Seksistički glagol koji označava pristanak na seks sa muškarcem, a od strane žene. Svako dovoljno zdrav u mozak uviđa paradoksalnost ovog glagola.
Iako je realno muškarac taj koji treba da bude fizički pripremljeniji za kakvu kvalitetnu jebadu, mora da se dobro pokaže u krevetu dok poklanja ženi svoj pozamašni sudžuk, kao kakav oljušteni avokado, i ne sme da izneveri i završi pre vremena, te mora svojoj partnerki da pruži potpuni užitak u vidu rajskog sladostrašća, opet je žena ta koja DAJE. Totalni nonsens.
- Ćero, šta ima novo? - Ništa, tata, bila sam sinoć kod dečka prvi put. Prošlo je mesec dana i pomislila sam da bi bio red da mu dam. Tako da sam to i uradila. - Šta da mu daš? - Pa... Znaš. Pičke. - Ćero, ćero... Nisi mu ti dala. On je TEBI dao. A ti si ga primila. Tako da znaš za ubuduće.
Odjeb. Izgovaranjem ove rečenice izražava se maksimalno neslaganje sa sagovornikom, završava se svaka diskusija i daje mu se na znanje da bi mnogo korisniji bio ako bi se prihvatio lopate ili kible umesto što truje svojim izlivima iz mozga.
-ORKA je jedna divna organizacija koja zastupa prava životinja i u tom svom nastojanju ona maksimal... -Idi mešaj malter.
-Ivan Ivanović je jako duhovit i vispren momak. Štaviše, njegova emisija je vrlo originalna i može se reći da predstavlja pravo osvež... -Idi mešaj malter.
-Sad ću da besplatno reklamiram svoj forum na Vukajliji, hihihi. Kako sam samo pametan... Grok! -Idi mešaj malter.
.. kad imaš osećaj za koji znaš - da još neko ima taj isti osećaj, pa osećaš da je najbolje podeliti taj osećaj sa drugima, najbolje nekim izrazom (..nekada i grimasom!) kako bi se i drugi pronašli u tom osećaju s tobom i svi se zajedno osećali kao onaj (ili ona) koji je prvi osetio.. Jednostavno - osećaš da se oseća baš taj osećaj koji svi osećaju u vazduhu.. iako možda ne osetiš isprve..
Devojka opterećena nakitom. Bukvalno. Čuješ je pre nego što je vidiš. Na sebe će nabacati i turske bukagije, samo ako šljašte i zveckaju. Nosi lanaca dovoljno da se ceo sveti Sinod postidi i ode u svoje kelije.
Aranžman narukvica, ogrlica i prstenja upotpunjava ostatkom opreme, helankama, naočarima preko pola lica (da slučajno ne vidiš kakav je grob zapravo, ili barem kuda joj okice gledaju) i telefonom u koji sikće. Vrlo glasno.
Primećena je pojava zvečarki potpuno prilagođenih na gradsko, tj. "urbano" okruženje. Maskiraju zveckanje šalovima, kariranim, ako je ikako moguće, i koriste drveni nakit, ali su u suštini ista sorta.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Zahvaljujući ovoj seriji ukapirao sam da se na osnovu prdeža može odrediti tačan datum, vreme i mesto rođenja onog ko je prdnuo, pa čak i ako je prdnuo pre neki dan!
Rečenica kojom se sve češće opisuju stvari, pojave i agregatna stanja. Ova rečenica u svakom iole normalnom budi "onaj osećaj" kada poželiš da autora udare kola, preživi sa lakšim povredama i hematomom iz koga se razvije tumor, pa ode na lečenje kod dr Eugena Slavika, bez para kojima bi ga mogao podmititi.
Neverovatna pojava da ljudi koji veruju skroz ili onako pomalo veruju u postojanje prošlih života, svi do jednog znaju da su u prošlom životu bili velike vojskovođe, prinčevi, princeze, čuvene dvorske lepotice, naučnici, muzičari, slikari, pisci, kraljevi, plemići, hrabri vitezovi ili čuveni ratnici bilo koje vrste koja je tada postojala, i kako god nađu neki test ili neko ozbljno štivo koje se bavi time da nekome kaže šta je bio u prošlom životu, postoje samo te neke velike stvari i onda se zapitaš ko je u prošlom životu bio svinjar, prljavi i izmetom premazani prosijak, gubavac, ružni čuvar tamnice sa velikom čirčinom po sred nosa, plašljivi dezerter kog su zbog dezerterstva i streljali, kmet koji je savijao kičmu na polju i plaćao skoro sve što zaradi kao porez plemiću na čijim poljima radi, siromašna pralja sa grubim rukama koja je dan-noć prala veš u potoku, rob kog su šibali po leđima ceo dan, lopov, dželat, prostitutka, dečačić kog su karali u Staroj Grčkoj feminizirani političari, običan stražar na kapiji zamka koji je imao kući desetoro musave dece i jedva je uspevao da ih prehrani od plate koju je dobijao za službu, neki nebitan rimski vojnik kog je ogromni brkati German probo kopljem i niko mu ni ime nije zapamtio, a verujte mi ovih drugih je sigurno bilo daleko više nego onih prvih.
- Matori bio sam kod Ljube Belog Vrača i kaže mi da mi je ovo probadanje u stomaku za koje mi lekari tvrde da je na nervnoj bazi ustvari rana koju sam zadobio u prošlom životu, dok sam vodio svoju vojsku u osvajanje Egipta ili Sirije. Nije baš siguran. Uglavnom kaže mi da sam bio veliki vojskovođa, a znam da jesam jer imam te liderske kvalitete i sada u sebi. Tačno sam znao i pre nego što mi je rekao. - E baš šteta što si u ovom životu vozač đubretarskog kamiona pa liderske kvalitete možeš da vežbaš samo na romulanskim jedriličarima, ali oni kažu da si pravi Napoleon i da imaju veliko poštovanje prema tvojim taktičkim sposobnostima da odrediš koji kontejneri treba prvo da se istrese. Ajde sikter bre, svi ste vi bili nešto do jaja u prošlom životu. ---------------------------------------------------------------------------------------------------- - Znaš mnogo sam se bavila prošlim životima i čitala o tome. Pronašla sam šta sam ja bila u prošlom životu. Bila sam čuvena dvorska lepotica na dvoru Marije Terzije i svi Prinčevi, Grofovi, Vojvode i uopšte plemići su se lomili oko toga koga ću da izaberem. Na kraju sam izabrala Prestolonaslednika ali jedna ljubomorna dvorska dama mi je zatrovala večeru i tako me ubila. Zato i sada u ovom životu ne volim da večeram. - E baš šteta što sada radiš kao kurva u Picin-parku, a ovih deset evra ti nisam dao da mi pričaš o prošlom životu, nego da mi baciš blajv na brzaka i da bežim odavde, ovaj kontejner užasno smrdi i ubija mi sve više želju za tim. Ćuti i puši.
