Jermen
За разлику од омраженог Јевреја Јермен је сиромашнија верзија човека којег су сви изгазили, ал' му нико није помогао јер није био довољан јевреј да плати заштиту и није се сетио да оснује тајна друштва са којима господари над Америком. Кад Србин каже да је "небески народ" он мора да се потуче са Јерменом јер је први резервисао то место кад му ништа друго није остало. Јермен живи са Русом, Турчином и Иранцем у комшилуку и мора да се свађа са сваким од њих око музике. Јерменски металац смрди горе од просечног металца. Јерменац живи на планини и мора да јебе козу јер му је жену украо Рус, а ћерку Турчин. Јерменац има дугу и поносну историју преживљавања, први је прихватио хришћанство кад је било аут а онда трпео што га је паметан прихватио поред Персије. Јермен 'оће у Европу јер се налази на граници са Европом, чува Нојеву Барку у складишту за црне дане кад наступи нови потоп. Јермен прави јерамику, а не керамику. Јермен је и први измислио геноцид ал' му је богати рођак то украо и присвојио за себе, па му је остало једино да се свађа са Турчином који га је натерао на геноцид. Док је Јевреј ИН, Јермен је АУТ. Јермен је први хипстер, он је све радио ал' су га сви прекопирали и оставили на планинчуги да чвари ноге у лавору и слуша Техеран.
Pankeri
1. Бесни ученици виших разреда основне школе, мање отпорни на промене које доноси пубертет. После тродневног, непрестаног слушања "Never Mind the Bollocks", постају опчињени музичким умећем, дубокоумношћу, и истрајношћу Sex Pistolsа и решавају да гласно кажу "НЕ" целом свету тако што неће урадити домаћи после школе, а после ће тражити од маме да их води да купе мартине. Сутрадан иза школе, искашљавајући први дим цигарете, колективно полажу заклетву да се никад неће променити и постати као они конформисти што раде домаће. Ово нечувено одметништво углавном престаје до краја основне, код тежих случајева у току средње.
2. Људи који и после 18. терају исту причу. Немам срца да их додатно зајебавам.
Negiranje paralelnih univerzuma sa simultanim proticanjem vremena u poetici Šabana Šaulića
Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.
Autentični srpski seljak i EU
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan.
- Dobar dan. Rakija?
- Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove.
- Da.
- Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola?
- Znam.
- Na ovoj flaši piše da ima 65 posto!
- Štamparska greška.
- Ali pisano je olovkom!
- Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55.
- Da li stvarno ima toliko?
- Piše da ima.
- Ali...
- Piše!
- Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili?
- Ma sve sam ih potamanio!
- Znate da je to kažnjivo zakonom?!
- Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo.
- Ali...
- Komšija je ubica!
- Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava?
- Znam.
- Pa kako to radite?
- Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako.
- I ona zaspe?
- Da. Čim je odvalim sekirom.
- Gospodine!
- Šalim se.
- Dobro je.
- Satarom to radim.
Gde ideš za zadušnice?
Pitanje kojim se, na najprecizniji način, utvrđuje odakle je ko rodom.
''Odakle si?''
''Iz Beograda!''
''Baš iz Beograda?''
''Rođena Beograđanka, šta ti tu nije jasno? Živela na Dedinju 25 godina, dok moji nisu rešili da me osamostale, pa mi kupili dupleks na Senjaku!''
''Baš lepo, reklo bi se da si iz fine porodice....A gde ideš za zadušnice?''
''Joj, ćuti, dobro je da prođoše, jedva se otresoh od onih seljaka iz Donjeg Grabovca, k'o da žensko u nisu u životu videli!''
''Pljuješ mesto gde ti je sahranjeno pola rodoslovnog stabla??''
Lupiti Šakom o sto
Oduzeti svom klincu najnoviji CD Šake Polumente i olupati ga o astal, a malom zabraniti da sluša takvu muziku. Potom otići, naći Šaku i njega olupati o astal. I Dadu, ako slučajno naiđe. I sve u pičku materinu.
- Jesi ti Šako?
- Jašta.
- Ti pevaš ono Dišem za tebe?
- Pa dobro, i'am ja još mnogo drugih pesama koje...
- Imaš još pesama??? :majgerijem katapultira Šaku međ' stolove i stolice:
Pa majku ti jebem, da li si ti normalan? Zašto bre truješ ovu omladinu? Sklapam oči jasno vidim kao da si tu?! Šta koji kurac??? Pa saću ja tebi da sklopim oči, dodži amo!
Vojislav Šešelj
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Tuširanje
Mjerna jedinica za važnost izlaska u grad.
A: "Ej, ajmo malo napolje"
B: "Ne znam, nešto mi se ne sprema"
A: "Ma ajde nećemo ići nigdje posebno"
B: "Znaci da se ne tuširam?"
A: "Ma jok, samo se obuci"
Kurir
Najtiražnije dnevne novine na Balkanu - što više govori o Balkanu nego o kuriru.
Šiš ćevap
Незнање о постојању легендарног шиш ћевапа на Новом Београду је срамотније од незнања где се налази Ајфелова кула, Кип слободе или стадион Чаир. Шиш ћевап, поред тога што окупља људе свих сталежа, расе, националне припадности и степена ризика по околину, представља новобеоградску светињу фаст фуда. Далеко познате и легендарне су жене-бабе раднице истог, које својим кафе-шармом, масним мајицама и косама, брисањем носа левом руком и скраћеницама типа шиш, пуна, гурманска, продужени, дупли, пљека, кратки, пуњена и сл. само додају том месту чар, већи него свирачи и уметници на Шанзелизеу или сисате спонзоруше у Страхињића бана. Укус шиш ћевапа се може упоредити са уникалношћу, префињеношћу, генијалношћу, инвентивношћу, мистиком и вредношћу сличној Тајној већери, Мона Лизи, Давиду или Девојке са бисерном минђушом. Рецепт и тајна шиш ћевапа се чувају у тајности, кодираној хебрејским словима, која чак ни Ден Браун не може да протумачи.
Kazuj, kurvo...
Реченица из "Старог Вујадина" која је међу основцима изазивала салве смеха.
"Казуј курво, Стари Вујадине,
казуј курво..."-читалац умире и гуши се од смеха а учитељица га избацује напоље...
Wikipedia
Pored Googla, jedna od stranica koja je konstantno otvorena za slučaj ulaska starijeg člana porodice u sobu.
" Sine, izvini što te prekidam, 'aj samo da mi pomogneš nešto u garaži"
"Evo, ćale, samo minut, čitam nešto o izotopima paladijuma, imaju neki mnogo dobar članak"
Glazba, nekaj od Radiše Uroševića
Узвик очајника који се налази негде где не жели бити и радије би појео два килограма песница него да настави да обитује у том простору и времену, па је одлучио да се крајње маштовито самоубије тако што ће бити искултуриран до смрти.
*Ради примера, писаћу као да се обраћам читаоцу*
Отишао си на свадбу рођака Стипе. Није твој рођак, него је од оне твоје калабештије Шокачке. Никада га ниси волео, нервирао те је, али ако не одеш, ова твоја Шокица ти ич неће дати вечерас, а теби је баш притерало. Добро, можда неће бити толико лоше..неће курац, знаш какви су, све што они воле, ти мрзиш, почевши од оних малих колачића до опсесије Звонком Бобаном, ал' ајде, седнеш у свој Пежо па у Лијепу њихову. Све је океј, равно, јебеш га, такво ли је. Ниђе планине, све неке шаховске табле наоколо, а шахиста ни за рч! Никада ти то није било јасно, али добро, такав је народ тамо, канда.
Долазиш у Загреб. Мали град, сви се знају. Долазиш код рође Стипета и трудиш се као луд да не причаш стереотипно, све време се цепајући унутра док слушаш кајкавштину. "Као да сам у "Курсаџијама", мислиш се, само чекаш да искочи Албанац да- и ето га. Пријатељ породице, Тахир Фљамури, честити предузетник из Задра, дошао мало код пријатеља у Загреб, на свадбу и довео ужу фамилију, који су сасвим културно заузели своја места у она четири реда. Наравно, Тахир је љута католичина и свињетину тамани, само понекад прави паузе од месец дана. Канда му рекао лекар. Јес', наравно.
Почињу да доносе 'рану. "Ух, добро је, барем ће се наједем!", ти мислиш, ал' 'оћеш, прц бапарац! Све неки плодови мора, неки зелениш, неке сардине. "То је све из нашег липог Јандрана!", повика Стипе, очигледно подјебавајући тебе. Добро, боли те пенис, ти ћеш општити вечерас, а он мора да трпи ону његову што се последни пут дала кад су Швабе посетиле Загреб '41. Муљаш ту њихову зељанију и њи'ове рибе, јебале их рибе, где је сланина?
Преживиш некако и то, кад онда крене музика, пардон, глазба. Глазба је крајње културна. Све неке тамбуре. "Где тамбуре, јебале их тамбуре!", мислиш се. Цео живот слушаш тамбуре у Срему, сада би и ови да те јебу у здрав мозак. Мисли на награду. Узеће се ова његова мала, па онда кући. Мала не личи ни на шта, дебела, благо ружњикава, али, како си чуо, барем прави добра печења, појавише прасећину. Младожења Омер, убоги Бошњак из Зенице, који је нашао праву љубав када је пре 3.5 месеци ишао у Загреб да ради на грађевини потпуно легално. Љубав је чудна ствар, па да му јебеш матер.
Онда младин отац крене да распреда о својој породици, онда младожењин отац, Муфтазир, крене о својој, па нека бошњачко-хрватска братства, па српска агресија, па курци, па палци. Ти једеш ону сланину што си понео, мајке им га, има барем да једеш неку 'рану на овој свадби, па дабогда цркли сви одреда! Не зато што си националистички шовиниста патриотских наклоности, него зато што си гладан, а ови као да су кувар узели од Диогена!
То траје. Траје целу ноћ. Добро, не целу ноћ, али теби се чини да је цела ноћ! Мрзи те више да живиш. Шта више, одлучио си да више не живиш. Јесте ова твоја добра риба, али ништа није вредно овога. Устајеш, намешташ шајкачу, и громогласно викнеш:" Глазба, некај од Радише Урошевића!"
Следеће чега се сећаш је како биваш искултуриран толико да следећих тисућу година нећеш моћи да неовисно једеш, али боли те уво. Тачније, не само уво, али опет...