Ultimate fight

ИИИиии у левом углу јеее... Погодите ко? Лееексаааа! Биће које прежива на ивицама Шумадије. Нит' је брђанин, нит равничар, него она најгора комбинација. И док у нолајферском животу стреми ка висинама пропалог Вукајлијаша куцајући своје пропале умотворине из МС ДОС-а, у стварности врло често излази. Претежно до штале, а некада чак и до првог насељеног места, наравно, ако је пијачни дан у питању па успе да трампи кило пилетине за половни скелеџијски комбинезон или за сношај са радијаторским ребром.

Што се његовог ауторства тиче, ако се то може тако назвати, окарактерисаћу га као зачетника "џиберства", и усиљеног јадника који у недостатку идеје дефинише "као" поређења. И то лоше. Тип људи који продаје чмарни колутић за два плуса и коментар. Мада некада га и усере, па му дефиниција остане у животу. Бетон је видео само у оближњем селу, ономад кад је из освете палио кафану поглавици ривалскога тима што му, на срећу, није му успело, јер ватра у његовој тазбини још није откривена. Што се свега осталог тиче, може се назвати олимпијским јебачем, судећи по томе колико често му се пружи прилика да испадне из конкуренције.

Био је млада нада сеоског спорта, дисциплина, бацање камена с рамена, али се ушинуо док је покушавао сам себи да ископа око, кашиком. Нажалост, није му успело. За њим дува ветар малограђанштине и исијава нападношћу деформисаног вукојебинског "мушкарца". Да му није чистог ваздуха, имао би 220 кила на својих метар и четрдесет, док овако има подношљивих 200.

Такође, продаје квази интелектуалну причу о решавању једначине са три непознате, не проваљујући да има само једну непознату, али на куб. Неуспешни покушај кулоће се завршава тако што га неко обичн пвнује, и то жестоко. Да је женско, а не недефинисаног пола знојило би му се међуножје, овако само џукачки исплази језик и ужива у осећају потчињености. Биће које никад неће јебати. Лекса - немач појма, или је то ипак плеоназам?

Али добро, може му се опростити, пошто је зграду видео само ономад кад је ишао на матурску екскурзију у четвртом средње, у далеки Београд. Трипује шмекерај, али јебига, може он да побегне из села, али село неће из њега. Како год окренеш, типичан је ФК Јавор.

Донирајте динар, да извучемо Лексу из канџи нелордовања. Може да буде користан на мешалици.

- Братић, престани да гризеш папуче, јебеммуматер, редовна сам муштерија код кинеза. Мојне си Лекса.

+40

Komentari