Procedura za koju mogu samo da pretpostavim da je odrađena tako što je opština Novi Beograd, usled nedostatka osoblja, spojila Odeljenje za projektovanje ulica i Odeljenje za testiranje dopa, pa su angažovali ona dva lika koji glume Džeja i Tihog Boba, i unapred ih isplatili u masnom granju, kreku i barbituratima. Zapravo verujem da je čitav Bulevar AVNOJ-a nastao kada im je Džejson Li upao u kancelariju i rešio da obori lični rekord od šest lajni iz cuga.
Za razliku od Dorćola, Banovog Brda ili Zemuna gde potez Neka Ulica 19 - Neka Ulica 20 zahteva par metara šetnje, na Novom Beogradu je to dug put samospoznaje, psihofizičkih iskušenja i Tomb-Raider-olikih kvestova "popni se ovde-prođi kroz taj prolaz-e sad povuci ovu polugu".

Hipotetički naravno. Na Novom Beogradu ne postoji Neka Ulica 19, na Novom Beogradu sve ulice počinju od 150.

DA JE JUGOSLAVIJE VELIKE SADA GDE BI NAMA KRAJA BILO SADA.

Čovek koji je zaveo Boga.

On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.

Чаролија уметничког стваралаштва. Овде велики маг драме Синиша Павић на суптилан, истанчан начин увлачи своје јунаке у конфликт, где долази до невероватног преокрета у дијалогу, уз помоћ само два лаконска питања: "који?" или "какав?". Ове речи, захваљујући карактеристичној ретардираности ликова, бивају окидач фрустрације јунака коме су упућене, и тако једним сасвим спонтаним, волшебним током долази до кулминације у радњи.

Sraman pokušaj da se bude Hajnekenov marketinški tim.

Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.

Po narodnom predanju Sveti Sava imao je tendenciju da se prerušava u prosjake i da kažnjava sve ljude koji se pokažu nedovoljno vrednim, nedovoljno dobrim za njega, ili pak ako odbiju da mu daju da jede. Toliko se izdrkavao da je imao običaj da proklinje, pretvara u pse, prasiće, magarce i slično, ali opet, sa druge strane, poznato je da je bio lako podmitljiv, te ako bi mu se udelilo malo hleba i sira, on bi bio zadovoljan i ostavljao tu porodicu na miru, odmah prelazeći na sledeću, sve u cilju ispoljavanja gneva božijeg.

Дошљаци из разних села који су у Београд најчешће дошли на студије, и то након што им је деда продао краву и искеширао за факс, а све у циљу да рођеним Београђанима најпре огаде живот разним огавним сељачким нагласцима од којих се нормалном човеку приповраћа, нецивилизованим понашањем, а затим да ту и остану (ово се најчешће односи на сеоске кураве које долазе да би се добро удале и тиме омогућиле себи куповину одеће на Штрафти).

Буквално једва чекаш празнике, па да падобранци коначно оду кућама, да не гледаш више те њушке, ионако би их потрпао у један вагон и послао назад у њихову пичку материну богу иза ногу одакле су дошли.

Најгори су они Црногорци и Босанци који се организују у кланове чим ступе на тло Београда, једни другима обезбеђују послове и ускоро ће да почну да држе монопол над свим привредним делатностима. Ако пажљиво погледаш, сваки други директор фирме је или Црногорштина или Босанчерос, тачно видиш по форсирању ијекавштине да нису с овог континента. Ма, Жидови су мала деца за њих. Још им држава дозвољава да студирају на буџету уз све могуће бенефиције, уместо да их попакује у контејнере и врати на брдо с ког су сишли.

Најјаче је то што, кад их питаш како им је у Београду, одмах крену да серу по њему -- те им не ваља ово, те им не ваља оно, лоша вода, лоше све, како је све много боље у њиховом родном селу. Ту предњаче геаци с југа Србије кад крену својим ''ги/гу'' реченичним конструкцијама да кењају како само Лесковац има добар роштиљ, а све остало је соја. Вратите се међу Шиптаре!

Једина добра ствар у целој причи су управо те радодајке које су у Београд дошле да би се јебале као штуке, те, као такве, представљају лак плен кад хоћеш да га умочиш, а да се не ознојиш.

Фреди Кругер српских народних приповедака, страх и трепет сваког детета.

Reč kojom vas mogu osloviti na fakultetu.Otvara sledeće opcije.

1) Obraća vam se profesor.Nema baš neke opcije kako da vam se obrati osim *kolega* i ličnim imenom.*Studente* zvuči rogobatno tako da je upotreba kolege u ovom kontekstu ok.

2) Obraća vam se ženski student.Hoće da kopira knjigu.Hoće da čuje gde ste kupili tu skriptu.Hoće da vam postavi neko produhovljeno pitanje poput : *A jes čuo,obara l' ova Jovanovićka* ili *E a kako ti učiš,mislim podvlačiš pa ponavljaš,ili samo ponavljaš? *

3) Obraća vam se muški student.Hoće da vidi da li i vi smatrate kao i on da je omladina DS-a sjajna stvar.Hoće vam ponudi besplatni čaj u studentskom kafiću ako glasate za njegovu listu na izborima za studentski parlament.Hoće da vam ukaže da je cena od 300 evra za 3 dana u Čanju ekonomska cena.Sluša Morisija.Nosi džemper nad košuljom.

Прилог који указује на начин како је нешто ударено. Придев који после тога објашњава стање тога што је ударено. Првенствено се односи на равне површине (типа зид) али једнако мож се користи и за све остале ствари и за људе. Наиме према познатој легенди Свети Сава је у току једне од многобројних рација кућа српских сељака одлучио да одвали део зида људима да им уђе сунчева светлост. Наравно, ако сада замислимо светитеља који са штапом ходочасти у мантији, док по могућству штапом шуне по којег кера кад му се приближи, једина могућност на који начин је то могло бити урађено је следећи: Свети Сава ненајављено упада на гајбу и пита људе да ли могу да отворе прозор јер је шатро загушљиво. Пошто га они питају, шта је то, он баца штапину, задиже мантију, залеће се на произвољно одабран зид и собаљује га ногом, тј. сандалом на босу ногу у то време, док људи гледају у шоку. Онда им каже: ево ово је прозор! Е сад дал је то прозор или није реците сами, ал да светосавски одрађено, то стоји!

Hetero znači voleti suprotni pol. Što je sasvim u redu.

Čovek koji ima najveću želju da izađe na ulicu.

Ако се нађете у каквом вербалном клинчу, помаже.

Пословице измишљају људи у свађи и жару расправе јер немају аргумената којима би побили оптужбе на њихов рачун или барем скренули тему.

U srpskom društvu dominantna frakcija humora (oko 70% ) na vukajliji drži nekih 20% i opstaje jer jeste ovo sajt za duhovite i kreativne al' nismo mi tamo neki LDP mora da ima i masti.
Teme ovog humora su veoma postojane i nepromenljive.Recept za uspeh je veoma jednostavan,tašta je zla kučka,urnebesno je smešno primetiti da srednjoškolke i studentikinje imaju pičku i sise a eminentni predstavnik ovog humora se postaje insistiranjem na činjenicama da u kući ima sudja koje žena pere i da je koitus sa sestrom vaše žene moguć u nekom trenutku života.

Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama.
Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu...
Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici.
U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...

Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.

То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.

Nova muzička senzacija među domaćim hipsterima - taman dovoljno francuska da zvuči egzotično i originalno njihovim anglofono-uslovljenim ušima, taman dovoljno muzički bezmuda i poetski predvidljivo "šalalatralala, individua sam ja" da se proširi ovdašnjom sparušenom duhovnom pustoši kao požar kroz avgustovski malinjak.

Izraz zbog kojeg vas mnogi neće razumeti kako treba.