Fora na koju vas `vataju drugovi da pijete i dalje, iako ste vec prešli svoju granicu .

Каква је да је, моја је, бољу земљу немам, нити бољу тражим.
Кад ми дође крај биће ми част да ме она покрије.

Суптилан начин да питамо саговорника да ли је дерпе. За разлику од Сеге, која је шаком и капом објављивала игре у којима су пуцале кости, крв и лимфа шикљале на све стране, а понекад богами севнула и по која сисица или пак батак, Нинтендо се оријентисао на фемили френдли издања у којима играч контролише гадне, мале, пуфнасте, асексуалне креатуре које скакућу по геј облацима и сакупљају геј звездице и деле шећерну вуну са својим геј другарима и немају кичму. Због недовољног излагања насиљу и осталим кул, тестостероном набијеним садржајима у раној младости, клинци одрасли са Нинтендовим гејмпедима у рукама у знатном броју случајева развили су склоност ка читању књига у издању Самиздата Б92, слушању прогресивног хауса, шурењу у плинару и похађању Прве београдске гимназије.

Педерске пословне потезе компаније Нинтендо, предвођене косооким хибридом императора Палпатина и Миње Суботе, Шигеруом Мијамотом, кићење туђим, пре свега Сегиним, перјем, крађу патената и остале корпоративне свињарије не вреди ни спомињати. Свој геј имиџ, који је марљиво градио деценијама и на којем би му позавидео чак и онај плави фегет из групе 187, Нинтендо је задржао до данашњег дана, производећи конзоле као што су Wii, NDS и недавно најављени Wii U, за који се верује да ће бити толико геј да ће обрнути поларитет магнетног поља Земље и довести до масовног помора ајкула.

Objekat za budjenje lažne nade.

Čovek koji će se ozbiljno smoriti kad bude umro ni od čega.

Или стрелица доле. Највећи негативни степен расположења у ПЕС-у. Тотална супротност од "синоћ омрсио брк".

Izraz koji se odnosi na majku neke izrazito nekorisne, dosadne, promašene osobe. Često se koristi i u prvom licu.

Јако незгодна врста позирања која у последње време међу девојкама доживљава све већу популарност. Циљ је да се истовремено покажу сва три главна атрибута: фаца, дупе и сисе, што захтева велике гимнастичке способности, а техника је следећа: девојка прво треба да окрене леђа фотоапарату, а онда да полако, уз што мање померање ногу и задњице, што више заротира торзо. Пожељно је напућити уста и ставити једну руку на бутину или гуз, а другу подићи, рецимо на врата. Раме се забацује што више уназад, како би се истакла дојка. Идеалан положај би био када би кичма хтела да се изврне за 180°, тј. када би се гузица појавила тачно испод сиса, али, пошто је то тешко изводљиво, у пракси се само тежи овом углу.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Lik koji je ceo život pod staklenim zvonom i ništa ne sme da radi bez dopuštenja roditelja. On je cvećka koju mama i tata zalivaju, ima štrebersku facu i nema svoje mišljenje. On nikad ne sme da izađe napolje posle devet (za malo da napišem osam), na TV-u može da gleda samo strane kanale, na kompjuteru mu ćale pregleda histori i ne sme da igra horor igrice, od svega je zaštićen, jebeno je kondomiran. Ovakva tempirana bomba samo čeka da eksplodira i dobije slobodu, a možda i nešto u rč...

Kada se toliko napijes,da ortaci moraju da te unesu u kucu.