Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?

Sporedan lik u filmu "Tito i Ja".

Bilo je to lepih i veselih devedesetih. Radomir Mihajlovic Tocak se, iz jos uvek nepoznatih razloga, povuce sa scene i ode u neku nedodjiju da cita knjige. Smak je pao. Goran Bregovic je vec uveliko stvarao na polju etno muzike. Od njegovog benda ostade samo uspomena, kao i Alen Islamovic i Milic Vukasinovic da nas maltretiraju svojim novokomponovanim narodnim sranj... khm... Htedoh reci projektima. Milan Mladenovic iz Ekatarine Velike podleze (za nesto vise od 3 meseca) raku pankreasa godine 1994. Njegovi drugovi iz benda nisu imali snage da nastave. Riblja corba promeni afinitete i od kriticara svega sto stoji, puze i gmize, postadose kriticari svega sto ne obitava na podrucju Srbije.
Zbog harmonicnih politickih prilika u zemlji vecina rokera pade u tesku depresiju a kreativnost i volja postadose vlasnistvo Bekija Bekica i Jelene Karleuse. Najzesci hard-core rok koji se mogao cuti bese ,,Kad moje usi cuju muziku na struju". I bi mrak, i bi turbo-folk, i zaboravismo Crnu damu, i spoznasmo kako se ide 200 na sat. Kroz krivinu...

Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.

Nadgrobni spomenik poljančetu.

Једно од ријетких друштава које ти жели све најбоље.

Ravnomerna raspodela sile u galaksiji.

Хронична авитаминоза на националном нивоу.

Jedan od najčešće upotrebljavanih pleonazama. Razmišljanje je proces koji obavljamo u sebi, a u ekstremnom slučaju kada to nije tako može se upotrebiti termin razmišljanje naglas ili glasno razmišljanje.

Sudeći po reklamama, izuzetno jaka psihoaktivna supstanca. U kontaktu sa decom izaziva realistične psihofizičke halucinacije cvetnih livada, snežnih dolina i mirisnih polja, nakon kojih nastupa omamljivanje praćeno teškim snom...

Pitanje koje postavljate kada zelite da spustite neku matoru

Zidanje Skadra na Bojani, bez građevinske dozvole. I sa verovatnoćom P=0 za legalizaciju istog.

Глаголски прилог стамени. Осликава чврсту одлучност субјекта да одради глагол.

Alergija na grad.

Pobeda nade nad iskustvom.

Танталовско- сизифовска работа. Тест и за алат и за човека. Ко успе да га раскује за мање од сат времена, добија једнако признање као да је ишао у војску .

Врхунац плацебо ефекта и моћи људске подсвести. Аеродинамика и савршено улегнуће оваквих наочара за сунце имају ефекат никотинског фластера, само не по потребу за цигарама већ по следеће: лучење адреналина, ендорфина, серотонина, тестостерона, темпо и жестину кретања, говора, тона и ритма самог говора. Поништавају потребу за стимулационим дрогама. Изазивају патолошку конкретизацију било каквог друштвеног општења, те је корисна ако је власник брбљив као врана сабајле.

Fantastična leteća kontrapcija dizajnirana za prevoz tri putnika, za koje je jedini uslov da budu različitih nacionalnosti ili veroispovesti. Opremljen je sa dva padobrana i dva motora od kojih se jedan obavezno pokvari, što pred putnike onda postavlja vaskojake etičke dileme.

Парадоксално, место познато само по кукољу.

Zadnji deo seoskog dvorišta u sklopu domaćinstva.
Obično se ne primeti odmah po ulasku u dvorište, jer od pogleda je skriva neka pomoćna zgrada ili štala.
To je jedna nedefinisana površina koja podseća na baštu, ali ipak ne zaslužuje taj naziv. Nije da nema voća i povrća u njoj, ali ne retko je to samo eksterijerno skladište za zaboravljene stvari.

U gradu se za tu namenu koristi tavan ili podrum, a ovde je slučaj da na raspolaganju imaš ponekad i pola hektara prostora, sa kojim možeš da radiš šta hoćeš...
Svaki krš koji se nađe tu, dobije svoju namenu.
Stara lada special može poslužiti za itekako funkcionalan kokošinjac, a od kamionskih guma odlični bazenčići za prasiće...
Prerađenim uljem od rakovice kad premažeš tarabu, neće ti više pasti na pamet da je preskočiš u novim pantalonama.
Za domaćina, bašča je nešto poput kreativnog centra ili velikog igrališta za odrasle.
Tamo se rađaju nove ideje, a i psihički se osećaš bolje, izolovan od svakodnevnice. Često domaćin ode u bašču sa kofom za vodu, a vrati se bez nje, sa parčetom nekog zarđalog lanca, koji je kao fabrički napravljen za budževinu koju pravi danima.
Prisustvo vezanog dodž-a je obavezno, zbog mogućih nenajavljenih posetioca.

Svaka bašča mora da ima dobro skrivenu osmatračnicu, kao video nadzor za nadgledanje dvorišta i komšiskih bašči. Pošto najveći deo dana domaćin provodi tu, pod izgovorom da "ima neka posla u bašči", on zapravo kontroliše funkcionisanje domaćinstva i protok žive materije u komšiluku.
Nema šanse da komšinica Rada dok okopava luk, ne bude snimljena!
Dući po ko zna koji put zazvoni mobilni sa skrivenim pozivom, dok preko tarabe šatro razmenjuje neki insekticid sa Dušankom...

Ne postoje dve iste ili slična,
svaka bašča je druga priča!