Apotekar.

Pripadnici nutricionističke sekte Herba lajf, nastali ukrštanjem kirbijanera i promotera Top Šopa. Proizvodi koje ponosno prezentuju overeni su od samih nobelovaca, blagotvorniji od banane za Erika, hrane i štite od svih mogućih boleščina modernog života, a ako uz redovnu konzumaciju ne doživiš stotu, vraćaju ti pare. Sastav je potpuno prirodan, da se zapitaš kako ti silni šejkovi, čajevi i čokoladice već ne rastu na drvetu. Ali, sve je naučno dokazano, potvrdili su i čuveni naučnici sa univerziteta Masačusets, a tu su i nepobitne činjenice sa slajdova prezentacije.

Do saznanja da su ti sveti Herba proizvodi neophodni doveden si merenjem telesnih parametara posebnim uređajima, koji ti odmah kažu da si mastan ko svinjski podvaljak i pun toksina ko fukušimska blitva. Prosto je čudo kako si još uvek živ, ali imaš sreće, jer poznaješ Herbića, koji će lepo da ti da i popust, pa ćeš za dve-tri godine redovne konzumacije da se iščistiš, pa da prezdraviš, još i da se oženiš, te i ženu i decu zdravo da hraniš i u zdravlju da crkneš.

Herba nolajfer živi samo za Herbu, zaštitnicu zdravlja najboljih sportista i kosmonauta, i postoji samo radi širenja Njenog učenja i prenošenja predanja o Njoj. Đokovićeva tajna uspeha nije u treninzima, talentu i operaciji nosnog septuma, nego u Herbi. Čak Noris je još kao mali upao u lonac sa Herba-čajem, a Ron Džeremi je za tuki koristio dilatacione obloge od Herbe.

Duh i telo Herba nolajfera su superiorni, sačinjeni od nano-herbita, a zahvaljujući Herbi, njeni podanici i uče mnogo brže nego najumniji smrtnici. U stanju su da za dva vikenda seminara na Kopu savladaju komplet Anatomiju, Fiziološke osnove ishrane i Hemiju 1 i 2, postižući zavidnu kompetentnost, koju niko ne može osporiti i koja tera dr Filguda da se oseća kao zapuštena nubovska strvina, tj. Filbed.

Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.

Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.

Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...

Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.

Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.

Krajnji stepen anonimnosti neke pesme.

Dobroćudan, veseo čovek, rumen, izuzetne fizičke snage i elegantno popunjene pojave. Voli pivu popiti više nego dobiti na lotou, a štipnuti konobaricu više nego imati pola Njujorka. Nikada nije materijalista i karijerista jer dobro zna da materijalizam ubija dušu - zadnji dinar daće na turu pića sa jaranima, ugositiće i pomoći putnika namernika ili nepoznatnu osobu. Većinom je po zanimanju zidar, majstor, moler, mehaničar, često je višestruko talentovana osoba, ali bez kompleksa da se dokazuje i da ponižava druge. Može se reći da je neka vrsta hipija sa ovih prostora. Ne slaže se sa feministkinjama, Novosadjankama i ostalim ženskim osobama prolezbejsko-zmijskog karaktera, kao ni sa zalizanim fensi menadžerčičima i fensi baticama u roze majicama.

Luksuz, brate, luksuz.
To je nešto što svaka kuća ima, ali je po pravilu ljubomorno čuvan i iznosi se samo za veće praznike ili kad dolaze gosti, u slučaju da im prigusti. Mislim, znaju oni da se to i u njihovom klozetu viđa u istim prilikama ali opet... šta ako se nalaze u domaćinstvu u kojem se ta pogodnost koristi svakog božjeg bogovcatog dana?
Sam nagoveštaj tako nečega dovoljan je da impresionira i najprizemnijeg posetioca, mogućnosti su neograničene.

Za razliku od izbacivanja Kineza, što se odnosi na nuždu broj jedan iliti mokrenje , baciti Obamu se odnosi na nuždu broj dva to jest puštanje faksa.

Naravno kao i kod prvopomenute definicije, izraz je totalno politički i rasno nekorektan jer je nastao zbog boje kože trenutno najpoznatijeg afro-amerikanca na svetu, a usput nam dobro dođe jer mi tradicionalno ne volimo baš puno Amerikance, a ponajviše ne volimo čoveka koji je njihov precednik.

Izraz za veoma dosadnu, pričljivu i iritantnu osobu od koje ne mozete doći do reči.

Osnovna jedinica za građenje cene kod trgovaca na buvljaku koji su dolazili iz Rumunije ili Bugarske početkom devedesetih kao preteča današnjih Kineza. Prodavali su robu očajnog kvaliteta, ali i jako niske cene izražene u broju tadašnjih crvenih novčanica poreklom sa Topčidera.

Ultimativan način muvanja riba, nema laži, nema prevare.
Da ima-ima, jedino još da pristane.

Слово у црвеном кружићу које се појављује приликом емитовања филма који сви смеју да гледају.

Преболети бившу рибу на најмушкији могући начин - престати и да је убрајаш у своје сексуалне фантазије приликом онанисања. Једини прави мушки знак да си је заиста преболео. Престао си да замишљаш ту рутину и усудио се да претпоставиш како би то изгледало са неком другом.
Ћао бивша рибо, акам га на баба Драгицу од које купујем тиквице!

Licemer nad licemerima.
Osoba koja se pravi da je fina i slatka a ustvari je iskonsko zlo.
Nastupa sa tunjavim glasićem i lažnim osmehom dok potajno radi na tome da vas sjebe.