Kečap i majonez na pici
Одвратна мешавина укуса коју неки људи воле да рокну на своју каприћозу. Мало љутог кечапа и мајонез па преко оригано. И онда преклопиш пицу, мало се накривиш у напред и кренеш да кркаш. Укуси те савлађују...топиш се. БЉАК.
Врхунац безукуса и алавости. Простаклук.
Поента хране јесте једноставност...да осетиш сваки укус, да уживаш у њему, не да премажеш све што ти падне под руку...ојадиш пекару стављајући прилоге, јер си алав, и волиш да садржај твоје пљескавице капа по тротоару, одећи, патикама...волиш кад су ти руке умазане том дивном смесом кечапа и мајонеза.
Непојмиво. Кечап и мајонез су као Селтик и Ренџерс...не можеш да волиш и једно и друго. И никако не можеш да их ставиш заједно на храну, а посебно не на пицу. То је светогрђе, као хлеб у супи. Као млеко у кафи или лимун у чају. Просто не иде.
Али то говори какав си човек. Не уживаш у храни коју једеш, битно је само да је калорична, и да је има много...наравно, што више то боље. Битно да је много и да је велико. Само квантитет се рачуна. Не једеш да се заситиш, једеш да заситиш очи. Ретко жваћеш храну. И никад није доста. ЈОШ. ДАЈТЕ ЈОШ.
Још хране, још алкохола, још новца, још пичотине, још игара, још свега што вам падне на памет. Гаде ми се такви људи. Без трунке стила. Без трунке смисла. Са много кечапа и мајонеза на својој каприћози и лепљивим прстима.
Дефиниција је писана за Mizantrophy.
Komentari

Sramotan skor, jebote. Ljudi, škk? Gde je odavanje poštovanja kvalitetnom hejtu?

Veliki sam gurman, obožavam da jedem i kuvam i ovakve bih gazio martinkama mame mi moje Verke!
Kad čekam u redu roštiljsku, pa kad ispred mene neki ljaljan krene da nabraja priloge, gazio bi ga martinkama mame mi moje Verke.
Kad mi neko pruži masnu ruku od ove govnjive smeše i iskezi mi se zelenom salatom na dvojci... JOOOJ!
