Tužna priča o kratkoj ljubavi
Једног кишног дана, Реља изађе из свог жбуна да мало протегне стопало. Реља је иначе транџа и воли да излази кад пада киша, јер тад је велика вероватноћа да ће наћи себи сличног. Тај дан је за Рељу био посебан дан. Тог дана се реља заљубио.
Спустио се низ степенице полако као и увек, брже није могао, и попео се на капију. Онда је угледао Балшу. И Балша је изашао у шетњу, јер и Балша воли да се шета по киши. ''Како је то романтично'' - помисли Реља док му се очи цаклише. Реља рече ''Хеј!'' и Балша упери своје вижљасте очи ка Рељи. Љубав се роди изненада. У том тренутку су обојица знали да су један за другог, гледајући један другоме у очи и хотећи само да се баце у наручје оном другом. Реља је знао да љубав удари често тамо где не треба и кад јој се човек најмање нада, и није желео да пропусти прилику да дотакне тог миловидног дилбера и подари му своје тело.
Тада Балша рече ''Дођи!'' и Реља, сав озарен, то једва дочека и похита ка њему. Време се претвори у вечност. Нађоше се најзад на тротоару. Ту их обузе жар. Успламсала тела се додирнуше, полни органи се спојише и започе обљуба какву историја још видела није. Тог кишног дана.
Небо је плакало тог кишног дана кад им љубавни занос прекиде нечија неопрезна нога, а од Реље и Балше оста само флека и мрави их поједоше.
Komentari
- V
Koja imena!
