:Џон Смит у пабу, циркајући друго пиво са колегом Индијцем.:
- Џавахарлале, брате мој, каква је срећа радити са тобом у нашој мултиетничкој компанији, размењивати искуства и сазнати толико из ваше вишемиленијумске културе. Задовољство је живети у разноликом и равноправном друштву као што је ово.

:Џон Смит, после 11 пива и 7 бурбона, исте вечери, говори бармену Скоту, пред затварање:
- Јел видиш ти, земљаче, на шта смо ми спали, да нам цигани воде државу! Покупили сва најбоља радна места, множе се као гамад, а смрде на кари на километар, не може да се дише! Све бих ја то на брод и назад у Пакистан!
------------------------------------------------------------------------------------------
:Састанак корпорације:
- Цењени Управни одборе, користим прилику да укажем да наша компанија плаћа данак лошем менаџменту и да би било далеко продуктивније ако бисмо промовисали млађе кадрове у регијама које слабије послују, јер они ипак најбоље знају стање на терену. То показује и графикон профита на страни 134 у овој студији коју сам израдио у току јучерашњег дана...

- Па браво колега Мајкл, то је та креативност на делу са конкретним примером у пракси. Секретарице, подсетите ме да колеги дамо екстра бонус на крају године, као награду за уложени труд. Остали, требало би да се угледате на овог стручњака... из Србије беше, да, да, братске нам, и кроз историју, пријатељске земље.

Истог поподнева, на радном столу Милоша Стојковића се волшебно нашло писмо следеће садржине:
''Драги Мајкл, услед глобалне финасијске кризе, са жалошћу Вам саопштавамо да ћете морати да потражите други посао. У прилогу Вам је чек са отпремнином у износу од две недељне плате, молимо Вас да зграду напустите до 4пм и користите пожарне степенице, како не би узнемирили остале раднике. Све најбоље у даљој каријери, срдачно, испред управног Одбора - Малколм Мекларен.''