Po starijim ljudima, veoma sposobno biće. Ima sposobnost da se nečujno kreće, penje uz oluk, odlikuju ga nadljudska snaga, brzina i lukavstvo. Tačno da pomisliš da se vredi početi drogirati zarad svih tih mogućnosti.

Noćna mora svakog ljubitelja narandžaste loptice-skočice. To su momenti kada biste više voleli da čuvate samog Kobe Bryant-a, nego svog komšu u toplesu, iako cenim da vam komša nije bolji igrač od Kobea. Oznojani torzo, prilikom leđne tehnike, ili napada licem-košu, predstavljaće vam pravu enigmu, iako ne sumnjate u vašu motoriku i kordinaciju pokreta. Podsvesno ćete ipak poželeti da ljigavac neometano poentira.

Читам данас један текст о томе колико су срби били високи у прошлости.
Велики историчари са тог форума дошли су до фрапантних података да су у Србији живели људи високи и до два и по метра!
Наравно нису се бавили кошарком него су носили копље од 50 килограма, штит од 10 килограма, мач од 30 килограма, оклоп од 50 килограма, шлем од 5 кила, гаће од медведове коже и плашт од змаје коже. Јахали су српског коња (нека раса што је изумрла кад су дошли турци) и водили псе силване (као она певачица) који су директно настали од змаја (не змаја што пљује ватру, него неког још старијег кера по којем је име добио и Ред Змаја ?!!!) и клали коње и турке у бојевима.
Славко Вранеш би се богами помучио да уђе у гарду цара Душана по њима висином (да не причамо о снази).

Сада да видимо које би јуноше од њих у Славковом времену могле да чине српску репрезентацију и да покажу српски инат и расност Дрим тиму црних арапина или још једном Турској, што да не.
То ће бити тим у коме неће бити места за једног Николу Теслу (2,10) и деспота Стефана Лазаревића (2,15) иако су они прве резерве.

Центар

Највећи црногорац у историји, а да није Славко Вранеш. Највећи србин међу црногорцима и највећи црногорац међу србима. По млечанима и ситним жабарима био је висок три метра. Добро да не претерујемо. Да се ослонимо на поуздне податке. Црногорске податке. Тврде "поуздано" да је био висок 2,28. Гле чуда, као Славко.
Наравно знате о коме причам. Петер Горски Вијенац Петровић Његош. По разним изворима био је чигра на коњу и могао је дићи сабљу са земље у трку на коњу. Био би одлична петица.
Вероватно можете да замислите и тетоважу Острога на његовој десној мишици и стајлинг а ла Рашко Пилана Катић.

Крилни центар
Капитен у нашем случају. Човек који је задужио српску историју, а није онај тип што је завукао курчину Цибосима 0,06 секунди пре краја. Није ни онај ћелави тип што је то исто радио.
Он је већи од њих. Кажу историчари 225 цм. Сила од човека. Цар што би се рекло. Куцао би преко Скорцијанитиса и носио га на "копљу" од Тел Авива до српског главног града. Скопља, у његово време. Да, причам о краљини наше историје, цару шта више. Душан Силни Немањић

Крило

Да не кажете да сам националиста због српског коња, српског пса, српског цара, српског Скопља, срспог копља... да направимо изузетак и да ставимо на позицију крила неког натурализованог странца. Јеби га, немамо у историји играча који би играо на позицији црнца у српским клубовима па да ставимо једно страно крило. Лево крило тачније. Не, нисам прешао на фудбал. Лево крило српске коњице нашег капитена. Господин и витез Палмин Брехт. Ја битте. Немац, добро сте прочитали. Да и 1331 за Србију су наступали интернационалци. Био је члан гарде цара Душана. Висок 220 цм. Јеби га, морао је да буде нижи од капитена по његовим законима, али не и нижи од два десет. Врхунски витез, сјајан скакач, робустан. Оставља срце на терену. И друге органе наравно. Противничке.

Бек шутер

Размишљао сам да ставим Звекија снајперисту, али нећу. Има наша историја и боље шутере од њега и Уроша Трипковића. Избор се свео између особе која је добила место у првих пет и још једног расног шутера који је пунио хрвате у стилу Душана Кецмана. Шта више био је и радикал. Пуниша Рачић. Само не тројкама, већ кубуром. Пуниша ипак остаје прва резерва, а на паркет ће истрчати голобради шутер о коме нећу трошити речи што би наши репортери рекли. Сви о њему знате све. Знате какву је меку руку имао у пресудним тренуцима. Хладна глава, врхунска прецизност, спремност да преузме одговорност на себе.... (замислите сад да се дерем као онај тип што најављује бокс мечеве) Гаааврилооооо "Шутер" Принцип

Плеј

Нећемо да поступамо као наше колеге из бивше нам државе па да ангажујемо црнца за позицију црнца. Мада рекох већ, мало је црнаца кроз српску историју (не рачуна се Црни Ђорђе) изузмемо ли црног Арапина који је играо један на један са сувише хваљеним, а мало је показао Марком Краљевићем.
Нећу да идем ни на сувише ниског плеја мада сам имао у плану Малог Радојицу. Јесте да може да поднесе притисак, али ме подсећа на Јарића због Анђелије која би по народном певачу вероватно данас била модел Викторија сикрета.
Зато на позицију плеја иде Чича право са Гуровићеве тетоваже. Александар Чубрило наше историје. Човек који је могао много више, а мало је показао. Ђенерал Дража Миииихаиловић. Надам се само да не би морао да носи траку преко лица.
Много оспораван од стране страних стручњака последњих година, а богами и човек коме није дата шанса и који је шиканиран у српским клубовима у прошлости заслужио је итекако позив селектора. Зато што ја ово пишем и зато што хоћу да га ставим. Јебите се бандо црвена! Нећу ни да вам објашњавам зашто. Чича скини кокарду и стави на знојницу и поведи ове момке у нове победе. Бог ти помого!

Знам наћи ће се људи који ће бацити дрвље и камење што нисам позвао овога и онога. Рећи ће да има Србија много добрих играча који заслужују место у националном тиму... бла, бла. И то је спорт. Нека се потруде Карађорђе, Милош Обилић, Цар Лазар, Милош Обреновић, краљ Милутин, Топлица Милан, Урош Нејаки (не Трипковић него капитенов син), Стефан Високи па се можда и од њих буде једном Бодирога.

Ispit koji sledi nakon onog u auto-školi i nakon dobijanja vozačke dozvole. Daleko rigorozniji od onog koji je utvrđen zakonom( u pojedinim slučajevima moguće je korišćenje priručnih sredstava poput pesnice ili prigodnih tupih predmeta). Sažeto se može prikazati kao: "Džabe ti dozvola dok ne ubediš ćaleta da nećeš slupati auto". Uključene su sve vrste kolovoza, od ritopeških zemljanih polu-puteva do autoputa Beograd - Zagreb i svi vremenski uslovi. Takođe, razlikuje se od običnog ispita po tome što podmićivanje ne pomaže.

Najpoznatija marka novčanika za pevaljke.

Derbi večitih u zajedničkom domaćinstvu, snajke i svekrve, u kome nema pobednika, a najebe treća strana, muž, odnosno sin dotične dve prvoligašice.

Objekat za budjenje lažne nade.

Крајњи облик малера. Да отворите погребну опрему нико не би умро, тај фазон.

Izuzetno erogena zona kod većine ljudi...

Најчешће изговорена лаж на првом састанку.

znak da je ili Nova Godina
ili dolaze gosti...

Начин на који јебе студент физике.

...кад год некоме нешто није јасно, само питају: "Хоћеш можда да ти нацртам?!?"

За Србе, земља у којој апсолутно ништа не ваља - власт, опозиција, животни стандард, инфраструктура, школски систем, тајкуни, криминалци. Једино што вреди јесу спортисти и спортски успеси за које сви живе и које прате са невероватном харизмом.
За странце, Србија је земља феномен. У Србији су људи од 1389. доживели више ратова него преступних година. Инфраструктура се сруши пре него што успе да буде изграђена и опет се иде даље. Наше музичаре готово да не слушају, али у јулу и августу пола Европе дође све скупа са својим музичарима на Егзит, Гучу и Бир фест.
Упркос томе што у последњих двадесет година фудбалски клубови служе за поправљање гол-разлике, кад год постоји прилика, стадиони су пуни, горе и импресионирају цео свет.
Спортисти су већ посебна прича. Са својих пар милиона становника, Срби редовно објашњавају неке ствари онима са Запада. Кошаркаши добијају Американце у сред њихове Америке. Након неколико слабијих година, долази сребро на ЕП-у, са све Костом Перовићем у екипи. Одбојкаши већ двадесет година доминирају. Други мењају тимове, селекторе, позивају странце, али не вреди. Где год оде, Србија је у врху, било да су у тиму биле легенде, Вања, Никола, Квиско, Герић и остали или клинци попут Митића и Старовића. Слично је и са одбојкашицама.
Посебна прича су ватерполисти и тенисери.Тенисери су тренирајући у празним базенима напредовали, а данас су у врху светског тениса. Узимају титуле где стигну и терају остатак света да се озбиљно запита шта то Срби имају, а они не. Па једна Америка, неких 50-ак пута већа од нас не може да избаци тенисера у првих 15, а ми их имамо тројицу.
Ватерполисти су већ феномен. Да ли због тога што су им тенисери заузели базен, не знам, али они већ по правилу немају где да тренирају. Иду по комшијским земљама, спремају се, а онда оду на такмичење и почисте све. И доведу остатак света до тога да стави прст на чело и запита се шта ови имају у себи, па без мора и базена у држави деценијама деру све остале као волове у купусу.
И онда дођемо до оне чувене урбане легенде, која се протеклих месеци провлачи кроз медије, што електронске, што штампане. Србин је: најбољи тенисер света, најбољи одбрамбени фудбалер света, најбољи кошаркаш Европе, најбољи одбојкаш Европе, најбољи ватерполиста света. Да не помињемо ко је измислио струју, добио Нобела за књижевност, усавршио телефонске везе крајем 19.века. И како све то?
Па, једноставно, сви су Срби, другог разлога нема!