Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.

Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.

Legendarno bespotrebna knjiga u kojoj gosti nekog hotela, kluba ili restorana kao i posetioci nekih institucija, upisuju utiske o svom boravku na tom mestu da bi neko možda to pročitao i video kako je to mesto divno, lepo i idealno za odmor ili zabavu.
Naravno, kao i sve drugo što se zamisli da funkcioniše na jedan način, totalno ode na drugu stranu i ta knjiga služi ljudima za sprdnju, idiotske crteže ili pljuvanje po mestu u čiju se knjigu upisuju. I dalje ostaje nejasno zašto osoblje jednostavno ne skloni tu knjigu negde jer je totalna anti-reklama tog mesta.

Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.

Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.

Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.

Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...

Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.

Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.

Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.

Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom.
Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.

definisaću sutra

У Нордијској митологији Бог грома и муње, у Српској заштитник славске јагњетине.

Drugi vozač tvog aviona.

Број који садржи све знање овога света сакупљано кроз генерације и генерације претходника.

Епитом нељубазности укалемљен са транспарентним бољењем курца за међуљудске односе, погледом мексичког емигранта нахватаног и смештеног у ћелију 2 x 2, једноглави кербер паркиран са све ланцима надомак капије аутобуске станице, напирлитане одоре и ноката свеже налепљених из кесице народне нам републике Кине.

Смежурана човеколика Лајка, збијена у свој Спутњик двојку, облепљен возним редовима и сликама Фернанда Колунге из млађих дана у пози пућења бицепса.
Ако ти дан није сјебао испит са којег си излетео попут црначког паламара из тесних домаћинки, надркани таксиста са причом о масонским пиздаријама и невештим јебаријама Сузане Манчић, циганка која те већ трилионити пут стартује за двајестдинарку жваком да би ти штајгерице, на конту шарамантности, дале за џ, овај октопус са функционалним једним пипком ће ти докусурити преостали живчани поредак, без да ти врати кусур.
Опскрбљавање само перонском картом је најједноставнији поступак, свако питање вишка изазива ширење зеница и разгоропађено шиштање. Још, ако се треба распитати за маршуту буса који није из локала, тренсфер беса ће бити бржи него сексуално искуство невиног Амиша.

Терање у курац обавља неком телепатском силом, па када осетиш да ти се уд и мошнице рефлексно муњевито скупљају, време је да уклониш своју телес од кавеза дотичне, и оставиш је да на миру зури у своје огледалце, буџећи крушколике сисиће, мажући се јакоцрвеним кармином и церекати на опус ружичасте телевизије, уколико јој је дозвољено поседовање тв-пријемника.

Препоручено је спремити ситинину, трансакцију обавити на брзину и шмугнути методом Мојсије - Црвено Море кроз студентско/радничко/џебалебарошко/туристички плебс спречавајући тако прилив зрачења негативне енергије на себе.

A u zadnjih par godina, treba mu i dozvola da uđe.

Kada te socijalne mreže pretvore u asocijalnog.

Средња школа где ђаци стварају мишљење један о другом по просеку.

Недовољан - Такав не постоји.

Довољан - Потенцијални криминалац,психо убица,нарко дилер или просјак,тренутно стање,ментално заостао.Исто важи и за женски случај.

Добар - Потенцијални клошар,ђубретар,чистач,Румун.У женском случају касирка у неком ШКЉ маркету или теткица у ГСП.

Врло добар - Ма он је кретен,биће само неки обичан радник у некој банци или тако нешто.Исто и за женски род.

Одличан - Нормалан ђак,он ће бити шеф негде и сви ће му радо цуцлати јаја.У женском случају,сви ће јој се утрпавати ко ће купити бољи бич и Бетменов костим како би она уживала у садомазахонији.