Blamantni naslovi u dnevnoj štampi
Огромни, болдовани, уоквирени и крајње неумесни наслови због којих сте принуђени да црвените ако читате новине у јавном превозу, на клупи у парку или на било којој другој локацији где сте окружени људима.
Углавном су праћени гомилом узвичника и привлаче презриве погледе свих оних који по аутоматизму закључују да сте купили новине баш због тог скандалозног садржаја (иако вас углавном занима само спортска страна или укрштеница а дотичне новине купујете јер су најјефтиније, како би вам остало и за кифлу).
Што вас људи безобразније и презривије гледају, то је сигурније да у цегеру крију примерак истих новина који једва чекају да отворе у миру и тишини дома свог, без иједног сведока.
Јеб'о јежа, ал' стварно !!!
Наставник пушио ђацима !!!
Попови је*у децу !!!
Деда др*ао пред унуцима !!!
Карлеуши севнула пи*ка !!!
Сека поквасила сало !!!
Опа бато !!! Министар дрпио џип !!!
Гордана Поп Лазић - чича Томина кобила !!!
Бреговића поср*о петао !!!
Јаке ноге у наше Гоге !!!
Сајко шиљио понос !!!
И тако у недоглед ...
Komentari

Ладно нисам ЉОЉ
nemoj da citas kurir, scandal i ostala govna. Kurir je valjda 15, 20 din. a politika 30, 35. Nije neka razlika u ceni, astronomska je u kvalitetu. Jebes kiflu.slazem se da politika valja, ali sta ako je autor mladji, pa kad bi kupio politiku onda bi tim ljudima bio nastran jerbo kupuje politiku kako bi gledao umrlice. xD

И Политика је ш класе од кад су најурили Смајловићку. Мада једино тамо можеш да прочиташ нешто норамлније, везано за културу рецимо. И мало ћу сад да сморим, али морам да урадим један copy/paste
Ако се сложимо са тезом да Жигић, Пантелић и Лазовић могу да дају гол само ако се ушетају у мрежу држећи џабулани под мишком, уз два услова – да се не саплету и да судија све време буде загледан негде у вечност, и ако се сложимо да Мрђу захвата исти, панични страх, јер против Грка из два покушаја није успео да се ушета у гол, а имао је времена да уради то, пошаље пољубац менаџерима Олимпијакоса и слика се за успомену са клинцима који сакупљају лопте, шта је онда лек за депресивне шпицеве српске репрезентације и новорођеног селектора Антића?
Можда је то бразилски гастарбајтер на привременом раду у Србији, центарфор Партизана Клео који је експлодирао на почетку сезоне и како год да опали, главом или ногом, лопта улази у гол. Осим што је у бриљантној форми, он је испунио бар још један услов: да Ивица Дачић зажмури – па да му се, уместо голгетера, укаже Андријана Лима – и по хитном поступку му изда српски пасош: Клео је најпре играо за Звезду, онда је постао њен Јуда и прешао међу гробаре, што га већ и по карактеру чини правоверном Србендом.
Ако још прихватимо и тезу да би Клео постао први странац у копачкама који слуша „Боже правде”, национална фудбалска сапуница која се одвијала између Радомира Антића и Томислава Караџића, била би комплетна. У тој водвиљској драматургији између Фудбалског савеза и селектора, изненада се појављује странац издалека, који спасава ствар.
Данашњи чланак са насловне Политике. Пао сма на дупе од смеха!
