Zaklano pile

ja sam jednom plakala za prasetom i bila ljuta na dedu što ga je ubio...posle smo se pomirili i ručkali zajedno+++

može +

Citat:ja sam jednom plakala za prasetom i bila ljuta na dedu što ga je ubio...posle smo se pomirili i ručkali zajedno+++

ja dok sam jeo provalio sam da nema pileta i da je u čorbi, nisam ni plakao nisam se ni drao, samo nastavio da jedem... al' ovako je bolje za pisanije

a lepo prase bilo ko lutka...a i slatko.
šta ćeš, život je surov...

lutka i slatko u jednoj rečenici me potsećaju na pošećereni dildo... hmm, je l' to postoji? realno, ne bih mogao da smislim originalnije nešto da poklonim devojci, a i svidelo bi joj se, voli kurac i slatkiše

Citat:ja sam jednom plakala za prasetom i bila ljuta na dedu što ga je ubio...posle smo se pomirili i ručkali zajedno

ja sam jednom plako za babom i bio ljut na vuka što je zaklo... posle smo se pomirili ;)

ja nisam nikada plakao za babom... tužan sam zbog toga

nisam se ni je uortačio sa Vukom

Citat:al' ovako je bolje za pisanije

Obično ti kažu da su ga odneli na selo :)
+

Meni žao bilo akd je ćale rekao da je papagaj u supi, a onda sam malo porastio i shvatio sam da me je zajebavao.

reklama džoni, minus

hahah vok kol'ko si bio tupav klinac :DDD

Citat:Meni žao bilo akd je ćale rekao da je papagaj u supi, a onda sam malo porastio i shvatio sam da me je zajebavao.

Kada mi je uginula papagajica Lola, taj dan smo za ručak imali podvarak sa nekim sitnim komadima mesa i ćale mi rekao da je to Lola. Nisam do skoro jela podvarak. Kako su surovi ponekad roditelji...

Citat:hahah vok kol'ko si bio tupav klinac

Ćaletova reč je za mene bila svetinja! Nije se zezao često, jbg, a i 4 godine kad imaš onda si prilično zauzet upoznavanjem sveta da bi obraćao pažnju na tako nešto

ala ste vi plakali sunce mu jebem hahahah

Ti se dečko drogiraš.

hahaha +

Citat:Ti se dečko drogiraš.

ne, ja sam Lejdi Godiva!

LAJK KO GOD DA JE IMO PILE KOJE JE ZAKLANO!

Ombre, šta si uradio zicu?

Lajk!

Recite mi, je l' se računa i ostala živina ili samo pilići? Onda ću da ocenim :)

I onda ti kažu da su ga [odneli na selo|http://vukajlija.com/odneli-smo-ga-na-selo/252376 da kao bude tamo sa drugim pilićima.

Dzoni 2x se reklamiras na istoj defki, drugi put cak i nesposobno lolololol
Meni je pas nesto, starci kazu da je pobjego, ali je rucak tog dana bio onako cudan...mozda zbog tuge za psom,...

Ja sam jednom plakao za divljom patkom, a tako sam je udomaćio

mene su slagali da mi je Gile pojeo flašicu... a u stvari smo mi Gileta... Gile beše prase...

Kao Vukajlijaš–gradsko dete, obožavam da čitam o ruralnom miljeu iz unutrašnjosti sa svog iPad Air 2 64 GB (nisam hipsterski peder da imam onaj sa 128 GB /uzgred, nisam ni homofob ako kažem 'peder' jer strejt tvorci South Park™-a kažu da je to prihvatljiva reč/). Ponekad maštam kako ulazim u trocifreni autobus i ja sam kao uzgajivač kokoški i imam autoritarnog oca koji voli da me bije jer je to za moje dobro i napravio je od mene čoveka i preldžiju™ (Vukajlijaški sleng, oprostite), ali onda se brzo trgnem i vratim u sumornu stvarnost ispunjenu betonom i Drugosrbijancima.

Valsinarb90, ekspert–autor, vrhunski um, džentlmen

Ti si, Bane, jedan od onih koji misle da je krava ljubicasta?
Kad se samo setim kako smo se kao deca osecali vazno kad nam daju da odnesemo u kucu tek oprana crevca na cesmi u dvoristu...

Ovo možda nije pravo mesto da opišem neobične događaje koji su se odigrali pre više od 20 godina u mojoj rodnoj kući, ali bolju priliku teško da ću skorije imati.
Naime, odrastao sam na periferiji malog grada u Šumadiji, u porodičnoj kući. Prvi komšija nam je bio stolar, čije dvorište je uvek bilo puno raznih životinja (često potpuno neprimerenih gradskom ambijentu) koje su, pored svoje upotrebne vrednosti, istovremeno bile i ljubimci naših malih komšija, stolareve dece (njih troje). U toj vrlo čudnoj menažeriji, ponekad su se nalazile koze, svinje, uvek barem dva psa i ponekad petao ili kokoška i sa svima njima su se klinci redovno igrali, dresirali ih i sl. Najmlađi je pokazivao poseban talenat za dresuru, pa je u vreme u kom se odigrava priča, imao petla koji je reagovao na njegove komande (proste komande, npr. on širi ruke, petao širi krila, on proizvodi zvuk kao da krklja, petao ponavlja). Voleo je da sedne na stepenište ispred kuće, petao mu skoči u krilo i ovaj ga mazi kao mačku dok petao kulira.
U to vreme, u našem dvorištu živeo je pas kog su moji tetka i teča doneli iz Alžira gde su svojevremeno radili u Ambasadi. Čudno stvorenje, neka arapska zver, lep ali jak i prilično neobuzdan, voleo je da davi mačke i drugu sitnu živež. Uglavnom je bio vezan u dvorištu. Jednom prilikom, pokida lanac, preskoči ogradu ka komšijskom dvorištu i - zadavi petla. Tragedija za petla i potencijalno tragedija za malog komšiju, kome treba objasniti da mu je stradao ljubimac. Moji roditelji, u nameri da nekako spasu stvar, brže-bolje, pre nego što mali dođe kući, pokušaju da nađu zamenu za petla, ali kako nisu uspeli da pronađu baš pravog petla u kratkom roku koji im je stajao na raspolaganju, oni mu nabave – kokošku (po principu “šta zna dete”).
Nekim čudom, mali prihvati kompenzaciju bez mnogo bune, počne da se zbližava i sa novim ljubimcem, kokoškom, jelte. Međutim, kokoška je nabavljena sa neke farme, navikla da spava pod sijalicom, te, kako je komšijsko, stolarsko dvorište, uveče uglavnom tavorilo u mraku, a u našem je uvek bilo svetla, jer smo sedeli napolju duboko u noć (leto je bilo), kokoška je praktikovala da se nasadi na ogradu između naših dvorišta i da tako spava.
E sad, da nevolja nikada ne dolazi sama, a i da se istorija ponavlja, dokazano je više puta, pa je tako i u ovom slučaju, naš vrli arapski džukac ponovio egzibiciju sa kidanjem lanca i prvo što je uradio, pokupio je u skoku koku koja je spavala pravednim snom na ogradi. I sve bi bilo kao i prvi put da se ovaj put to nije dogodilo pred svedocima koji su brzo reagovali i uspeli da ga nateraju da pusti kokošku iz zuba pre nego što joj je pregrizao vrat, ali, ispostaviće se, ne i pre nego što joj ga je PROGRIZAO. Tako je koka preživela, ali sa rupom na vratu. Rana očigledno nije bila smrtonosna, barem ne na kraći rok, ali se pojavio problem što je koki, koja je uprkos traumi, uzela da kljuca ponuđeni kukuruz, zrnevlje počelo da ispada kroz rupu na vratu. Tako, iako je rana nije odmah ubila, postojala je opasnost da koka ipak umre, bilo od gladi bilo od frustracije.
Da je domišljatost u Srba nepresušna, pokazaše moji ukućani tako što, u nedostatku adekvatne sanitetske opreme za kokoške, a da bi ipak pružili kakvu-takvu hitnu medicinsku pomoć unesrećenoj koki, uzeše selotejp, i par puta ga obaviše oko kokinog vrata (onako, preko perja, neobavezno). Najveći apsurd cele priče i za mene i dan-danas najveća misterija je činjenica da je koka celu ovu priču preživela, da joj je tako sanirana rana zarasla i da je dočekala starost i priliku da bude dresirana.

au brate, što ovo ne objavi na forumu, sve čekam kakve veze ima s defkom :)

Pa podsetilo me "Zaklano pile" na ovaj događaj :)

ovo je najbolja definicja na sajtu ikada

Ahhaahah

Koka Hajlender :))

au advokado, da nismo rođaci neki? totalno istu priču rođak neki pričao mi je

Ombre, budući da je ova moja priča potpuno istinita i ispričana iz prve ruke, onda smo verovatno rođaci ili ti znam rođaka.

a možda je i isto selo jebiga

Možebiti...

Sad se jebite!!!