Sindrom koji se najčešće javlja kod ženskih osoba i to osobito mlađih. Ljudski primerci ženskog pola koji su uspeli da stave šape na određenog mužjaka u nekim slučajevima, usred neidentifikovanog slepila, dobijaju čudnu ideju da je njihov izabranik neviđeni šmeker, baja i planetarno neodoljiv. Rekla bi da mu sve pripadnice njene vrste, naročito željne, šalju ljubavne pozive, besomučno ga progone, vlaže na njega i, moguće, jure za njim ulicama vičući da osećaju želju da ih oplodi.

Kada vam je kursor miša na start meniju (dole levo), a želite da zatvorite aplikaciju klikom na "X" (gore desno), a vi ne pomerajući nijedan deo tela zovnete ćaleta da dođe iz druge sobe da vas zaljulja ne bi li se kursor i "X" poklopili.

Često viđen grafit koji mladima ukazuje na jedini ispravan put do uspeha u životu.

Potpisuje ga izvesni U. F.

Najkulji ljudi su oni koji puse travu tako da SVI cuju da oni rade tu bezobraznu nelegalnu radnju, jer su mnogo kul. Ovim stavom nam stavljaju da su okorele narkomancine, batice, ono, non-stop su uduvani, na ulici, u busu, u troli, u tramvaju, u taksiju, u wc-u, dok spavaju, znas kakve su tripove imali, brutalno!
Istina: ljudi koji u zivotu nista ne rade, pa su resili da krenu da vare i tako dostignu svoj vrhunac, a onda ce svima da prepricavaju svoje tripove i da se hvale time.
Inace, vrlo je verovatno da nikada nisu imali zivot, pa im je nekada doslo iz dupeta u glavu i onda su se "totalno izbahatili".
Ukoliko su na nekom sajtu, na slici ce obicno biti neka buksna, ili oni sa rizlama, odvaljeni kao dupeta!

Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.

Pogrešna taktika, pogotovo ako ne čuješ ni šta razmišljaš, svi igraju a ti oćeš nešto "na finjaka".

Publika na koncertu Dejana Cukića.

Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.

Kad pustiš devojku sa drugaricama na more i nadaš se da će se vratiti opaljena samo suncem.

То је систем који разрађујете како бисте проводили влажно време са вашом трећином која је лепша од ваше треће трећине која мисли да вам је половина.

Jedine nacije na svetu (uz ponekog Španca) koje ne smatraju da je šabanski da im zvanični način predstavljanja fudbalera budu nadimci.

Njega, ga, najperverznija od svih zamenica, mnoge pripadnice ženskog, a i pripadnici muškog roda ovu zamenicu govore uz prizvuk dvosmislenosti.

Ovo kažu naše bake pre nego što ih drmne srčka dok nam nude slatko

Jedini preostali finansijski potencijal u Srbiji.

Ovako mudri roditelj kuraži i vaspitava svog sina

Моменат у којем појединац постиже огроман лични успех, који га са друге стране води у веома сиву, смушену и непријатну ситуацију. Тренутак у којем се особа налази у вртлогу различитих емоција, где се срећа и туга уједињују. Ситуација у којој се преиспитује сопствени систем вредности и по први пут озбиљно поставља питање: "Шта нам је у животу заиста важно?"

-На основу погодтка који је аргентински фудбалер Габриел Батистута постигао против свог бившег и најдражег тима Фиорентине, чиме је осигурао титулу свом тадашњем клубу Роми. Након тог гола, легендарни фудбалер је искрено заплакао, као клинац који се изгубио у мраку.

Ono što je nepotrebno, nebitno, izlišno, suvišno i prekomerno. U jeziku, usmenom i pismenom izražavanju, govoru i pisanju redundantnost se dobija i postiže korišćenjem, tj. upotrebom reči, sintagmi i jezičkih sklopova koji imaju i poseduju isto, tj. istovetno i identično značenje i smisao, kao i ponavljanjem i repeticijom misli i ideja koje su već iznete i ispoljene prethodno odnosno ranije. Takođe osim toga, čestim, učestalim i frekventnim pisanjem, beleženjem, izgovaranjem i kazivanjem sinonima nastaje i stvara se efekat, tj. dejstvo i učinak redundantnosti.

Lik koga po ceo dan zajebavam da je derpe jer sve udovoljava svojoj devojci, pa sam ja faca jer sam uveče sam kući sa pornjavom i desankom šakić, a on svako veče jebe.

Pokušaj izvlačenja iz govana, situacija u kojoj ste spremni da izgovorite i uradite razne gluposti samo da bi se izvukli.

За разлику од Британера и Талијана који су докторирали на ту област, наши скривени камераши су прекршили прво правило скривене камере а то је:''Насними прво довољно гегова и ситуација да има за годину дана, па тек онда пусти на ТВ...'' Нажалост, наш Пера Ложач је то пренебрегнуо, па је, већ после 3-4 епизоде почела да га препознаје цела Србија и да га напада и шутира по улици и кад нормално иде и не снима ништа...

Да би успео да одржи своју емисију, пребегао је у Босну и тамо почео да тражи жртве... Опет није послушао савет, и опет је најебао... Затим је дошао на генијалну идеју. Да се облачи као пандур, да зауставља људе на путу, истерује из кола и терорише на најразличитије начине... Знајући добро за исконски страх и страхопоштовање наших људи према униформисаном лицу, дошао је до 10-так епизода, које су нас увесељавале све док раја није поч'ла да препознаје његову маленкост и док није навукао на себе бес органа унутрашњих послова БиХ, те је морао да ''збере бокчу'' и да запали даље...

Пут га је даље одвео у Македонију, где већина вероватно никад није ни чула за скривену камеру... После иницијалних гегова и форица украдених од Жабара, поново се вратио својој опсесији: да се облачи у полицајца и да пресреће људе, изводи их из кола, терорише и иживљава се на њима, и снима њихове реакције... За сада му то иде добро, пошто се његова скривена камера вероватно не емитује у самој Македонији, али ''Пинк'' има покривеност за цео Балкан, па ће вероватно ускоро и тамо да попуши...

Остаје му само да наштреба шиптарски, да се отисне пут Косова и тамо обуче униформу КПС-а, па да пресреће све оне шверцере и кријумчаре дроге и тамо да их зеза и малтретира... Све док негде, после три емисије, неки Саљи, Љатиф или Даут, не потегне прангију и однесе му пола главе, у тренутку када му наш несрећни Пера нехотице открије 25 кила хорса испод ћебета у гепеку ''Мерџе'' или 10 полуголих Молдавки у камиону са дрвима, негде тамо на прелазу Врбница и Ћафа Прушит....