Otišao u istoriju
Povukao se. Nestao, tiho, bez glasa, bez traga.
Da se i ne primijeti. Možda neko, nekad, stane, pogleda, vidi da ga nema, slijegne ramenima i produži dalje. A možda i ne. Sve rjeđe i manje, uostalom.
Ostaće slika na banderi do prve kiše. Broj u imeniku do prve promjene telefona. Samo par slova u nekom tamo arhivu i uspomena. Dok ne izblijede.
Herbarijum
Naizgled bezopasna obavezna stavka koju svaki učenik petog razreda mora da ima za kraj školske godine, ali nije baš tako.
Elem, osim što moraju da navedu vrstu i poreklo biljke kojima pripada, nastavnici očigledno nemaju predstavu da učenici zarad pozitivne ocene rizikuju i sopstveno zdravlje izbegavajući raznorazne prepreke poput stršljenova, šarki, poskoka, pa čak i vlasnika imanja koji misli da mu postavljate nagaznu minu u sred livade.
- Deco, došao je i taj dan. Anđelković! Pobogu, Anđelkoviću, pa na šta to ličiš?
- Pfeva, naftavnife, jedna fa ufnu, dvuga fa oko.
- Pa gde ih nađe?
- Dok fam bvao majfinu dufifu.
- Ju, užas! Idemo dalje. Pavlović nije tu, idemo dalj...
- Nastavnice, evo njegovog herbarijuma!
- A gde je on?
- U bolnici, upao u kljuse kod čika Todora dok je brao žalfiju. Tata mu je advokat, rekao je da će da ojadi školu za osiguranje.
Verujem
Поштујем, просветлио си ме, можеш сада лепо да одјебеш у скоковима.
- Е, да виш јуче како смо се поцепали, звекнули три букснетине, попио сам једно литру џека сигурно, ево још испаравам, а тек равее! Саме се набијају, само што ти га не попуше, једна се скинула у грудњак, а дојкаре јој као два глобуса, е, начи содома!
- Верујем.
Stati nekome na muku
Nesvesno i bez predumišljaja verbalno bocnuti sagovornika u bolno mesto na duši. Podsetiti ga na problem koji mu već duže vremena stoji na grbači. Stati mu na žulj, što bi pros' narod rek'o.
- E, matori, ćemo u Jakovo večeras? Đuska, cirka, pičke, ovo-ono...?
- Žemo, brate, žemo...
- 'Oćemo tvojim kolima, a?
- E, ne staj mi na muku, molim te, znaš kako me ćale iznabad'o prošli put kad sam mu zab'o golfa...
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mihajlo? Mihajlo?! MIHAJLO, BRE!
- Spavam, Dobrila, šta 'oćeš...
- Ja se ne zovem Dobrila!
- E, ne staj mi na muku i ćuti tu!
Ekser u osiguraču
Školski primer za onu narodnu jeb'o ćar vajdu, rodila se šteta. Nov osigurač košta 25 dinara, može da se nađe i za 20 ako se uzme veća količina, međutim, lokalni ekonomski geniji su pomnožili tu cifru sa brojem svih osigurača koji će da im pregore dok su živi i došli do zaključka da to košta previše. Zbog toga se često radi licnovanje osigurača tako što se u pregoren osigurač ubace žice iz licnastog kabla po metodi "daj da stavim još dve, za svaki slučaj". Neki još veći ekonomski geniji su izračunali da prosečan domaćin svaki put kad licnuje osigurače izgubi ili baci desetak centimetara neiskorišćenog licnastog kabla i pronašli način da eliminišu to rasipanje materijala.
Rešenje problema je stavljanje eksera umesto licne tako što se ekser zakove kroz ona dva lima na kraju osigurača i onda nema šanse da izgori. Zanimljiva strana ovog ekonomskog projekta je to što sve može da izgori ako ima dovoljno struje, pitanje je samo redosled po kome će da gori, a goreće od najslabijeg do najjačeg elementa. Pošto je ekeser u osiguraču najjači, izgoreće poslednji, odmah posle televizora, grejalice, šporeta, frižidera, kompa, brusilice, fena za kosu, kose, glave, ostatka čoveka, tepiha, parketa, kreveta, ormara, muškatli i manje-više svega osim šamotne peći i stvari koje su pravili Rusi.
Skidanje točkića
Период у животу сваког младог птића кога родитељи избацују из гнезда, налик на оном кад ти први пут скину помоћне точкове са бајса, па те баба вошти јер јој је жао што си пао и разбио се. Лова коју имају родитељи је обрнуто сразмерна времену које им треба да ишутирају чељаде (које је спрцало 20 и кусур у гузицу и нарасло једно пар метара, али ипак чељаде). Трусно доба у коме само најхрабрији опстају, а они који то нису поклекну и ручају и перу веш код старамајке док јадна не крепа, или док ћале не добије нервни слом јер ни са својих седам банки не може да к'о сав крштен свет седи у гаћама по читав дан и чита Хало огласе.
Неки птићи, пак, једва дочекају да буду ишутирани у ново гнездо, међу нове коке и гуске, али други... Други љосну не прелетевши ни пар метара, међу гладне лије које их раскупусају.
А: Охоо, мала, чујем да си се коначно одселила од својих, скућила се, како је?
Б: Ништа ме не питај, изгорела су ми три ручка, на журку за усељење ми је моја најбоља другарица довела двојицу другара из Сирије, Aбдула и Низара, још их нисам из оставе истерала, ено Низар нуди сепаратни мир. Електричар ми је узео две хиљаде јер су претходни станари, њих 18, а знам по томе што су се сви потписали у клоњи, ставили ексер уместо лицне, па ми је телевизор црк'о, заједно са фрижидером. Пишким у каду јер ми је шоља зачепљена, воду имам ал' техничку, па пијаћу узимам руском пумпом из бунара од неких комшија Личана, носим мотку са собом јер ме јури чопор крвожедних керова ХОЋУ КУЋИИИИИИИИИИИИИИИИИИИ, како су моји могли ово да ми ураде, па ни детету се не скидају точкићи са бицикла тако нагло...
А: Стварно не знам како су могли да буду такви, ужаснута сам.
Можда зато што имаш четерес' пет година, јебем те уста изборана.
Dnevnik jednog puža
Устадох јутрос рано, јебемлига, изгледа је падала киша синоћ, све ми нешто клизи. Каквог год посла да се у'ватим, а оно иде к'о подмазано. Тако Вам је то кад сте пуж. Зна да буде лоше само ако сте нечији муж, као ја нпр.
Пужеви су познати као патофне, немојте да Вас изглед вара. Жена се буди са доручком у кревету док ми мужеви ринтамо за обоје. Кажу људи: 'лако је вама пужевима'. Курац лако, кажем ја људима. Још ако сте професор историје као ја, 'лако' је за вас мисаона именица. Деца споро уче, слабије усвајају градиво, а да би било још горе, касне на предавања.
Неки генијалци још увек уче основне ствари. Први и Други слузави рат су као два светска код Вас људи. То треба свако дете пуж да зна, за то рушим. Назовите ме окрутним, али једноставно не допуштам толико незнање. Ту су у првим редовима гинули наши преци, али и извојевали значајне победе, попут Битке на Барици, која је одјекнула у целом свету. Противник је био сломљен, а ми смо повратили срце своје отаџбине, тзв Лужачку пужевину, и да не набрајам даље, вероватно сте упознати са нашом историјом.
Зато је овај дневник посвећен, Вама, Србима, због особина које су нам еквивалентне.. Многострадална повијест, велики и храбри јунаци и малко спорије реаговање на спољашње тлачење... То је оно што нас чини људима, а Вас пужевима у тмини овоземаљског живота.
http://vukajlija.com/forum/
teme/68599-ja-u-skolu-idem-i-
dobar-sam-djak-ko-od-skole-bezi
Istorija Milogoraca
Новописана црногорска историја створена од стране олигархијских диктатора а све у циљу стварања нове врсте црногорства. Читалац се храни илузијом да су писци скупина моралних и интелектуално супериорних људи. Међутим, ако би се писци подвргнули емпријском верификовању доказало би се да су то обични егоманијаци плитког интелекта, опасни и нашироко неморални.
Кмет, такође ниског интелектуалног својства, читајући то, упија сав отров и тако отрован постаје Црногорац коме историја сопствене државе сеже од 2006. године па надаље.
Оба Његоша се у гробу преврћу.
Promenljive i nepromenljive vrste reči
Osnova srpske gramatike svi bi trebalo da znaju da postoje 5 promenljivih i 5 nepromenljivih vrsta reci.
Promenljive:
1.Devize
2.Posao
3.Burek sa sirom (za onaj sa mesom)
4.Gaće
5.Devojke
Nepromenljive:
1.Tim za koji navijam
2.Kafa ujutro
3.Čarape (bar nekoliko dana)
4.Jutarnje češkanje jaja
5.Žena (jebo ih brak i ko ga izmisli)
Džentlmenski priručnik
Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.
Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.
Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.
Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.
Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.
И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.
Толико.
Dečije pesme
Подстрекачи рађања, развоја и битисања болесних умова. Клице перверзија, порока и различитих психоза. Нико у њих не сумња. Наизглед безазлени, весели текстови уз које деца плешу и које радосно певају. Али...
1. (Полигамија)
Бубамарац мора време губити
И све бубе редом љубити
Буба Дару, буба Клару, буба Бару...
2. (Наркоманија)
Узми велики ексер
сачекај да падне вече
...
Узми велики ексер
и радошћу наоружан
закуцај сваки свој осмех
да никад не будеш тужан!
3. (Педофилија)
Неко воли певање,
неко воли свирање,
а ја волим, извините на изразу, цинцулирање...
Цинци линци, драги клинци,
ја не желим да вас дирам
желим да вам (вас) цинцулирам
моја главна занимација
то је ситна цинцулација...
***
...обично комарци, долете и оду,
а у међувремену неког и убоду!...
4. (Патолошки страх од губитка невиности)
- Лептирићу, шаренићу, ходи мени амо
ево имам лепу ружу, помириши само!...
- Ја бих дош'о ал се бојим какве игле клете,
стиснућеш ме, пробошћеш ме, онда збогом свете!
5. (Монотонија сексуалног живота, са примесама мотива мртве драгане;)
Ђиха, ђиха четир' ноге,
све четири круте
ђиха, ђиха ми идемо на далеке путе...
...Раго једна, баш си лења, зар те није срам?
Ако нећеш ти цупкаш, ја ћу цупкат сам!
6. (Коцкање)
Коцка до коцке коцкица
Кроз простор и кроз време...
...и тако дан за даном...
7. (Групно задовољавање)
Десет љутих гусара дошло у мој кревет
Један пао с кревета остало их девет...
...једног сам успавао остало их осам...
...један пао у несвест остало их седам...
...се попело на брест! ...пао на главу, остало их шест!
У сваком погледу, ја их се не бојим
ја дишем дубоко и гусаре бројим...!
Kućni pauk
To je pauk koji živi u onoj mreži u ćošku vaše sobe, znate onoj koja je previsoka, pa ne možete da je skinete? On tu živi jako dugo, godinama, toliko da se odomaćio i između vas stvorio simbiozu: Vi mu date svoj ćošak, a on Vam lovi muve i komarce. Neki primerci ovog pauka su dobili i imena, kao kućni ljubimci.
M: E, imaš pauka na zidu... Ogromnog...
A: A, to je kućni pauk.
M: Kako se zove?
A: Ne toliko kućni...
Plače samo kad reže luk
Opis bezosjećajnog čovjeka, uvijek hladnog kao led. Taj je zadnji put od srca zaplakao za kevinom sisom, dok je još u pelenama bio.
-Brate mili, sinoć samo što nisam zaplakao kad onaj Teri pogodi stativu.
-E, meni pričaš. Ja sam suze ronio k'o kakvo djete za izgubljenim klikerom onda kad nam Manča uvali dva komada u nadoknadi.
-Pf, čuj plakali zbog nekih tamo klubova.
-Hajde ti kamena stijeno, šta tu glumiš? Ko da je sramota muško da zaplače?
-Pusti ga, on ti je takav. Jedino suzu pusti kada reže luk, inače ništa.
Ja sve razumem
...Али ово никако. Изјава особе која је апсолутно отворена за све акутне недаће које живот носи, спремна на сваки вид изопаченог идиотизма, све док се не појави изрод који помери границе.
Ћеро сине, ја све разумем, али да у истој ноћи изгубиш и невиност и дечка, то никако.
A da ti razmestim krevet?
Pitanje koje se upućuje gostu koji nikako da ode.
2:30 h
- I tako, šta da ti kažem više? Nego suni još jednu.
- Prijatelju, a da ti razmestim krevet?
Usisavanje
Kućni posao koji može da nagovesti određenu buduću radnju ili stanje u zavisnosti od toga ko taj posao obavlja.
Ćerka usisava - dolaze joj drugarice.
Sin usisava - dolazi mu devojka.
Majka usisava - ništa neobično.
Ćale usisava - ćale je odlepio.
Disnotor
Старински назив за покољ свиња. Понекад се користи, додуше ређе, као метафорички израз за клање људи.
---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА
Šta
Upitno-odnosna zamenica koja je često inkorporirana u narodnjačkim stihovima na mestu pauze za vazduh.
U ovoj poziciji ona je van svog osnovnog značenja i predstavlja signal, ping, povratnu informaciju koja stiže publici od vokalne solistkinje u kafani.
Jednom izgovoren, ovaj poluuzvik decenijama obavlja svrhu uspostavljanja mitsko-tradicionalne kafansko-svadbarske atmosfere i podsećanja na jedinstvo raspevane družine, iako nasumično sastavljene.
Često je praćen uvodnim uzvikom "Pa kaže".
- PA KAŽE :
Zato što sam ti - ŠTA - verovala slepo!
Volela sam te - ŠTA - lagao si lepo!
Zato što ti je - ŠTA - sve od mene preče,
Ovo je naše poslednje veče.
- Pa kaže:
Fear of the dark! -ŠTA- Fear of the dark! I have a constant fear that something's always near!
Fear of the dark! -ŠTA- FEAR OF THE DARK! I have a phobia that someone's always there!
- Pa kaže:
Bože pravde, ti što spase - ŠTA - od propasti do sad nas,
čuj i odsad naše glase - ŠTA - i od sad nam budi spas!
Kuća pored železničke stanice
Грађевина саграђена од стране садиста за мазохисте. Место вечне инсомније и појачаних сеизмичких активности. Пребивалиште које се по хардкор условима живота раме уз раме носи са мексичким затворима. Дом где је послеподневна дремка средом укупна количина сна за ту недељу.
Матурска екскурзија, пето јутро. Двадесет школских другова полумртви навлаче мајице и гаће (добар део наопачке). Славко железничар се већ истуширао, доручковао, опрао зубе, наместио кревет, проћаскао са спремачицом и пробудио портира.
- Дивно јутро, зар не разредна? Нисам се овако наспавао од штрајка железничара 2002. Дајте да Вам помогнем са пртљагом.
- ?!