Tako nekada mora biti. Sve što može da krene naopako, krenulo je. Sve što je moglo biti organizovano i isplanirano izvrnuto je naopačke i pretvoreno u cirkus. Na površini novonastalog okeana govana plutaju samo zlo, mrak i glupost. Ti, u centru celog ciklona ludila razmišljaš o bogu kao Di Kaprio u "Krvavom dijamantu" i zaključiš isto - bog je odavde odavno zapalio.
-Baba! Krpe baba brzo! Baci tu ikonu jebote mokre krpe mi trebaju, obloge! Sine, kako ti je? -Ablalblblblblbl... -BABA! -Pusti obloge sad, namaži mu ovu mas' na čelo, ja ću da pročitam ovo, kovrnuće se pre jutra, pa kaže OJ MATI BOGORODICE TI ŠTO KRILO SVOJE ČUVAŠ ZA BLAGOSL... -Idi baba u pičku materinu! Halo, hitna? Dete mi se šlogiralo od temperature, molim vas adresa je... -Sve ekipe su na terenu, pozovite kasnije! SAVKA! PA JESAM JA REKLA BEZ ŠEĆERA? (klik) -Pocrkali! POCRKALI!!!
(odlazi u kafanu ka starom ocu, kardiohirurgu u penziji i najpoznatijem mačvanskom pokerašu, van penzije, koga zatiče krvavog, samog za stolom, okruženog srčom)
-Ode kuća sine. -Ćale, malom skočilo izgleda na čet'res, bled je kao krpa, hvata ga drht...šta ode? -Kuća. Imao sam crvenu, majke mi tvoje pokojne, imao sam ruku života. Jebeš sve. 'Oćeš dunju sine, ja evo na pola druge. Flaše, mislim. -Kakva dunja, unuk ti umire! -Svi ćemo mi jednog dana. Ajd' da vidimo šta mu je, daj ruku, rame, jebiga.
(izlaze napolje, pljusak je sve jači, čopor kerova juri biciklistu, biciklista izleće u suprotnu traku, Škoda koči, uklizava, poslednjim trzajem kosi njih dvojicu, koji potom ustaju, a vozač izlazi sa bejzbolkom dok se sa zadnjeg sedišta čuje vriska)
-ČEKAJ MAČKO DA VIDIM KO MI OVO SERE PO ŽIVOTU! -Pa dobro čoveče pizda ti materina ubi mi oca pa da li si ti... (zvek) -Mačka rađa sina tamo, boli me kurac bre saću da vas isprosipam ovde pa u bolnicu! -Sine! Sine jesi živ?! (zvek) -I ti matori što izlećeš na ulicu po ovom vremenu, i tebi ću da jebem mater! Evo sad ću da ti jebem mater! -Aman, onaj na biciklu je... (zvek) -ĆUTI DOK TI JEBEM MATER!!! -KUCO PUSTI LjUDE JEBOTE RAŠIR'LA SAM SE ZNAŠ KOL'KO SAM SE RAŠIR'LA!
(kroz kišu se probija belo-plavi Pežo 307, zakucava se pravo u Škodu, nastaje kratka tišina, iz Pežoa izlaze gospoda u uniformama, čuje se meket novorođenčeta)
-Gospodža plače tamo dok se vi ovde lemate, pa kakav je to način pitam ja? -PIT'O VAS JE KAKAV JE TO NAČIN?! -MAČKO! MAČKO JESI DOBRO!? JE L' SIN MAČKO?! (zvek pendrekom) -Jesam se ja tebi obratio ili ti se nisam obratio? Sale, u kavez sa njima za jedno dva-tri minuta.
(dva-tri minuta vaspitnih mera kasnije, u pritvorskoj jedinici)
-Jeste gos'n komandir, Škoda krenula u rikverc, neka luda žena 'tela da pobegne od ovih, čuo se plač, vika, psovke. Tako je, gos'n komandir. Hvala gos'n komandir. Svako dobro. SLUŠAJ 'VAMO GILIPTERI, ja sada moram da vas čuvam do jutra umesto da odem kući i legnem k'o čovek, tako da vam savetujem da budete kao jebene bubice, ščuli?! -Detetu mi nije dobro... -Mačka mi rodila sina... -Ode kuća krv ti jebem... -ŠTA TO MENE BOLI KURAC, JE L' VAM JA LIČIM NA NOVAKA ĐOKOVIĆA?! KO VAS TER'O DA SE KOLjETE U TRI UJUTRU I SADA DA MI TU IZMIŠLjATE I JEDETE GOVNA, PRSTE ĆU VAM BRE PORAZBIJATI PIČKA VAM MATERINA PIJANA! I DA NISAM VIŠE ČUO NI KAKVA JE SAD OVO VODA JEBOTE?! -Vidi, voda. -Au, pa ovo teče jebe majku...
(petnaest minuta kasnije)
-Jasno, gos'n komandir. SLUŠAJ BAGRO, reka se izlila, ode sve u kurac! Pustiću vas da se ne podavite, pa šta vam bog da, aj' sad u pizdu materinu! -Ćale, pa kuća nam je pored reke! -Heheheheheheh... -Koji ti je bre ćale pa izginuće baba i mali!!! -Je l' ja rekoh da sam im'o ruku života? Nije naša kuća otišla ho ho ho. 'Oćemo na dunju momci, da proslavimo tog sina majku mu jebem!?
Nalickani fensi homoseksualni retardirani mlađi brat govnar kafane.
Zna se šta je kafana: malo mezetluka, rakija, vinjak ili pivo, eventualno špricer, ima i sa roštilja ponegde i a u kurac više. Cene sindikalne, sve blago štrokavo, dvojka ili eventualno sedam osmina sa zvučnika, frigijska lestvica. Popiješ pa se usereš, a ne primeti ti se jer si usran i došo u kafanu, nije bitno šta si obuko. Od riba debela konobarica Sinđa u pedesetim; sve je videla i sve zna. Uglavnom, sve kako Bog miluje i zapoveda.
Ali kurac.
Vaskoliki pederluk što čupa obrve, ima tviter i oblači se kežual ko pazarski šofer za sunet pre nekog vremena je počeo da se loži na ćirilicu: kao, to je ono naše, time mi jebemo, time smo mi tako urbani a opet tako svoji, SERBIA BRE! I onda je rešilo da potkreše urođeni praziluk iz guzice, ne da ga čupa ko do sada, nego nako da ga fazonira mašinicom na dvojku, da to izgleda svecki a naše. I onda je stvorilo klabane.
Klabana je dakle geačka fuzija KLABINGA i kafane. Nedovoljno hardkor za kafanu, nedovoljno urbana za KLABING. Metiljava kao i gosti koji dolaze u nju, što citiraju samoniklog kantautora, sina Titovog ambasadora Jovana Balaševića i slušaju Frajle ili ova govna. Ime joj je obavezno šaljivi citat iz neke pesme ili vragolasta igra reči ("Ona moja", "Moja bivša"). Piće skupo ko otrov, ako naručiš rakiju pitaće te oćeš li od borovnice. Muzika takođe metiljava, jer zvuci Nina ili Šemse gostima izazivaju osip. Razbiješ li čašu, odma stiže obezbeđenje da ti fizičkom snagom pokaže da je čaša kupljena kod Vicka. Sve sređeno i čisto. Pičke sređene i čiste. Muškarci koji bi se nežno voleli sa drugim muškarcima sređeni i čisti. Stolnjaci takođe sređeni i čisti. NE SME BRE TO DA BUDE SREĐENO I ČISTO MAJKU VAM JEBEM U PIČKU!
- Gde izlaziš, preskupa pičko koju muvam? - Ahahahahahahahaha, idem u kafanu "Čamcem plovim sam po Tisi"! - UMRI, POJELA TI MAJKA GOVNO OD MUFLONA MESTO ŽITA DABOGDA, FUKSEŽDIJO!
Proglašeni od Mesama, Bitefa i Subnora za najsmaračkiji par godine 92, 93, 94. i uostalom svake godine do sad. Stvarno, čovek bi reko: pevačica i pevač – tu sve pršti, ludilo, alkohol, droga, jebanje u trojci sa Natalijom trik-ef-iks, umetnički život, a ono prc – neverovatno pogođena prosečnost, 3, 00 prosek, Cukon Emilija od oca Milivoja, službenika i majke Dragice, službenice. Aranđel i Riska jebeni: Biljana kuva pasulj kupušnjak tetovac proevolušn a Aca oblači prsluk na romboide iz trećeg puta opet naopako, brkovi mu se naelektrisali: ksksksksssss
Zaljubljeni par zatekli smo na selu Acince u vikendici Acinog teče Zahara Pašutina. Naišli smo baš kada je Bilja Aci gurala kobasicu iz pasulja u usta i tapkala ga po nušci: sve da se pojede no no da se baca. Pitali smo ih šta je recept za ljubav, koji oni, posle osamsto godina braka, svakako imaju.
Aca – (smeh) Znate kako, bitno je poverenje. Ja Bilji sve verujem, pustio sam je i na eskurziju kad ih je Sale vodio u Temišvar da kupuju fasone za lustere Lepe Brene... A jednom sam pojeo i tri kila muhara jer je Bilja rekla da nisu otrovne... Bilo mi je zlo, ali ljubav pobeđuje svako zlo (smeh, zaljubljeni pogled) Bilja – (smeje se) Haha Aleksandre, šeri, sećam se, sva sreća bio je tu i debeli Medeni Mesec, koji je bio godinu dana na veterini, pa ti ispraznio odmah stomak ko Bora Drljača pokvareni zamrzivač...
Pitamo ih dalje da li je tačno da se bračne cipele razgaze posle tolikih godina i da li se Aci noge i dalje osećaju?
Bilja – (smeje se) Ja volim da spremam a Aca i deca vole da jedu, a kada sam na putu Acu i decu spakujem u torbu i nosim ih sa sobom. Aca kaže da ga žulja malo u prtljažniku autobusa i da ga zajebavaju stalno druge torbe, a jednom sam mu uhvatila brkove u rajsferšlus pa je morao da se obrije (smeh) Aca – (smeh) Da, tako je bilo... Bilja je pomalo vrag, a ja sam više okrenut deci, kao kengur torbar, stalno njuškam po zemlji i jurim da ih hranim i pipam dal su znojava. Inače, deca su nam zlatna, sin trenira košarku, Muta reko da će biti novi Dača Mijatović a ćerku zasada nemamo, ali i ona je odličan đak, na diktatu iz engleskog dobila je plus sa dva minusa...
U tom trenutku pridružio nam se, izlazeći iz poljskog vecea i Igor Lugonjić. Pitamo ga: Igore otkud vi ovde i gde ste bili ustvari poslednjih deceniju i po?
Igor – (tužni smeh) Meni je Aco kao stric, mnogo ga volim i poštujem, ovom prilikom bih da mu se zahvalim što me je spasio iz kandži lizanja vanilinog šećera. Hvala Aco, hvala Biljo, dogodine u diskoteci Felna Brunclik, pozdrav svima koji me znaju, i samo još da poručim: Žare, ne brini za ono, strugaćemo piškote.
Eto, to je bio jedan vikend sa Ilićima, a u sledećem broju pročitajte šta smo radili dva sata sa Acom u buretu i eksluzivni uporedni test: sve intimne Biljine frizure vs šare na kuhinjskim krpama od pedestreće na ovamo.
Postupak jednak socijalnom samoubistvu, praktikovan od strane teških alkoholičara, narkomana i marginalaca - jedinki koje su dotakle dno života. Čin kojim se nesrećnik uzdiže na pijedestal klošarstva, posle čega za njega više nema svetle budućnosti. Prestavlja svojevrstan raskid sa zdravim razumom, na koji okolina nikada ne reaguje blagonaklono. Doduše, ni kurcovadilac ne gleda s razumevanjem na okolinu zbog godinama akumuliranog bola u kurcu koji oseća prema istom.
Biti boem je jedno, ali pričati sa flašom i vijoriti njihalo strave pred razgrogačenim tetkama i zgroženim majkama koje rukama pokrivaju oči svojim znatiželjnim kćerima je nešto sasvim drugo - degutantno i socijalno neprihvatljivo, najblaže rečeno. Jedini koji je uspeo da uradi tako nešto uz izvesnu dozu šmeka je bio Bukovski.
Sam čin se jedino može uporediti sa nihilističkim gašenjem cigareta o sopsvene podlaktice/jezik ili šetkanjem narkomana sa zagnojenom gangrenoznom venčugom u majici na bratele.
Zeleni venac, Beograd, 2011.
- Nije loša ova pljeska sa ljutenicom... - Daaa....aaau brate, pogledaj onoga šta radi s kitom, k'o lasom da maše, na sred stanice! Na ti moja pljeska, izgubio sam apetit. - A, pa to je Ðura, lokalni klošar, ne obraćaj pažnju... Još malo će da se poigra, onda će da popriča sam sa sobom, pa će opet da smara lepojku na kiosku da mu da pivo gratis. Sklonimo se pre nego što pozove plavce.
Ma znaš bre, sisata Modelsica, sestra od one kurveće kopije Sindi Kraford. E, ta! Ili pratiš politiku, pa te zanimalo ko te predstavlja u skupštini? Pa, na niske smo grane spali, prijatelju.
A lepo se razvijala Nevenica, posebno oko grudnog koša. Prosto je neverovatno da cuši sa tolikim poprsjem može da zasluži ovakav omaž. Mislim, možeš ti da je ne gotiviš, da zamišljaš kako joj ga mećeš sa izvesnom dozom dominacije (čitaj: šibaš korbačem po guzovima, dok je lisicama vezana za metalnu konstrukciju bolničkog kreveta, a na glavi joj se vijori ona seksi medicinska kapica sa sve crvenim krstom, jer je Nena čuvena humanitarka). Ali nije to taj hejt. Ovo je više osvrt na glorifikaciju sopstvene gluposti, podsećanje na sponzorušice iz ''veselih'' devedesetih, na čudne zakone fizike u našoj močvari od države, gde neobrazovani šljam pluta po površini.
Njene vokalne sposobnosti (u ''bendu'' začetniku masturbatorske pop kulture) su ostale nepoznate do danas, ali je vrlo lepo otvarala svoja napućena usta, što joj je, usled sličnosti sa jednim stranačkim liderom, dalo šansu da proba jeftine specijalitete skupštinske kujne i dobije poslanički imunitet na zakonom kažnjivo izazivanje opštenarodnog zaglupljivanja sa govornice. Vrhunac njene poslaničke karijere je bilo pitanje u vezi antena za mobilni i kako to da ona ima samo jednu crticu dometa u kupatilu, što otežava postavljanje slika na tviter.
Nevena je uspela da objedini sve atribute regionalnih estradnih fuksi: da droljizam i prostotu nasledi od starije sestre, da poučena Sandrinim iskustvom, upeca tajkuna, i da mu, kao ljupka Seve, rodi sina i razvede se od dotičnog (više puta), trošeći alimentaciju na plastične operacije.
Svaka pojava njenog, od čestih promena proizvođača kreme, oronulog lica, te od silnog navlačenja klempavih ušesa, predstavlja ozbiljan atak na moždane ganglije i trenutni gubitak 10% vašeg intelektualnog kapaciteta.
- Jao Neno, :šljis: kako Vi imate urođene :šljus: oralne i analne talente. Treba to iskoristitiiiii :špric:! - I ja sam to mislila, šefe :mljac:. Ovakav orator i analitičar treba Otadžbini! Noć je vedra nad Srbijom...
Vanesa, prvo vrati kamili glavu pa da razgovaramo. A, tvoja je? Gore je nego što sam mislio.
Prvo, ružna si. Znam da nije greh biti ružan, jbg, nisam ni ja lepotan al ti sabijaš jebemumater... Daj malo vidi okreni profil ali onako skoro da je teme ili da, teme okreni, da, to je to. Sad mogu da pričam a da mi se ne grči levo oko, ostaće mi trajno tako a *nisu moje oči krive*.
To tvoja pesma, a? Znam, pizda ti materina, samo tu i znam pa teram šegu. Sedam albuma si bre izdala a jebeni MC Stojan ima više poznatijih pesama od tebe. Sram te bilo. Šta kažeš koja je još pesma tvoja? Haha, ne laži davždvenjaku jedan to peva Mira Škorić malopre sam video, hteo sam prvo nju da priupitam nešto al zauzeta je, krenule lubenice a dnevnica 1300 dinara.
Odakle ti uopšte na televiziji? Pa hajlajt u biografiji(koju je teže neći nego zdrav zub u ciganmali) ti je da si se posvađala sa Mikijem Panjkovićem. Leba mi... Što ste se svađali uopšte? Hteo da ti naplati po kvadratu? Pa dobro, bolje i tako nego da pogodite na dnevnicu pa 2 dana da te mrcvari, ima tu posla, nije da nema.
Poklope se tako neke stvari...tata drži restoran i plaća neke muzičare da sviraju i oni slučajno ostanu bez vrsne pevačice(Extra Nena brateu) jedan vikend i slučajno neko tebe predloži da otpevaš koju pesmu i tu se slučajno zalomi muzički producent koji u tatinom restoranu slučajno jede i pije godinama i to, naravno slučajno, za džabe. I on ti slučajno predvidi blistavu karijeru i slučajno ti nadene nadimak-hahaha stani sekund jebote, svaki put mi je sve smešnije-Plavi Haos! Plavi jebeni Haos!! Pa ja ništa gluplje nisam čuo još od Lučeta iz Kasidola...
I koji si ti kurčev VIP? Bar da si proneverila neke humanitarne pare, udala se za nekog harmonikaša ili kompozitora, snimila neki pornić ili...ne skidaj se, glupačo, kasno ti je sada a i ja imam neku granicu jebiga, što je mnogo-mnogo je...ovako, treba da ti imponuje što sam te opljuvao.
Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.
Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.
Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane Životinje su bolje od ljudi. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u Art Zoni sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?
Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u Durmitor sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u Dafu.
Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.
- Deste ljudi. - Opaaaaaa. Vidi ko je to nama došao. Đole Stanković-Jakovljević. - Gospodin Integralni. - Đole Filgud. - E aj ne serite vas trojica. - Pa moramo malo da te bušimo kad si gejčuga. Otkud ti brate? - Ma svratio malo, da vidim šta radite. - Pa iznenađeni smo. Nema te već mesecima. Nećeš sondžu da baciš sa nama, nema te na terminu, nećeš na tekme, a pošteno se nismo napili odavno. - Sjebala te ona skroz. Poč'o si i obrve da čupaš. - A i ta frizura brate. Ne ide taj jež na tol'ku glavudžu. - E ovo je greška bila. Odo' ja. - Čekaj, čekaj, stani bre. Zajebavamo se malo. - Šta se drkaš odmah jebote. Trebao bi da ćutiš i trpiš malo znaš. - A jebiga. Zasrao sam. - Da znaš da jesi. Čuli smo da te ostavila zbog Caneta Balerine. - Jeste. Mislio sam da je lik gej. Puštao sam da se druže. Kao moderno je to. Drug gej. Kad ono, Cane mi skinuo ribu. - Ladno ti Cane skin'o ribu ahahaha - jebote šta se tebi desilo, nevera. - I sada bi opet na staro da se vratiš? - Da. - Dobro, ali prvo moraš iskreno da mi odgovriš na jedno pitanje. - Pucaj. - Jesi dozvolio da ti nešto furne u bulju? - E sisaj kurac, idem ja. - Stani bre. To je jako bitno. Ako si to dozvolio proces se ne može obrnuti. - Naravno da nisam dozvolio. Pa za šta me smatrate? - Otkud znam matori. Sve ostalo si dozvolio. - Da bre. Vidi u šta te pretvorila. K'o da gledam nekog glavatog Danijela Đokića. - Dobro, neću više takav da budem. Šta da radim? - Sva sreća, nalaziš se u istoj prostoriji sa ekspertima metroseksualne detoksikacije. - Kad mi završimo sa tobom izgledaćeš ponovo kao muško. - Da počnemo. Prvo što trebaš da uradiš je da stučeš jednu brzo rakiju da prostruji malo krv kroz tebe. Zaboravi na koktele i sake. To je stvar prošlosti. - Dobro. - Onda pojedi parče ove Đoletove pice sa kulenom. Skoknućemo posle do pekare po još. - Kad se naduvamo ponovo. - Naravno. Onda idi do kuće, pobacaj sve kreme, pudere i te bočice tih sranja što imaš. Možeš samo da poseduješ jedan dezodorans, jedan parfem i brijač. - Pena ti ne treba. - Afteršejv eventualno. - Ali sigurno i vi koristite penu za brijanje. - Naravno da koristimo, ali ti si zaglibio. Da bi se vratio, moraš samo najosnovnije da koristiš. Bikov žilet. - Uf bre. - Nije to sve. Garderoba koja je uz telo mora da leti u kantu. To je tako pederski. - I diskovi Sergeja Ćetkovića. - Nemam Sergejeve diskove. - Nemoj da nas lažeš. Svi metroseksualci ih imaju. I to originale. - Imam. Baciću ih. - Moraš da prestaneš da uljiš tu kosu i da se ošišaš na keca već ujutru. - Kupanje jednom nedeljno, posle fudbala. - Možeš da se tušneš ponekad. - Ali ne dva puta dnevno. - Vrati meso u ishranu. - Alkohol je dobar za živce. - Derbi je u subotu. Ne ideš na zapad. - Prodaj Smarta i kupi auto. - Ciklama ne postoji, to je roze i to se ne nosi. - Stoj dok pišaš. - Ali oduvek sam stajao dok pišam. - Opet lažeš. Sigurno te je smarala jer zapišaš okolo, pa si sedeo. - Jeste. - Patike za fudbal moraju crne da budu. - U radnju se ide u pamučnoj trenerci. - Čivava nije pas. - Pa stanite ljudi, šta da radim sa Mukicom sada? Ne mogu na ulicu da ga pustim. - U pravu si. Verovatno bi ga usmrtio komarac ako naleti na njega. - Dobro, smislićemo nešto tu već. - Onda, fegetarijana nije pica, tako da molim te od sada da naručuješ picu sa slaninom i kulenom. - Tribal nije tetovaža. - Jelena Baćić Alimpić ne piše dobre knjige. Ni Paolo Koeljo. - Isčlani se iz svih NVO organizacija. - Prestani da čupaš obrve. - Možeš malo da bricneš onaj most na sredini i to je to. - Izbriši brojeve telefona svih solarijuma. - U jebote ljudi koliko toga ima. - Da bre. Totalno si se upčkio. Ustaj i oblači jaknu. - Je l' idemo u pekaru? - Da. Ali prvo idemo da useremo Caneta Balerinu k'o konja, taman malo da ogladnimo. Polazi.
Odvratna mešavina ukusa koju neki ljudi vole da roknu na svoju kaprićozu. Malo ljutog kečapa i majonez pa preko origano. I onda preklopiš picu, malo se nakriviš u napred i kreneš da krkaš. Ukusi te savlađuju...topiš se. BLjAK. Vrhunac bezukusa i alavosti. Prostakluk. Poenta hrane jeste jednostavnost...da osetiš svaki ukus, da uživaš u njemu, ne da premažeš sve što ti padne pod ruku...ojadiš pekaru stavljajući priloge, jer si alav, i voliš da sadržaj tvoje pljeskavice kapa po trotoaru, odeći, patikama...voliš kad su ti ruke umazane tom divnom smesom kečapa i majoneza. Nepojmivo. Kečap i majonez su kao Seltik i Rendžers...ne možeš da voliš i jedno i drugo. I nikako ne možeš da ih staviš zajedno na hranu, a posebno ne na picu. To je svetogrđe, kao hleb u supi. Kao mleko u kafi ili limun u čaju. Prosto ne ide. Ali to govori kakav si čovek. Ne uživaš u hrani koju jedeš, bitno je samo da je kalorična, i da je ima mnogo...naravno, što više to bolje. Bitno da je mnogo i da je veliko. Samo kvantitet se računa. Ne jedeš da se zasitiš, jedeš da zasitiš oči. Retko žvaćeš hranu. I nikad nije dosta. JOŠ. DAJTE JOŠ. Još hrane, još alkohola, još novca, još pičotine, još igara, još svega što vam padne na pamet. Gade mi se takvi ljudi. Bez trunke stila. Bez trunke smisla. Sa mnogo kečapa i majoneza na svojoj kaprićozi i lepljivim prstima.
Simbol pravog životnog puta u svakom smislu. Naime, Bog kada je pravio Zemlju i ljude reče ovako: *citiram“Evo vam ljudi ova planeta i znajte da sve što je dobro to će biti teško, mukotrpno, bljutavo i gadno, ali na kraju će doneti velike darove vama. Ko bude mukotrpno radio, gradio, pušio najgoru krdžu i ta sranja, ima da ga čeka najbolja nagrada, tipa BeEmVea nekog napucanog sa sve bičarkama. Ako bude ladio jaja i ne bude se trudio najebo je. I sve ostalo što bude lepo i slatko, to će kratko trajati i najebaćete od toga, npr podariću ženama strijčuge ako budu jele slatkiše a ne bidnu džogirale makar 3 puta sedmično. Na vama je izbor kojim putem ćete ići, stado moje ovčije. Avaj.”kraj citata*
I reče mi jedan pop slikovito volju Božiju. *citiramSvaki životni put sine moj ima dva koloseka. Jedan je kolosek manjeg otpora, gde se ne ulaže nikakav napor već samo klacka u mestu i izbegava odgovornost. Taj prvi kolosek je tipa Železnica Srbije, znači odron totalni. Polasci kasne, mašinovođe pijane, vagoni im se raspadaju. A na drugoj od te dve pruge svi rade i grade, crnče po čitav dan, jedu prokelj i kačamak i slična sranja. Ali kod njih sve ide kako treba, jer je tako Bog rekao.kraj citata*
Na tebi je izbor ovco ljudska.
A: Gde si Mićo brate, sto godina jeee. Kako si š’a ima? B: Zdravo Šomi, evo idem sa biroa, nemam posao već 5 godina... A ti, šta radiš? A: Jebiga brate, a bio si naj u klasi, misim učio i ta sranja. Ja, ma ništa, radim u EPS-u kao direktor marketinga. B: Kako bre? Ali Bog nije tako rekao, sad čitam definiciju od gore. Ti se nisi trudio u životu i treba da ti utrnu zubi od slatkiša, a ja bi trebalo da ubiram plodove štrebanja. A: *Gleda gore u definiciju.* Da brate, ali meni je ćale ortak sa Dinkićem. B: O pa izvini onda, to se ne računa.
U narodu je uvreženo mišljenje da se čestim spominjanjem neke osobe, može izazvati njeno pojavljivanje. Kažu da je svaka magija toliko jaka, koliko se veruje u nju.
-Svaka čast kume, dobro ti kuma pravi ove sarmice, al što ih je tvoja tašta pravila... I to one u vinovoj lozi... -Ćuti jebote, ne prizivaj je! -Što bre? Pa žena umrla odavno. -Pusti ti to...
