Mala ispravka
Naizgled jednostavan pokret "iz kičme" koji čak i najpovijenijoj grbači pridaje dojam dostojanstva. No ipak analitički gledano "podvig" za koji će Srbiji trebati eoni.
- Gospodine Tači, doneli smo odluku! Priznaćemo Kosovo al' samo pod našim uslovima! Želimo da nas vi jebete od pozadi dok Amerima pušimo, a Evropskoj drkamo i posle nas svi skupa zalijete po faci. Može?
Mrva
S: Komšija, kako ćemo?
K: Ma sa strane mi jebi kevu, a ovo gore samo mrvu skrati.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
A: Aaaajde, daj mi..?!!!
B: Ma nema šanse.
A: Ajde samo malo...
B: Rekla sam ne i to je to...
A: Daj samo da ga mrvu umočim.
B: Pa s obzirom da ti je veličine mrve, to bi značilo punu penetraciju...
Cveće
За жене, цвеће је симбол романтике, лепоте и нежности. За мушкарце, цвеће је симбол покајања, извињења и поткупљивања. Откад је света и века, хомо сапијенс мужјак је хомо сапијенсу женци даривао цвеће да би се искупио. То је и нека врста жртве, јер ти се остали припадници чопора смеју и подјебавају те јер си папучар. А ти гледаш да нађеш што већи букет за што веће срање па шта ти Бог да. И ко зна зашто, овај је метод пролазио.
Проблем је настао у 20. веку. Жене су се осилиле, добиле права, па су уз све то почеле и да гаје исте емоције према цвећу као и мушкарци: да их боли туки. Чак су направиле и фору са 8. мартом да им узимаш цвеће не у сврху индулгенције већ као знак покорности према "слабијем" полу. Данас цвеће и даље пали, али са све већом еманципацијом жена и са оним феминисткињама мушки пол је угрожен да вечно остане у говнима.
-Мирјана!
-Молим?
-Зажмури.
-Нећу.
-Ма зажмури.
-Не пада ми на памет, прошли пут кад сам зажмурила ставио си ми глисту на главу.
-Ма није то, дај шта ти пада на памет! Знаш ти мене.
-Знам, зато се и плашим.
-Само зажмури!
-Добро, ево, зажмурила сам.
-Та-та!
-Шта је то?
-Како шта, па каранфили!
-Каранфили?
-Аха. Види какви су, директно из Белгије...или Луксембурга, јебем ли га...
-Зашто си их купио?
-Па купио мојој доброј и лепој...
-Зашто?
-Па идем ја улицом и видим једну лепу цвећару, онако малу и ушушкану, као негде у сред Париза. И ја уђем унутра и видим ове каранфиле и одмах се сетим тебе. И...
-Михајло, не сери, прошли пут кад си ми купио цвеће је било кад си ми прегазио чиваву, шта се десило?
-Па ништа...
-Михајло!
-Па сећаш се оне моје бивше, Наташе..?
-Ниси ваљда, сунце ти јебем?!
-Ма јок бре! Шта ти пада на памет, нисам ја у том фазону.
-Него?
-Силовала ме је јуче на Калемегдану. Баш кад ме је терала да ми пуши наишла твоја ортакиња Василија, да није било ње да ме спаси ко зна шта би било...
Slađana Tomašević oblači pantalone
Opis veoma loših vremenskih uslova. Naime, poznato je da ova voditeljka svesna svoje jebozovne pojave ne oblači ništa preko kolena osim ako napolju, štono naš narod kaže, "ne puca cerić".
- Brate, kako je napolju?
- Slađa Tomašević oblači pantalone!
- E?
- Pusti Bg hroniku pa ćeš da vidiš...
- Ćale, pusti čas prvi da vidim nešto.
- Nema šta da vidiš, obukla Slađa neki skafander.
Nemam uslova!
Večiti izgovor kukavice za izbegavanje života.
- Šta je bilo sinoć?
- Šta šta je bilo? Da je uslova ko zna šta bi bilo, ono, ljubimo se mi i sve to, romantika, valjuškaju se kamenčići, ali brate, znaš kako me ubi zalazak sunca, prolazi joj onaj zrak kroz kosu i sve meni pravo u oči... nači nevera!
medvedja krv
Одличан пример како у Србији нимало не недостаје инспирација.
Треба смислити назив за вино, и да оно са таквим називом постане бренд.
Медвеђа крв је тако изузетно милозвучан назив за вино. Просто једва чекаш да пробаш јер звучи као да је баш сочно.
Мислим, кад већ постоји ждрепчева крв, ваљда је од ње калоричнија медвеђа, па самим тим и квалитетнија. И плус оно режање на реклами употпуњује догађај.
Вероватно на етикети треба да стоји: "Није препоручљиво вегетаријанцима".
Rekvijem za džukca
Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.
Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.
Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.
- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!
Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.
Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.
Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.
Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.
Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.
Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.
Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.
Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.
Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.
Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.
To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.
Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.
Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.
Ona nikada i nije. Zato toliko razara..
Van zaborava je, za čudo svakoga kome sam rekao, posvećena nekome ko nije čovek. Moj najveći prijatelj ikada je pas. Moja Lujza. Lu. Pas kojeg sam sa 6 godina doveo kući jer me je pratila dok sam išao iz zabavišta. Pas koji je prošao sito i rešeto, i bio sa mnom 15 najlepših i najbezbrižnijih godina, bez da je ikada napravila bilo kakvu štetu. Sve što bi najdresiraniji pas znao, ona je znala bolje, samo nikad nije bila dresirana. Hej, ko je još video da ostaviš tacnu sa hranom pored psa i kažeš mu da čuva, posle se vraćaš i skontaš da pas ne da komarcu da sleti na sto, a ne na tacnu, a kamoli da razmišlja da pojede meso sa tanjira. Jednostavno se nekad rodi takvo neko čudo koje jednostavno razume. Što kaže baka, samo joj je falilo da govori i to je to. Svaki prijatelj kojeg imam je nekad uprljao naš odnos na neki način, niko nije ostao skroz čist u mojim očima. Ali taj pas je bio tu, majku mu, bio je tu kad su se moji razveli, kad je umro deda, kad su bila razna sranja, bombardovanje, sva ta sranja je bila pored mene. Čak šta više, ja sam njoj par puta naneo zlo, ali nikad joj na pamet nije palo da uzvrati, samo bi istrpela i stavila glavu na moje koleno i tužno me pogledala. U momentu bih shvatio koliko sam jebeno djubre, i izvinjavao joj se. I dan danas zaplačem ako uzmem da sviram tu pesmu, kad mi dodje.
Sviram je suviše retko,
shvatam je smrtno ozbiljno,
a volim je beskonačno.
Penzionerski
Lento. Laganeze i bez ikakve žurbe, sasvim usporeno i mirno obavljati neki posao. Osobe koje posao obavljaju penzionerski stres, jurcanje i žurbu prepuštaju nekom drugom, a omiljena krilatica im je "Gde gori".
-Ćale bre gde si do sada!? Keva zvala muriju i hitnu pomoć samo što infarkt nije dobila.
-E ta žena nije normalna. Pa valjda znaš sine da ja ne volim da žurim i da vozim penzionerski lagano.
-Znam ćale ali 6 sati od Beograda do Čačka?
-Dođi vamo... Ma svratio sam na neke kurveštije kod Ibarske magistre. Opasne su one ciganke,hehe. Al ćuti nemoj da si rekao nešto majci.
-------------------------------------------------------------------------
-Ženo jel si raspoložena za malo...
-Zorane!? Šta ti pada na pamet? Valjda znaš da sam trudna.
-Ma znam ja sve to i razumem nego misli malo i na mene. Ne mogu više ovako zagoreo sam ko četnički kazan. Pre neki dan mi se digo na Ketrin Ešton...
-Uff... to je već zabrinjavajuće. Dobro ajde ali samo penzionerski, bez divljanja.
Vojvodina
Autonomna pokrajina na severu Srbije s najvećim prosekom samoubistava u Evropi. Sastoji se od Srema, Banata i Bačke. Geografski, deo je Panonske nizije i skoro je potpuno ravna, sa izuzetkom Fruške gore i Vršačkih bregova. Jedina preostala multietnička sredina u Evropi sa najizraženijim ekstremistima svih vrsta. Najjače utočište izgubljenih i debilnih srpskih skinhedsa s jedne i takođe izgubljenih ultraautonomaša s druge strane.
Glavni grad Vojvodine je Novi Sad i svaki Novosađanin koji drži do sebe mrzi Beograd, a da u Beogradu gotovo niko to ni ne zna. Beograđani vole Novi Sad jer je mali i prijatan za šetnju. Osim toga, u njemu se održava Exit. U Vojvodini su svi "dođoši", samo što su neki došli ranije a neki kasnije. Različite generacije dođoša se međusobno mrze, a najomraženiji su najnovodošliji i Crnogorci kao takvi.
Najbogatiji Vojvođanin je političar Nenad Čanak koji se zalaže za otcepljenje Vojvodine od Srbije i bori se za hrvatske nacionalne interese iako je poreklom Srbin. U Vojvodini je ogromna većina stanovništva sasvim normalna, ali su medijski toliko skrajnuti da se to ne može primetiti ako ne posetite Vojvodinu.
Otkomanda
Једна од ретких позитивних ствари у глави манијака/шизофреничара, која искључиво служи за сузбијање негативних мисли које претходе поступцима. Нажалост, не успева увек да преовлада у глави дотичног.
"♪ ДАЛ СИ ИКАДА ♪ МЕНЕ ВОЉЕЛА ♪ КАО ТЕБЕ ЈА ♪ ДАЛ СИ ИКАДА МЕН... уууу види што је добра мачка, тако тако, само ходај испред мене док могу да ти гледам позадину, види манијака што је из аутобуса зинуо у њу, ало бре дечко, ја сам први зевао у њено дупе, е саћу да му јеб... ОТКОМАНДА, ПРЕКИНИ БРЕ, добро, добро, миран сам, нећу да га бијем пред свима, хехе, како бих га пребио, ајмо даље, даааа, дууупе, види гааа. Хмм, а да је ја наскочим на њу овде пред свима, шта би могло лоше да се деси, можда ипак жели сношај са мном, без обзира на ову моју красту на носу, а и тај секс у јавности, многи то данас преферирају, а још ако је наскочим, па буде изненађена, можда се још више наложи, ајмо, сад ћу, дођ... ОТКОМАНДА, НЕМОЈ КОЊУ, ПРЕБИЋЕ ТЕ ЛИКОВИ СА СТАНИЦЕ, А И ПОЛИЦИЈА ЋЕ ДА ТЕ ДОХВАТИ... добро, миран сам, миран... чекај, па јел она то скреће десно, скрени десно, хајде, скрени десно, мрачна улица, нема људи, таман пао мрак, нико нас неће видети, моћи ћемо да се волимо целу ноћ, а можда ми и остави свој број телефона... Скренула је, сачекаћу да пође још мало напред, прошло је само 200 метара, ма нећу, сад је нападни, воле то данашње клинке, ОТКОМАНДА, СПРДАМ ТЕ, НИЈЕ НИШТА ПОГРЕШНО, САМО БУДИ НЕЖАН, хехе, драго ми је да се слажеш, дооођиии мачко, тоо, за дупе, ало бре, не дери се, ееј бре, не чупај, алоо, гребеш кучко а? ево ти шамар, пала си, е ако, сад ће ми бити лакше да те скинем, дођи курво, дођи, опет шамараш, ево ти песница маму ти јебем, ево шипке, сад ћу по глави кучко, огребала си ме опет, ево ти шип... ОТКОМАНДА, УБИЋЕШ ЈЕ ЈЕБОТЕ, ОТКОМАНДА, ОТКООООМАААН.... "
- МА КУРАЦ ОТКОМАНДА, ПОПА БРЕ, ЗОВИТЕ ПОПА
Pišanje pod tušem
Radnja koju svi radimo, ali malo ko ima muda da to prizna.
Da li ti pišaš pod tušem?
**"Fina" devojka:** Ja ne piškim nigde, moja mokraća je tečni dijamant. *(istoči se cela pod tuš, a možda i kenja u tuš kabinu)*
**"Fini" dečko:** Ja se inače ispiškim u WC šolju pa se onda tuširam. *(kurac piša u WC šolju, piša u lavabo, pod lavabo, pored tuš kabine, na tuš kabinu, ispod tuš kabine, na dasku WC šolje, pored WC šolje)*
**Iskren dečko:** Jok ti pišaš, a de ću drugo keve ti. I onako sve uvek ode na isto mesto gde god pišao.
**Student:** E, pišao bih ja rado u tuš kabini, da je imam.
**Gej:** Ijuuuu, kako te nije sramota da me tako nešto pitaš? Moja stvar je gde ja uriniram. *(piša po sebi)*
**Kurva:** Ah, da, obožavam kad po meni pišaju pod tušem. Ček jеsi me to pitao? *(ova je iskrena)*
Na brk
На вересију, лер, образ, на мајке ми, на дођем ти....
Термин датира из времена када су бркови били украс људског лица, који је носиоцима истих давао извесне привилегије у трговини.
Муса
Кесеџија : - Ђес' ба Маркане, ш'а маи?
Марко
Краљевић : - Е'о, лома батице. Шетња по Мироч планини, лаганини, стандардно...( суче десни брк и оком показује на гањц нов буздован, окачен о десно раме).
Муса
Кесеџија : - О, фрајеру! Не фалиш се, а? Нову топузину си набацио, шмекеру....
Марко
Краљевић : : - Хе, хе, хе ....
Муса
Кесеџија : - Одакле ти лова фрајеру?
Марко
Краљевић : : - Каква лова на ову зикру, тебрињо. Кева узела на брк, преко синдиката....
Муса
Кесеџија : - Шта би ја дао да имам такву кеву, брате.....Старица Јевросима мајка има муда ко Мироч планина!
Fond za bolesnu decu
Kec u rukavu.
- Opa šta to ovde imamo?! Vagica i pola maxi kese bele smese, :tsccc: očigledno prva ruka belog.
- Pa sine pade ti na mardelj, ne može ti više pomoći ni da da nam ponudiš pola onih para koje ćemo da konfiskujemo.
- Grešite gospodo inspektori, ja nisam diler. Ja prodajem drogu da bi skupio pare i ulio ih u fond za bolesnu decu!
- Aha pa to onda menja stvar.
- Da, da i prepodobni vođa Aleksandar Vučić je pare namenjene Zvezdi i Partizanu prelio u isti taj fond. Vi ste gospodine dobrotvor i rodoljub pre svega i smatram da će se 95% stanovika Srbije složiti sa nama ako vas pustimo da nastavite sa svojim dobročinstvom.
- Naravno za polovinu gore pomenutog novca.
- Četvrtinu?
- Polovinu!
- Dobro, da li ste možda za kafu?
- Ne, žurimo. Doviđenja prijatno.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Slučajno sam se javila na telefon kad te zvala DRAGICA OČI ĆU TI POVADITI SLEPČE JEDAN UBIĆU TE METKOM U ČELO MENE SI 'VAKU ŽENU NAŠO DA VARAŠ ĐUBRE JEDNO, A DECA!? SRAM TE BILO OLOŠU JEDAN.
- To je Dragica iz fonda za bolesnu decu. Hteo sam da singliram Real za poslednjih 'iljadu dinara al' reko aj da dam za bolesnu decu, znaaaaš?
- Joj izvini ljubavi moja evo ti stavi dve 'iljade na taj tvoj real.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Petroviću da čujem kad je bila kurska bitka i koje su snage vojevale istu.
- Fonda za bolesnu decu.
- Sedi, četiri.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Desi brate šta radiš.
- Ništa brate evo fond za bolesnu decu.
- Do jaja i ja ću isto, od kako sam silovao onu malu nikako nemam mira u snovima.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Kako je otišao Zoran?
- Fond za bolesnu decu.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Žao mi je gospodine ali vaša devojčica je preminula čekajući operaciju za koju niste imali para.
- A fond za bolesnu decu?
- Molim vas ponašajmo se k'o odrasli. Znam da vam je teško ali nije vreme sprdati se sa pričama za malu decu.
- Ali... Vučić... Zvezda... Partizan... te pare... on je... OBEĆAO!
- AHAHAHA drago mi je što pronalazite snage za humor u ovim teškim trenutcima, ali dete vam je umrlo. Jbg.
Imati čast
Имати сусрет са неком особом или предметом, било нам то пријатно или не.
- Брате, ово је моја сестра од тетке, иначе актуелна мис Шумадије и Поморавља.
- Хммм, да ми је неко рекао да ћу имати част не бих му веровао. (*рукољуб*)
- Нисмо се срели раније?
- Да сам видео раније ову лепоту, сигурно бих запамтио.
----------------------------------------------------------------
- Јеси ли пробао пљескавицу са еурокремом?
- Мислим да нисам имао част.
Srpkinja
Prema mišljenju mlađih stanovnika zapadne Evrope, a moglo bi se reći i ostatka neslovenskog sveta na planeti, Srpkinja je vrsta Ruskinje, samo što ima veće grudi i oko nje moraš da se mučiš, da je izvodiš na večere, trošiš pare na izlaske, a na kraju opet nema garancija da ćeš se omrsiti. Strancima srpski jezik zvuči kao ruski, uostalom kao i češki, poljski, slovački, makedonski, hrvatski, bugarski, … sve je to njima isto – tomejtou, tomatou.
Sve te prelepe devojke koje izgovaraju, njima tako seksipilna dva slova, DA, DA, DA, …
Svako žensko biće koje potvrdno odgovara sa milozvučnim DA, to je Nataša, bila ona Srpkinja, Ruskinja, Makedonka, Ukrajinka,… sve su one u njihovim očima i ušima Nataše, oćne prelepe ruske Nataše. Naravno, nisu sve Ruskinje lake, ali su skoro sve lake uglavnom Ruskinje. Etiketa im je zalepljena i tu nema nazad.
: Ibiza, plaža, palme, more, sunce, gomila napaljenih mladih pripitih Engleza, Nemaca i Holanđana, čiji se senzori pale na “DA”. :
Jelena: …. da, bre, ostaćemo na plaži još sat vremena, pa idemo da se spremamo za večeras. Vidi, Milice, kako te gleda ovaj ružičasti Englez.
Milica: Koji? Haaa, ‘nači fuj.
Englez: Hello, Natasa, hnjo, hnjo, hnjo … How much for one night?
Jelena: How much ti je mama, jebo te Vladimir Putin u dupe pegavo. We’re not prostitutes and we’re from Serbia not Russia!
Englez: Oh, sorry. I wanted to invite you to our yacht tonight, but …
Jelena: Yacht? Oh, where are you from? :široki osmeh:
:Na jahti se te večeri bogato jelo, pio se šampanjac, izvuk’o se i po koji lajn, đuskalo se i … ništa više od toga. Ne bi one nikad sa njima. Provod, jahte, to je sve prihvatljivo, ali dalje ne … mada možda, ako bi se baš, baš potrudili, ako bi ih svake večeri zvali, … Ipak ne. Dobar provod, može uvek, ali za nešto više … zahteva to truda i vremena, pa da se razvije emocija. A možda ipak bi, ha? Ili ne?:
Kolovođa đavo
Svadbeni funkcioner, ukras svake svadbe.
Pošto gosti posedaju i posluži se aperitiv, a pre nego što dođu mladenci i posluži se predjelo, muzika odsvira "Reših da se ženim dok sam jošte mlad" pa zatim krene u veselijem tonu ("Danas majko ženiš svoga sina", "Svadbeni venac", "Neka peva ova kuća") kada se najslobodniji gosti hvataju u kolo sa dostojanstvenim osmehom na licu. Kolu se priključuju i ostali gosti, a muzika svira brže i brže sve dok ne zasvira "Moravac". Tu nastupa kolovođa đavo.
Na prve taktove "Moravca" salom za venčanja se prolomi urlik "IJAAAAAAAAAAAAAOOOOOOO!", svatovi se okreću i traže izvor i otkrivaju ga u čoveku sa obe podignute ruke uvis. Čovek preskače sto, suverenim koracima prilazi kolu i hvata se na čelo. U tom trenutku menja se njegova fizionomija: hipnotisanog pogleda, ispravlja se, glavu zabacuje unazad, slobodnu ruku smešta iza leđa ili se hvata za rever i nabacuje dostojanstven osmeh. U početku znalački sitno veze nogama da uhvati zalet, a kada Kićo Guerini oplete "Čokoladni voz" ili "Mitraljez kolo" počinje da drma glavom, ramena okreće u trenutnom smeru kretanja kola, a nogama podražava Majkla Džeksona iz vremena dok je "Bad!" bio svetski hit. Tu ustanovljava da ostatak kola ne može da ga prati, pa se izdvaja i staje na sredinu i nastavlja da samostalno prepliće za primer, a ako neko i pokuša (pa čak i uspe) da ga prati, kolovođa đavo donosi stolicu, penje se na nju ne prestajući da igra i okreće noge oko nje u maniru iskusnog akrobate. U tem muzika zasvira tuš, predjelo se posluži, a kolovođa usijan odlazi na mesto, naručuje vinjak i pita prvog do sebe kad će više ti mladenci, jebo im pas mater.
Nemoj mi krasti crep sa svinjca, pa neću ni ja tebi zapišavati tek okrečeni bedem pored kapije
U prevodu "ne diram te - ne diraj me"
Kolega
Универзални назив за припадника МУП-а који се спрема да вам напише казну, а ви покушавате да га од тога одговорите.
Б: Колега, јел' може овај пут само опомена?
П: А где ви радите?
Б: БИА...
П: О, па онда ок, али да вам се не понови више...
-----------------------------------------------------------------------------------------
В: Колега, стварно нисам видео онај знак за брзину...
П: Колега, а? А одакле сте ви...
В: Генералштаб... Сматрам да смо колеге, обојица бринемо о безбедности земље...
П: А добар си бре... Ајд' бежи немо' те сањам...
-----------------------------------------------------------------------------------------
К: Ма избрисала се линија нисам је видео... Ајде немој молим те да ме уписујеш... Учини колеги...
П: А чиме се ти бавиш "колега"?
К: Ја сам бре у комуналној полицији...
П: Е нисмо ми колеге бре... Него дај возачку и саобраћајну...
To ti piše u ličnoj karti?
Реакција када чујемо јако необично име.
- Ћао, ја сам Марко... Како се зовеш?
- Имам дечка!
- Јел' ти то пише у личној карти?