Ако је истина да псовке ментално опуштају, ово је свакако једна од оних које ће реаговати малтене као бенседин. Изразито често се користи у свакој могућој ситуацији у којој је држава чак и индиректно умешана. Даје нам шансу да свој проблем претопимо на другога, тачније државу, па макар и само овако вербално.

Вечито питање родитеља, ортака, родбине, комшија и баба сере. Ускоро завршаваш средњу, време је да размишљаш о томе шта ћеш да студираш (осим ако нећеш да радиш код Чика Миће као аутоме'аничар).

Не ради се овде о томе што ти баш желиш да будеш антрополог и што од тога нема 'леба. Овде је главно питање шта ћеш после? Хајде, заврши палеонтолигју, само напред, али реци шта ћеш после? Имаш ли било какав план? Видиш шта се дешава?! Људи остају без посла, неће да купују млеко од сељака и Американац и Шваба нам отимају Косово јебо им пас матер! А ти би да ископаваш неке диносаурсе, птичурине и остале чланове ПУПСа. Треба лепо да размислиш, па тек онда да се бациш у те воде беспосличара и књижевника без занимања.

Fiziološki vid protesta prema problemima današnjice.

U samoproklamovanog čuvara nepatvorenosti jezičkog izraza može da se s jednakom slašću, obuhvaćen iznenadnim plamenom svrhe, pretvori deda Vlada sa splava pored kumovog, ona raspađoština što mi dolazi na šljaku da valja piratske diskove, ziljava menadžerka u Telekomu i ortak sa fudbala za koga si mislio da je normalan. Ma ne seri, stvarno se ne kaže razočarenje nego razočaranje? Nisam bio kući nego KOD kuće? Poslednji put mi kažeš da nije zadnji? E, stani, siguran sam da je ovo pravilno: a da se svi vi lektori-rekreativci kolektivno nosite u pičku Madlen Olbrajt sa svojom analno-šićardžijskom pedanterijom oko apsolutno nebitnih stvari?

Jer normativi služe pre svega tome da olakšaju osnovnu poentu jezičke komunikacije: uspešno prenošenje poruke. Sve ostalo su detalji pomoću kojih se postiže određeni utisak. Kada pišem ovako akademski i poštujem pravopis, šaljem signal da sam obrazovan, inteligentan, timski igrač, kao i da bismo svi zvučali kao 24-karatni kreteni kada bismo se stalno izražavali književno. Kada napišem OCAD NEIDEM NA STADIJON JEL JE TOLE LOPOV!1 šaljem signal da sam trinaestogodišnjak iz Padinjaka koji je iz nečijih kola deknuo laptop. Ali sve to nije bitno sa lingvističkog gledišta, jer sadržaj same poruke je jednako uspešno prenesen u oba slučaja.

Ako si u prethodnom životu zgrešio u rangu Adolfa Ajhmana ili Andersa Eskobara, postoje šanse da naletiš na boss-verziju, Šipkomlatarajućeg Zombija koji zrači na temu potrebe za održavanjem čistote nacionalnog jezika. Za takvog čuvaj prost hedšot kambek: “Jebote, kako ćemo to bez sapuna, kad je to turcizam?” i gledaj kako mu mozak curi na uši dok razmišljaš o lepoti života i jezika kao žive stvari koja se stalno menja i prirodno odbacuje sve andede što pokušavaju da ga zamrznu u onom trenutku u kome su njihovi čemerni životi stali.

Retoričko pitanje osobi koja samo izvaljuje fazone iz naftalina. Pa nekako pomisliš da lik nije došao iz prošlosti od pre jedno 10, 15 ili 20 godina. Dodje mi u mislima svaki put kad čujem Kursadžije, da l' ovi iz Pinka imaju neku naprednu tehnologiju za putovanje kroz vreme?

Najprodavaniji artikl u Srbiji.

Znak da poštuješ pesmu, al te mrzi dustaneš digraš.

Ohrabrujuća izjava. Sve dok se ne postavi jedno pitanje.
ČIJOM?

Nesudjeni hipster svoje generacije. Dok su svi drugi zlikovci (iako je on za mene heroj, jeb'o mater onoj ptičurini) svakim novim gestom kršili sve moguće zakone ikad stvorene od strane čoveka i bivali mejnstrim, on je kukavac konstantno kršio i krivio zakone vremena i gravitacije. I što je još i najgore, uvek bi ispadalo da ih je iskrivio sam protiv sebe.

Način ograđivanja, nakon shvatanja da bi bilo koji drugi odgovor mogao da oda i uvuče u problem.

Kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.

Krajnji stadijum gradacije kod današnje omladine kada su u pitanju fotografije.

Prvi srpski GPS.

dodji,ker,mali ker

Najbolji opis učenja studenta zabušanta.

Budi zadovoljan sa onim sto imaš dok ne nabaviš nešto novo, bolje, kvalitetnije.

Сленг за особу која се нон-стоп зајебава, али зна границу кад треба бити озбиљан. Клошари, али је и господин. Мангупира се по школи, али зна градиво. Једном речју - манга. Џек, лаф.

Онај који савесно извршава радне задатке.
Предан послу.

Ствари које радимо мада се више фолирамо, да нас не би комшије оговарале.

Trenuci kada zimi poželiš da je letnje vreme, a leti da je zimsko.