Сексистички глагол који означава пристанак на секс са мушкарцем, а од стране жене. Свако довољно здрав у мозак увиђа парадоксалност овог глагола.

Иако је реално мушкарац тај који треба да буде физички припремљенији за какву квалитетну јебаду, мора да се добро покаже у кревету док поклања жени свој позамашни суџук, као какав ољуштени авокадо, и не сме да изневери и заврши пре времена, те мора својој партнерки да пружи потпуни ужитак у виду рајског сладострашћа, опет је жена та која ДАЈЕ. Тотални нонсенс.

Но, ћале објашњава...

Одјеб. Изговарањем ове реченице изражава се максимално неслагање са саговорником, завршава се свака дискусија и даје му се на знање да би много кориснији био ако би се прихватио лопате или кибле уместо што трује својим изливима из мозга.

Veza pripadnika iste grupe. Na primer veza dva metalca, dvoje umetnika, dvoje sportista..Medjutim može biti i veza dvoje ljudi istog pola.

.. kad imaš osećaj za koji znaš - da još neko ima taj isti osećaj, pa osećaš da je najbolje podeliti taj osećaj sa drugima, najbolje nekim izrazom (..nekada i grimasom!) kako bi se i drugi pronašli u tom osećaju s tobom i svi se zajedno osećali kao onaj (ili ona) koji je prvi osetio..
Jednostavno - osećaš da se oseća baš taj osećaj koji svi osećaju u vazduhu.. iako možda ne osetiš isprve..

Jel osećaš??

Devojka opterećena nakitom. Bukvalno.
Čuješ je pre nego što je vidiš. Na sebe će nabacati i turske bukagije, samo ako šljašte i zveckaju. Nosi lanaca dovoljno da se ceo sveti Sinod postidi i ode u svoje kelije.

Aranžman narukvica, ogrlica i prstenja upotpunjava ostatkom opreme, helankama, naočarima preko pola lica (da slučajno ne vidiš kakav je grob zapravo, ili barem kuda joj okice gledaju) i telefonom u koji sikće. Vrlo glasno.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Православна видео-игрица прилагођена деци свештеника.

У њој учествују епископи који се међусобно свађају, туку, рву и чупају за браде и седе косе.

Победник је онај епископ који другоме поломи мошти.

Zahvaljujući ovoj seriji ukapirao sam da se na osnovu prdeža može odrediti tačan datum, vreme i mesto rođenja onog ko je prdnuo, pa čak i ako je prdnuo pre neki dan!

Rečenica kojom se sve češće opisuju stvari, pojave i agregatna stanja. Ova rečenica u svakom iole normalnom budi "onaj osećaj" kada poželiš da autora udare kola, preživi sa lakšim povredama i hematomom iz koga se razvije tumor, pa ode na lečenje kod dr Eugena Slavika, bez para kojima bi ga mogao podmititi.

Po nepisanom pravilu prvo slovo odabrano u igri 'vješala'.

Neverovatna pojava da ljudi koji veruju skroz ili onako pomalo veruju u postojanje prošlih života, svi do jednog znaju da su u prošlom životu bili velike vojskovođe, prinčevi, princeze, čuvene dvorske lepotice, naučnici, muzičari, slikari, pisci, kraljevi, plemići, hrabri vitezovi ili čuveni ratnici bilo koje vrste koja je tada postojala, i kako god nađu neki test ili neko ozbljno štivo koje se bavi time da nekome kaže šta je bio u prošlom životu, postoje samo te neke velike stvari i onda se zapitaš ko je u prošlom životu bio svinjar, prljavi i izmetom premazani prosijak, gubavac, ružni čuvar tamnice sa velikom čirčinom po sred nosa, plašljivi dezerter kog su zbog dezerterstva i streljali, kmet koji je savijao kičmu na polju i plaćao skoro sve što zaradi kao porez plemiću na čijim poljima radi, siromašna pralja sa grubim rukama koja je dan-noć prala veš u potoku, rob kog su šibali po leđima ceo dan, lopov, dželat, prostitutka, dečačić kog su karali u Staroj Grčkoj feminizirani političari, običan stražar na kapiji zamka koji je imao kući desetoro musave dece i jedva je uspevao da ih prehrani od plate koju je dobijao za službu, neki nebitan rimski vojnik kog je ogromni brkati German probo kopljem i niko mu ni ime nije zapamtio, a verujte mi ovih drugih je sigurno bilo daleko više nego onih prvih.