19.35 Дневник 2 у току, друштвено политички део.

Спикер : - .... у присуству многбројних гостију из земље и иностранства, министар Петар Попара је отворио нови погон у ...

Ћале : - Чекај, чекај! Тишина, бре!
Кева : - Ћутимо, шта'с дереш!
Ћале : - Јел' оно Пера Чобан?
Кева : - Где ?
Ћале : - На дневнику, све те јебло! Јес' он је.
Кева : - А...
Ћале : - Ћут да чујем, шта лаже.

Спикер : - Господине министре, да ли можете да нам приближите мало Ваш начин рада и појасните нашим гледаоцима на који начин сте постигли све ово у условима светске економске кризе?
Министар : - Паа......ааааа, ми смо, ја сам уложио надљудске напоре ииииии наше, овај моје министарство је зацртало себи циљеве који су овим грандиозним објектом испуњени.

ЋАле : - Ти поставио циљеве? Ти! Па, ниси знао да поставиш две цигле за стативе у малом фудбалу, олошу! Основну ти деда завршио на ракијском казану пекући ракију пијаном директору. Уместо у средњу школу ти си отишо у војску, јер си имао 19 година за малу матуру! Ко ти даде државу да водиш, мајку да му јебем. Кад ниси знао ни краву на пашу водити, а да те не засере.... Јоооооооооој Србијо!
Кева : - Ајде смири се, да чујемо шта још има да каже...

Министар : - ..... богатство није мерило успеха, ево на пример ја...Почео сам још као врло мали да се бавим предузетништвом у завичају скупљајући шљиве са својим оцем и дедом и продавајући ракију на пијаци у доњем Љубишу, а све остало је мит... који кружи о мени по кругу двојке.
Спикер : - Захваљујемо се на овако исцрпном одговору.