Jer Sutomore nije more u pravom smislu riječi. Sutomore je pederski izgovor kojim žrtve tranzicije mažu sopstvene oči, i nastavljaju tradiciju soljenja muda stečenu još za vrijeme Tita. I dok dobitnik tranzicije upali svoja metalik siva kola, pristojnog godišta, eventulano sjedne u avion i zapali za neku egzotičnu destinaciju, ja i par iljada meni sličnih smrdimo jedni drugima u vozu optužujući se međusobno za nekupanje prije polaska. Jašta, baš ću da se kupam a pošo sam na more iz tog razloga. Ko te jebe, smrdiš i ti meni pa ti ja ne psujem ženu, majku ti smrdljivu jebem. Jebo te turistički voz i ko ga izmisli da mi zagorčava život za tri eura koliko sam platio povratnu kartu, koju će neko naravno da mi digne sa sve deset eura zadjenutih za celofan od cigara. Jer kad je tolika gužva, da nemaš gdje da staviš jebeni Miki Maus peškir, logično da raste vjerovatnoća da će se tamnoputom Rambu, koji naplaćuje klonju, dići kita da te orobi dok ti plivaš oko bova u nadi da ćeš vidjeti neku opičenu kurabeštiju koja se skinula u toples i leži na dušeku, daleko od obale. U principu naš narod je šampion mazohizma, otruj ga svake godine po jednom užeglom pljeskom, njemu nije dovoljno. Šta oćeš više? da ti udarim taksu na svaki plombirani zub u glavi, jer i to je luksuz? Oćeš li tada shvatiti da ti je bolje da uplatiš tri dana u Budvu, Grčku, Tursku nego da se deset dana čvariš u jebenom Sutomoru. Ostani kući, jebi nešto ako nemaš pare. I onako će da ti se sprdaju ako kažeš gdje si išao na more.
- Sine, uzo tata kredit. Vodimo te u Sutomore.
-Tata je li Sutomore more?
-Pa jebem li ga kuronjo, slano je, ima dosta svijeta, i tata je tamo prvi put vidio sisu.
-Ali tata Miškovići idu na more u Egipat. Mišo kaže da se onomad razbolio u tom Sutomoru, i da više nikad u ta govna neće ići.
-Ma šta oni znaju! Neka idu da ih muslidže tamo iznabadaju na kolac. Jebo ih faraon, truju mi dijete. Uostalom ne moraš ni da ideš, ostavićemo te kod lude babe Marice pa čitaj lektire. Ko te jebe.
Manje poznata izreka sa juga Srbije. Odnosi se na srećnika, vanserijskog usera, kome sve polazi za rukom.
- Video sam Vladu juče. - I, kako mu je? - Super, bio na letovanju u Španiji, tamo odigrao neku srećku, dobio 250 miliona evra. - Jebem ti, njemu prst u dupe da gurneš, šećer bi izvukao.
Jednostavan čin seksualne inicijative u kom je ne pitaš da li hoće ili praviš neku situaciju da do toga dođe, nego je samo onako jednostavno, najnormalnije, pomalo grubo, ali ne kasapski, privoliš na to.
Treba vežbe, treba znanja, ali u principu to je ta zaostavština iz prošlosti duboko ukorenjena u njihovom mozgu, samo što u današnje vreme ne možeš da je lupiš toljagom po glavi ili da je siluješ jer si zauzeo tu teritoriju. Ostalo je ono da si ti ipak muškarac, osvajač i ako tako nastupiš, bez pametovanja i palamuđenja i samo je uzmeš, šanse su devedesetpet posto da ćeš jebati.
Ne mešati sa silovanjem. Ako kaže ne, znači da vežbaš još malo.
- Ne seri da si dva dana blejao sa njom na moru, sami u sobi i nisi je jeb'o? - Pa nisam uspeo. Prvo sam probao onako da ubacujem one dvosmislenosti, znaš onaj fazon kada navodiš na tu priču, jedno kažeš, drugo misliš, ali suptilno i to. Onda sam probao sve više da prebacim priču na seks, kada god može. Da se naloži pričajući o tome. Na kraju sam neke afrodizijake pokupovao, med, školjke, vino i svašta tako nešto i kurčina. Ništa. - Koji si ti magarac, nevera. Ja sam je sinoć jeb'o i to kod nje kući. - KAKO BRE!? KAKOOOO!? - Pa nemam pojma. Odn'o joj neki fleš sa filmovima što mi tražila, rekao joj da mi donese čašu vode samo pa palim, ona donela čašu vode, meni se dig'o kada sam je video u onom šorciću i ja je uz'o tu na podu kod vrata. Posle smo pili vino i to ono koje si kupio na moru. Odličan izbor. Suvo i onako oporo. Ne volim ona slatka sranja.
San svake vlade! Htedoh reći ''lopovske vlade'', ali shvatih da bi to bio čist pleonazam. Posebno na Balkanu. Ne i u Kraljevini Norveškoj. Ali to se nije desilo preko noći. Naprimer, Vikinzi su 200 godina pljačkali ostatak Evrope i stekli početni kapital. A onda su na referendumu za pridruživanje EU odlučno rekli NE, k'o Tile Staljinu onomad. Stvarno, zašto bi Merkelova upravljala njihovim prirodnim resursima, usput im lupajući packe kad god zapišaju dasku ili podrignu na javnom mestu? Tek sada se vidi da su silno pogrešili. Siroti norvežani imaju problem kako da potroše tu kamaru para u budžetu, kad su već sve izmišljene projekte završili, podigli plate do maksimuma, a smanjili poreze na minimum. Da je živ moj deda, on bi im oter'o kamion moravskog šljunka, da svaki Norvežanin metne kamičak u cipelu, čisto da mu nije sve potaman.
Jer, njihov život mora biti strašno dosadan. Plate i penzije na vreme, infrastruktura besprekorna, pravno uređena, nekorumpirana državna administracija i dobar socijalni program, malo se peca, malo se vadi nafta, malo više se tuče votka i reže kulen u dugim, zimskim noćima, dok se pevaju pesme o slavnim pohodima Vikinga, o Hogaru Strašnom i njegovoj Helgi, o golovima Solskjera i Floa i olimpijskim medaljama bijatlonaca.
Pa je l' može tako da živi 4,5 miliona ljudi, mimo sveta, daleko od ratova, ekonomskih kriza, elementarnih katastrofa? Može, bre, brale.
Vlade Đurović je košarkaški stručnjak koji je konsultant u svim emisijama. On je večiti pesimista, on je samokritičan, nikada ne trči pred rudu, jednostavno zna da ne postoji savršenstvo. Da naiđe na ribu sa savršenim proporcijama, on bi rekao da je pre tri godine imala karijes na trojci, ali čovek je jednostavno perfekcionista.
- Vlade, prošli smo u drugu fazu i preneli četiri boda. Vaše mišljenje? - Pa, jesmo mi prošli u drugu fazu, ali postavlja se pitanje kako smo mi to učinili. Ukoliko ponovimo greške iz prethodnih utakmica, crno nam se piše! .......................................................................................... - Vlade, nakon pobede nad Francuzima, mi smo prvi u grupi i idemo na Finsku u četvrtfinalu. - Jesmo mi dobili Francuze, ja to ne mogu da osporim, ali Parker nije kao što je nekad bio, a ne igra im ni fenomenalni centar Noa iz Čikago Bulsa. Ne bih ja naše momke dizao u nebesa, Finci su veoma neugodni! ........................................................................................... - Vlade, ja ne mogu da dođem do daha od uzbuđenja, Srbija je prvak Evropeeeeeeeeeeeeee. Dajte šampanjaaaaaaaaaaaaac! - Nismo igrali dobro, ali važno je da smo pobedili. Ali ono najvažnije, a to je Svetsko prvenstvo tek predstoji. Nemojte da mi sipate taj šampanjac, ne pijem alkohol.
Vekovna dilema balkanskih naroda, i tema na čiju raspravu se nije naišlo ni po školama ni u skupštini, iako je trebalo. A zašto? Zato što su ove reči diskriminisane, proglašene za proste i ružne i mesto im je u svadji, kafani i eksplicitnom seksu. Mudre glave su o ovome možda i većale, ali rezultate istrage nisu objavile ni novine, ni televizija, ni udžbenici - a zašto? Zato što su kurac i pička jebene ružne reči.
No nakon svog ovog vremena, udaranju glave o zid se konačno nazire kraj. Naime, iz pouzdanih izvora se došlo do saznanja da su pička i kurac prvo proterani iz jednog šumadijskog mesta, a kasnije prognani iz čitave zemlje kao dva pogana izraza. No, krenimo redom:
1337. godina je u Srbiji naizgled delovala kao i 1335., 1323.,1279...Deca su se pravila, zemlja obradjivala, ljudi se svadjali i mirili, mlado volelo, staro umiralo. Ali nije sve bilo tako uobičajeno.
- Naime, specijalnim ukazom papa proglašava kurac i pičku poganim i nebogougodnim rečima, i za primer spaljuje na lomači tri roba, osam veštica, četrnaest kočijaša i dvaespet pingvina. Kurac i pička bivaju najstrože zabranjeni, zamenjuju ih zvanično penis i vagina.
- Pošto su se katolici i pravoslavci već bili razišli, Balkan je boleo penis (pardon kurčina) za papin ukaz i ostali su verni maternjem jeziku i izrazima. Tako je srpski človek nastavio sa ispunjavanjem svakodnevnih obaveza, dužnosti i užitaka, podsmevajući se penisu i vagini i sažaljevajući nepravedno pobijene katolike. No, muka je tek usledila..
- U malo šumadijsko selo tih dana je zalutao putnik namernik, noseći robu iz Smirne da je uvalja seljanima. Seljani ko seljani, nisu hteli da menjaju soj pršnjak za pederska sranja koja je moda tih dana propisala, i putniku je ostala jedna jedina opcija - da trampi dobra za hranu, prenoćišta i seks. Pošto je dosta putovao i video svašta, na kraju e nehotice napavio golemo sranje i jebao nam majku krvavu na jege za dok smo živi, a evo i kako:
- Utorak, mesec juli 1337. oddine negde u Šumadiji. Dve drugarice čuvahu stada ovaca a proplanku, kad povede se sledeća priča:
- Znaš li moja Jano..Kreto ti ja sinoć na vodu, kad onaj trgovac lepi me ščepa, ja se ne dade.. - Auu, i šta bi? Je l te jeste? - Ma ne dade se ja, nego..Pogleda me u oči, i reče - Hoćeš li da ćeramo ljubav? (i tako Srbin izumede vodjenje ljubavi). - Jaaaoo, kako je to romantično! Čekaj - jesu li izmislili reč romantično? - Mislim da će biti poznata tek za tri veka (i tako Srbin izumede reč romantično). - E al si sreće..Mene Milutin i ne pita, već samo podvikne - Odi da te jebem kurcem u pičku! - I mene moj tako..Nego znaš šta? Što mi to da trpimo? Jebeš ovce, idemo u selo da dignemo žene! (i tako Srbin izumede feministički pokret).
- Na prvom saboru žena, odlučeno je da se jebanje od sad preinači u ćeranje ljubavi, i da se prihvate zapadni standardi, konkretno penis i vagina. Mužjaci to dočekaše na nož i ispičkaraše žene. No, naše prabake bejahu odlučne da istrasju, i povukoše se u šumsku pećinu. Videvši da od metanja kurca u pičku već dva dana nema ništa, muški meštani otidoše pred pećinu da jebu. Izgovoriše Gaće spadajte! Medjutim kamen na pećini se ne pomeri. Na kraju se dogovoriše sa ženama i nadjoše kompromisno rešenje - metanje kurca u pičku više nije jebanje ni prcanje već teranje ljubavi. Vodili su se žestoki pregovori oko toga da žena za seks treba da se pita, muškarci popustiše, a par njih ostaše pri svome i odvojiše se (tako Srbin izumede opoziciju, silovanje i silovatelje).
- Pošto se pregovori uspešno obaviše, poglavica sela Dušan viknu Snežana, otvori se (tako Srbin izumede Duška Dugouška i sezame otvori se) I nastade višesatna divlja grupna orgija metanja kuraca u pi..Pardon, penisa u vagine.
- Proču se to po drugim selima i gradovima, žene se uzjoguniše i izdejstvovaše svoje. Odluči se ukazom kralja da se čitava stvar uvede u udžbenike i da se sve lepo utemelji, kako bi deca od sad znala da za metanje kurca u pičku treba da se pita, i kako da se pita (tako Srbin uvede seksualno obrazovanje u škole pre struje), i pička i kurac bejahu isterani iz školske nastave i opšteprihvaćenog jezika.
- Kasnijom najezdom Turaka i sistematskim uništavanjem naroda i narodnosti, ova poglavlja istorije su zaboravljena i izbačena iz knjiga. Kurac i pička i danas žive u govoru, i sinonim su za nepristajanje na konvencionalnosti, i koriste se ne za vojenje ljubavi sa sagovornikovom mamom, već za njeno jebanje.
Jasan znak da si odrastao. Bar u intelektualnom smislu. Jednostavno dođe trenutak kada poželiš da Tom pojede Džerija da Pera uhvati pticu trkačicu, da nalupaju Duška Dugouška. Ali nemoj da misliš da je to zato što se pretvaraš u sadistu željnog krvoprolića. Ne boj se nisi ti novi Hitler. Iza svega toga se ustvari krije jedna mnogo kompleksnija slika. Zapravo ti upadaš u monotoniju. Sve ti postaje isto. Na poslu, u školi, kod kuće... Svaki dan. I ne možeš da se otrgneš od tog osećaja da si kao hrčak u točku, i da trčiš u mestu, i nigde. Zato smatraš da je vreme da se nešto promeni. Makar i u crtanom filmu. Barem jednom. Misliš da je slučajnost što je danas najpopularniji filmski žanr triler?! Ceo svet oseća tu monotoniju, i željni su neke promene, nekog iznenađenja. A onda nazad u stvarnost. Takođe postajemo siti stalne dominacije istih ljudi. Zašto ne bi i druga strana pobedila s vremena na vreme. Makar za promenu. Promenu koju toliko priželjkujemo. Pitaš li se možda zašto sve manje gledaš Đokovića? Zato što više nije slabiji. A mi uvek navijamo za slabije. To je valjda zato što se mi osećamo tako. Sve više svakoga dana. i sve više isčekujemo smrt Duška...
Čist indijanski sleng. Tako su severnoamerički domoroci nazivali omražene vojnike Unije, zbog njihovih plavih uniformi.
-Deda, deda! -Šta je bilo Glupi ovne? Što si tako zadihan? -Moram da ti se pohvalim! Ubio sam i skalpirao svoju prvu Plavu bluzu! -Daj da vidim skalp... -Evo ga. Kul, a? Jesam sad i ja ratnik? -Pu jebem ti mater ludu! Plave bluze ne postoje već 150 godina, a ti si sjebo poštara što nam donosi penzije u rezervat!
Koji kurac? Ne, stvarno, koji kurac?! Zašto me zoveš? Da se vidimo? Aj sikter.
Savršeno me ne interesuje kako živiš i čime se baviš. Ne želim da pijemo produženi sa mlekom i koka kolu i pričamo ispričane priče. Čuo sam slučajno sa kim si bila posle mene, mada nisam morao, i pravo da ti kažem zabole me. Ne zanima me ni što imaš uslov za četvrtu godinu, ni moj fakultet me nije interesovao, ni kako je u Turskoj. Balije ko Balije.
Da budemo rijunajted ne pada mi napamet. Dobra si pička al ima vas još. Uostalom i ako nemam devojku drkanje je milina a kurve su ok. Ako mi kažeš da si sada shvatila kako sam bio dobar shvatiću kao uvredu, znači da je neko bio više muško od mene pa ti nije odgovarao. Ili više njih. Ili ceo fudbalski klub sa sve upravom.
Stvarno me ne zanima šta imaš da mi kažeš i nemam šta da ti kažem jer smo bivši. Mada...
-Ej, ćaoooo(ovo poslednje "o" razvučeno ko pljuca posle koka kole)... -Ćao, ko je? -Pa jaa sam... -Da sam prepoznao glas ne bih ni pitao. -Ma ja sam, Marija. -Gde si bre, Marija, oči moje. Kaži? -Što pričaš tako sa mnom, šta ima? -A kako da pričam? Ima sve, belotina par ekselans 70 jevreja za tebe, još slušaš progresiv? -Pa, ono, ipak smo bili zajedno... Neću belo, ladno još diluješ... -Ključna reč je bili. Ladno si još glupa. -E, kajem se i što sam te zvala! -I ja se kajem što sam pio Šomijevu radžu pa te muvao onaj dan, opa gargija! -Baš si seljak. A ja htela da se vidimo... -Što, da me opet napiješ, smuvaš pa ostaviš? -Majmune. Kako da te ne ostavim kad si mi deflorisao sestru! -Pa ja sam to zbog nje, to ume da bude bolno... -Na mom rođendanu! -Pa nisi htela u sobu! Imam goste nja nja služim tortu nja nja, jebiga hemija... -Kakva hemija, gde si u nju mogao da se zaljubiš ima 82 kile ujutru pre doručka?! -Ma ne ta hemija, MDMA bre, tek izvalio...imam ako oćeš, 20 evra? -Prekini. Znaš, ni sa kim mi nije bilo kao sa tobom... -Ne loži me glupačo, ružan sam, mršav i znam da mi je mali. -Znam ali ima nešto u tebi... -Ima, holesterol i alkohol. Bar dva promila da jebe rak raka. -Piješ zbog mene hehe? -Pijem jer volim. Oš doći da se jebemo ili šta? -Samo da se depiliram. Istuširaj se za moju ljubav. -Ni za pokojnu baba Stamenu a ona je najbolju pitu pravila. -Seljaku. Tu sam za sat vremena. -Ćao ćao.
Niko ne zna kako on izgleda. Niko ga nikada nije video. Znamo samo da je fudbaler, a insajder je nedavno dobio informaciju da igra za Fjorentinu. Čak i da je to istina(vlasti nisu proverile ovu informaciju), niko živi pod kapom nebeskom ne zna da navede nijednu utakmicu na kojoj je on igrao. Iako ponekad njegovo ime izađe u novinama, to je uvek samo ime, nikada slika ili nešto više. Iako je večiti kandidat za reprezentaciju, za nju nikada neće igrati jer se time obesmišljava njegovo postojanje.
On nije Fejsa, koji je neprimetan i kad igra. On nije Bambi, koji je itekako primetan i kojem psujemo mater ćopavu svaki put kad šutne. On je Nikola Gulan, koji vreba iz senke i pije čaj, ili šta već radi. On je onaj lik iz krimića koji se pojavljuje samo u priči drugih likova i za kojeg si apsolutno siguran da stoji iza svega što se dešava u filmu. Ali to nećeš saznati kad odgledaš film, jer on uvek ostaje u lakoj izmaglici tajnovitosti.
Večita pretnja za reprezentativce na svakoj poziciji, pošto niko ne zna na kojoj on tačno poziciji igra. Ne d'o Bog da ne slušaš šta ti selektor kaže, inače će odma da zove Nikolu Gulana. Legenda kaže da je jednom i pokušao, ali da je igrač već na kolenima molio za milost, pa nije bilo potrebe da se kaže da uopšte nema njegov broj u imeniku.
Zapravo, sva je prilika da on uopšte ni ne postoji, već da je izmišljen radi boljeg funkcionisanja sistema.
