Evo jedne opšte teme o ovome, danas najvažnijem jeziku, koga uz to, navodno svi znaju.

Moje je mišljenje da je nivo znanja engleskog jezika danas kod većine stanovništva, naročito kod omladine, zaista znatno viši nego što je bio bilo kad ranije, ALI uprkos tome, većina nas je sklona da precjenjuje svoje znanje engleskog, a naravno postoji i veliki broj onih koji ga uopšte ne znaju (osim možda nekih opštepoznatih izraza).

Mislim da su tri najslabije tačke kod većine nas, kad je engleski u pitanju, fond riječi, konverzacija i vještine slušanja.

Gramatiku, koliko-toliko znamo, čitanje i razumijevanje nam nije toliki problem, niti izgovor (iako se on u engleskom smatra dosta teškim). Međutim, kad treba pohvatati Engleze ili Amere kad nešto pričaju veoma brzo, kao na primer u nekim scenama filmova, i razumijeti svu tu njihovu priču - nastaju problemi. Zato i dalje volimo titlove. Ja lično iako većinu razumijem i bez titla, imam neki utisak da ako odgledam čitav film bez titla da sam podosta propustio.

Najviši stepen razumijevanja imam sa titlom, jer tada čujem i originalnu konverzaciju na engleskom, koju uglavnom razumijem, a i prevod, koji tu istu konverzaciju približi, za mene prirodnom načinu razmišljanja, a to je razmišljanje na srpskom jeziku. (Nije da ne mogu razmišljati na engleskom, to mi se često i desi, ali na srpskom je ipak prirodnije)

Drugi problem je kao što rekoh fond riječi. Svi znamo da je pivo - beer, ali tek sam nedavno saznao da je pivara - brewery. Da me je neko prije koji dan pitao kako se na engleskom kaže pivara, ne bih znao.

Evo još nekih riječi koje sam tek nedavno naučio:

hops - hmelj
malt - slad
barley - ječam
grind - mljeti (recimo kafu, orase), dok se mljevenje mesa koristi glagol "mince"

I treći segment, naravno, konverzacija - još uvijek mi pričanje ne engleskom ne ide onoliko tečno kao na srpskom iako učim engleski od svoje sedme godine, a aktivno se i svakodnevno služim njime (najviše na internetu) već duži niz godina.

Pitanje za Džimija, a i ostale, da li je po vama bitno da u današnje vrijeme svako dovede svoje znanje engleskog jezika do najviše mogućeg nivoa?

Po meni jeste, jer globalna kultura je kultura na engleskom jeziku, i čim imamo, čak i malu poteškoću u korištenju engleskog, odmah smo hendikepirani u odnosu na anglofono stanovništvo u pogledu pristupa svoj mogućoj literaturi i svim mogućim kulturnim proizvodima kojih najviše ima na engleskom.

Drugo pitanje je, kako unaprediti svoj engleski kada smo već došli do faze da znamo jezik, ali želimo proširiti riječnik i unaprediti konverzaciju i razumijevanje?

Ide li to lako i spontano ili se mora uložiti ogroman trud da bi se ostvario neki realan pomak na tim najnaprednijim nivoima? (Ja mislim recimo da je rad na proširenju rječnika vrlo zajebana rabota zbog same činjenice da je broj engleskih riječi OGROMAN i to niko živ ne može sve da nauči, a teško je i vršiti selekciju koju nepoznatu riječ na koju se naiđe učiti, a koju zanemariti)

Na kraju - opšte pitanje za sve - vaš stav o engleskom

1. Engleski jezik je danas:

a) neophodno znati na nekom srednjem ili višem srednjem nivou da se može voditi normalan razgovor i razumjeti većina stvari u nepoznatom tekstu
b) jedna od najvažnijih stvari uopšte - neophodno je stalno se usavršavati i nastojati postići znanje ravno onima kojima je to maternji jezik
c) precjenjen, a i nije toliko bitan - treba znati samo osnovne stvari - ionako se sva literatura koja iole vrijedi nečemu prevede na srpski.

По мени је важније да учимо ове будуће светске језике (арапски, кинески, јапански, руски) него да учимо језике на замирању (немачки, француски, па и енглески до неке мере), ал' ајд', ко мене шта пита...

Сви га прецењују. Чак и ми који се бавимо њиме. :) Ја досад још нисам срео неког ко је потценио своје знање.

Проблем је, заправо, у количини употребљеног жаргона. Бар, колико сам ја приметио. Велики је проблем што се професори у школама, из неког мени непознатог разлога, врло ретко баве жаргоном и не интересује их да приближе ученицима колоквијални говор, већ се држе књиге као пијани плота.

Српски и енглески имају скроз различиту синтаксу, па је неопходно да размишљаш на енглеском док га користиш. У супротном добијаш тзв. ''српски енглески'' - енглеске реченице са српским конструкцијама. Данас сам на Russia Today слушао Тадића како прича. Има добар фонд речи и не толико лош изговор, али га јебе синтакса. Ред речи у реченици му је српски и почиње реченице неким изразима којима их нико са енглеског говорног подручја не би започео.

Тешко је довести до највишег нивоа. Чак и људи из Америке и Енглеске то не умеју (имао сам прилике да комуницирам са изворним говорницима који имају далеко мањи фонд речи од мене, а и јебе их граматика опасно). Али је добро знати енглески, нарочито ако мислиш да се бавиш било којом науком. Једноставно, без литературе на енглеском ништа не можеш.

Читање, слушање, причање... Ако немаш с ким, онда сам са собом, јебига. :) А ако си баш докон и немаш ништа друго да радиш, онда читај рендом текстове и вади непознате речи, прави реченице од њих итд. Истраживања показују да је ппросечном човеку потребно да 6 пута употреби реч да би је запамтио. Е, сад неко је више талентован, па му је потребно само једном, а неком 15 пута. Нема правила.

Под А. Виши средњи ниво је нешто идеално за просек.

Agreed.

Еве вако. Учим тај ђавољи језик од своје десете године (на курсевима), а "сам" од своје осме године. Кад сам завршио средњу школу, завршио сам и са курсевима. Тог тренутка ми је фонд речи био позамашан, а граматика на високо-префињеном нивоу. Од када сам уписао факс имао сам 2 године апстиненције од сваког вида енглеског језика сем писаног и слушаног. После те две године сам почео да играм доту озбиљно и био сам у клану који је захтевао комуникацију говором, а не писањем у јебеном чету. Тада сам схватио колико сам зарђо у говорном енглеском и да ми треба доста да се вратим. Требало ми је добрих годину дана да се вратим у форму, да изгладим акценат (да не буде онај сељачки српски - словенски) и да вратим фонд речи и обогатим. Сада скоро сваки дан причам бар сат времена на енглеском са неким и то је одличан тренинг, нарочито када причам са доста људи из различитих говорних подручја.
Ако мислите да је лако са Енглезом споразумети се, варате се грдно. Лако је са Амером јер нам се филмови сервирају са тих подручја и "навикли" смо на њихов речних и сленг, док је енглески акценат јебен и прилично неразумљив у односу на амерички. Заборавите на онај такзвани кокни (или како се већ каже) јер се тај практично нигде не користи. Када се лепо споразумете са Ирцем или Велшанином знајте да нема даље - достигли сте максимум. Шкоте нећу да убрајам, јер би то било као да кажем Енглезу да на српском прича са Пироћанцем :Д
Е сад, енглески је битан јер си неписмен без њега. Доста англицизама се убацује у овај наш врло сиромашни језик - јеби га немам реч за све...
Сви ви што мислите да знате енглески, а нисте причали на енглеском скоро или уопште поразговарајте са неким из друшва на енглеском десет минута, али не о џб темама, него пробајте нешто озбиљно да причате, па ћете видети колико ништа не знате.
Између осталог, висок фонд речи није неопходан за споразумевање, битно је имати довољан фонд речи да објасните шта желите да кажете. То како се каже слад, млеч, сшкомбоцна или шта већ је небитно ако умете да објасните о чему је реч.

Ето, ја завршио курс на аперинтермидијет, а вамо ови што су профишенси завршили и ове јаче ми нису ни до колена јер не разговарају на енглеском. Џаба јебена граматика и сво знање речи ако ти, Миле, не знаш јебени сленг и ако не разговараш довољно. Исто као и било која друга диплома - имаш је, а ни дупе њоме не можеш да обришеш, док неки пајсер ради твој посо који није видо те школе које си ти завршио. :Д

Razumevanje mi nije problem, kontam otprilike sve, barem uopšteni govor. To stručno malo zaebanije.

Kad je četovanje u pitanju, to mi ide prilično dobro. Problem mi je ovo što Doter kaže, ne pričam često i onda zabodem ako razgovaram s nekim tamo kurtom. Iako znam šta hoću da kažem, al' džaba. Jebiga.

verovali ili ne ja sam uspela da se sa škotima sporazumem... doduše, bili smo odvaljeni od neke crnogorske rakije, tako da bog će ga znati kojim smo mi jezikom pričali! :P

dok sam živela u inostranstvu, skoro godinu dana, primetila sam da ne-englezi bolje razumeju tarzanski engleski od čisto britanskog ili američkog akcenta. u početku sam pričala čisto britanski, ali kad ga pričate svaki dan, ceo dan, nekako se umorite i pređete na srpski akcenat, i jebe vam se, bitno je da kažete šta ste hteli, a ne kako. sada sam svakodnevno u kontaktu sa strancima, a moj akcenat je prešao u neku vrstu mekanog američkog. inače, sluhista sam te mi nije problem da govorim bilo kojim akcentom (meni najomiljeniji je engleski sa francuskim akcentom, a i mom dečku se sviđa ;) :P). sa fondom reči i gramatikom nemam problem, al što kaže džimi, sintaksa ume da zaškripi, naročito kad sam baš umorna ili iznenada pređem sa srpskog na engleski.

inače, veoma volim engleski, volim kako mi se engleske reči kotrljaju sa jezika :)

То је тачно.
Ево, Јовичићу, ја не знам ни шта је ''слад'' на српском, од тих речи што си навео. мислим, чуо сам за то и то је све. Не бих знао да ти објасним шта је и где се користи.

Има људи који вештачки уче фенси речи, како би се правили паметни и изигравали лингвисте, што је труло. Пуно пута сам се сусретао с таквима. Типа, неко ме пита ''како се каже цинцилатор?'', па кад му кажем да немам идеју, он каже ''у, јак си ми ти језичар!''. :)) Мислим, јебига. Ако је то критеријум, онда ја могу да извадим 200 речи из малог мозга за које сам спреман да се кладим да нико овде неће знати како да преведе на српски, без гледања у речник. Али није то критеријум, тако да бих се сложио са Дотером.

Ovako čeljadi, do 1990. ga učila i zadnja(bukvalno)generacija SFRJ koja je išla u Kembridž da ga fol uči. Kunem se da od te godine ga pokušavam zaboraviti jer su mi se zgadili svi Anglosasi na čelu s Amerikom. Od prošle godine ga moram kako vidim obnavljati da bih se sporazumevala sa zemljacima koji su otišli kao formirane ličnosti u Amerike i sad pišu isključivo na engleskom steram im ga majci.
Šta ištem reći, doživljaj iz te madrfakr Engleske na času iskoristim idiom What a pity i nastavnik mi crkne od smeha rekavši da oni to ne koriste sto godina maltene i da je taj izraz zadnji put kad je čuo koristila njegova baba. A mi taj izraz redovno koristili u tadašnjim udžbenicima.
Kakav god da je, važniji je tvoj maternji i kraj priče. Srećem više ljudi, pogotovo mladih koji znaju bolje englesku gramatiku nego srpski pravopis, što je još gore primenjuju pravopisna pravila tuđih jezika u svom.
Treba ga znati ali ne sanjati na njemu.
Pozdrav

Први пут чујем да је ''what a pity'' застарела фраза. Штавише, редовно је чујем.
Тај који ти је то рекао се канда зајебао.

Eto ja ti ispričala a ti gledaj šta ćeš s tim;) ja se engleskim više ne bavim.

what a pity je često korištena fraza baš.... majke mi, ja je baš često čujem...

Inače možeš da 'razbijaš' engleski, ako ne slušaš, ne pričaš i što vi kažete ne razmišljaš na engleskI, golem kurac... ja sam se začudio kad mi je došla komšinica iz Francuske, pa smo ono komunicirali tako, koliko sam riječi pozaboravljao u pm... bruka... sve se izgubi

И мени се стално дешава, Смарко. Неколико дана поновног сталног коришћења и враћа се знање, пошто то знање није изгубљено. Само је привремено турено у запећак. :)

E, da, u pravu si... Ali kad ono jebote razmišljaš oko neke banalne riječi... pfff nemam pojma čega ja nisam mogao da se sjetim, glupost neka... i onda ono objašnjavaš kao kiša oko Kragujevca..
A čudno mi je to da sam razmišljao na engleskom, majke mi :)

E Marko kad spomenu Francuskinju, ta mi tamo bila cimerka, živeli ono po porodicama, ništa ja nju skontala nisam, kaže godinama dolazi Mother je izgovarala Mozer jebote život ukopčala sam tek treći dan o kome priča. What a pity kako rekoh svi koristili i u udžbenicima bilo, skontala sam da je to njemu leglo kao da ja čujem ne znam- neki arhaični izraz srpskog tipa Blagodarim(ništa mi drugo momentalno ne pada na pamet a da ne odem do Dušana Silnog). I ne podnose američki engleski, redovno se ismejavaju s tim a naši uglavnom tamo dođu puni takvog izgovora i žargona pod uticajem Holivuda, šta li.

Najveću blokadu i ujedno blam imala sam kad nisam mogla da se setim kako se kaže 'baciti'... I to na usmenom u prvoj godini, znači, mozak mi stao, da l' od treme, ne znam, ali to je bilo strašno...

hahahahahha

Одговор:

a) neophodno znati na nekom srednjem ili višem srednjem nivou da se može voditi normalan razgovor i razumjeti većina stvari u nepoznatom tekstu

Знање енглеског ми је јадно, надам се да ћу достићи за коју годину тај виши средњи ниво. Кад се позабавим тиме. Тренутно учим руски, али за бодове, тако да ни тај језик не знам. Тежак је у пичку материну.

:)) Drago mi je da te nasmejalo :) I tada su se ljudi nasmejali, što i jeste za smeh, realno :)

A neee, nasmejao me komentar;)
Jesu bili grašci znoja? Dlanovi?

Е, јебига, таман сам мислио да ти дајем за џ часове енглеског, а ти мени руског (пошто полако треба да размишљам о полагању изборног страног), али курац. Не знаш га ни ти. :))

Pocrvenela sam od blama :) Dešava se, šta da se radi, veliki sam tremaroš, verovatno zbog toga...

Хаха, у погрешној се цркви молиш, билив ми. :))

Је л' хоћеш да научиш језик (колико се може научити на курсу) или само да добијеш оцену и бодове?

Немам ја бодове, Стивене, ја сам олд скул, нисам болоњац. :))
Пази, знам основе руског, учио сам у средњој, али не знам ни приближно колико треба за полагање испита.

Mislim da bi koristilo kada bi se otvorila tema na kojoj bi se isključivo komuniciralo na engleskom.Pomoglo bi nekim članovima da usavrše veštinu,i nauče nešto novo.Al,bez drkanja.
A mogli bi ustvari,i neki drugi jezici.Nije štetno da se nauči još ponešto.
Koliko vas se smeje sad? :D

Ма можеш онда, ја дао прву годину без проблема, добио шестицу у јануару и осмицу у септембру. Али ништа нисам научио. И могао бих због тога да најебем ове године, ако буду доста захтевни.

Исправка: *ако буду тражили знање.

Actually, there IS a topic intended for discussions in foreign languages. But it isn't English-only.
Good idea, nevertheless.

Give me the link of the topic.

I can't. :) No idea where it is.

Oh,excellent.A treasure hunt.Actually,a topic hunt.
I will find you,topic.And when I do,I'm gonna write the shit out of you.

Shut the fuck up u stupid idiots, i dont give a fuck what r u talking about... w/ who r u talking, đimi, w/ who? :D

a viđi, kul su nekad ove skraćenice, majke mi... npr ja sam naučio da ovo w/ znači WITH :)

Želio bih samo nešto da razjasnim. Mislim da ste malo pogrešno shvatili moj prvi post.

Ne insistiram ja na učenju nekih fensi ili niđe-veze riječi koje niko nikad ne koristi, niti na srpskom zna pojam na koji se ta riječ odnosi.

To bi naravno bilo suludo.

Ali ipak mislim da je fond riječi bitan. Recimo, ni ja ne znam šta znači slad na srpskom. To jest sad znam, ali to je nebitno. Riječ slad ne spada u opšte znanje, već u stručno. Zato, ako se neko neće baviti proizvodnjom piva, ne mora tu riječ učiti ni na engleskom.

Ali problem je u tome što postoje MNOGE riječi koje na srpskom vrlo dobro znamo šta znače, a na engleskom nemamo pojma kako se kažu. Ne znamo zato što to nisu svakodnevne riječi i ne čine esencijalni dio jezika, koji se sreće u svakoj temi, već se susreću samo ponekad. Ali bez obzira na to, te su riječi svakom govorniku opštepoznate i prilično banalne i prilično dobro poznajemo pojam na koji se te riječi odnose. Na primer svako zna šta je to pivara. A koliko njih zna da se ona kaže brewery?

To je problem kada se čitaju knjige pisane na engleskom. Malo - malo pa naletimo na neku takvu riječ. Zato je za potpuno razumijevanje kako romana i ostalih knjižebnih djela tako i stručne literature neophodan rječnik (mislim na knjigu riječnik).

To samo po sebi nije problem, i korištenje rječnika je sasvim normalna pojava za sve one koji se bakću oko nekog stranog jezika. Međutim, problem je ako prečesto moramo u taj rječnik zavirivati, jer se onda stvara otpor prema literaturi na engleskom, i to sve postaje vrlo mučno i naporno.

A baška su problem idiomi kojih ima ko govana, pogotovo u književnim djelima. Zbog toga svega mi je i dalje bar tri puta lakše čitati knjigu na srpskom nego na engleskom. A to je hendikep - jer se gotovo sva najbolja literatura pojavi prije na engleskom nego na srpskom, a mnoge stvari (inače jako dobre) se nikada na srpski ni ne prevedu.

$Smarko: Shut the fuck up, you gagged smartass, or I'll thrash the shit out of your fuckin' ass! :P

Јовичићу, ај сад преведи цео пост на инглиш. :)

A jebiga Jovičiću ti otvoriš temu striktno za neku tvoju Idea in the moment. Pusti ljude.
Ajd neka mi neko da prevod za reč Vikend na srpskom.

awwwww ur soooooo cute! :)

Ja tako često u filmovima i serijama čujem neke reči koje nikad u životu nisam čuo.Ali po nekoj logici provalim o čemu se radi.Verovatno je i tako kod ostalih.

LM,ova tema se odnosi na sve oko engleskog jezika,i korisno je da se ovde piše na engleskom.Ili ti,ako neko zna hindu,možemo i to.Još sa onom crvenom tačkom na čelu,ki duša.

Ја мислим да је гледање филмова, посебно документарних, са енглеском титлом једна од бољих метода за усавршавање језика.

Orion, zasto bas dokumentaraca?

Па обично су у документарцима спикери који савршено говоре енглески језик и то је много лакше пратити него дијалог који је препун жаргона. На тај начин се уче нове речи заједно са правилним акцентом а титл на енглеском језику нас спречава да мислимо на српском језику а уједно и усвајамо конструкције које одговарају енглеском језику. Лично сматрам да је много важнији правилан акценат него изговор мада се треба трудити и да изговор буде што правилнији, али се истим не треба превише оптерећавати јер је изговор више ствар талента.

Pa zargon je upravo ono sto nema u textbook-u, zar ne? Ja sam pre za klasicne filmove, kolokvijalni govor. Naravno sa engleskim titlovima.

Не бих се сложио да се у документарцима говори савршен језик. Ако мислиш на ТВ документарце, научне и тако то, онда можда да.

КАРТУННЕТВОРК ЈЕ КЕВА!

ja reko, akcenat je potpuno nebitan. narocito ako ti fond reci nije ogroman, dzaba ti onda akcenat. narocito ako pricas sa nekim ko ni sam nije native speaker.
na nekoj konferenciji sam slusala prezentaciju na engleskom nekog naseg lika, koji je imao cisto srpski akcenat, ali mu je fond reci impresivan, a sintaksa besprekorna. pored toga, covek je odlican govornik i veoma samouveren. eto, i ta samouverenost je jako bitna.

Verovao ili ne, moja drugarica ima neverovatan fond reci zahvaljujuci upravo ovom kanalu. E sad, to sto ne zna da speluje BOOK je vec druga prica;))

Slazem se sa Lemajom. Mene jebe sintaksa.

Е, видиш ту постоје различита гледишта. Наравно, акценат нема везе са функционалношћу. Ипак, ја јако ценим кад неко има добар акценат. Нарочито мислим да МОРАШ да имаш добар акценат ако си студирао енглески, макар да умеш да иговориш све гласове како треба. Наравно, само 25 посто мојих колега је то умело.
Јебига, и естетика је битна у језику.

ma naravno, ali akcent usavrsavas tek posto koliko-toliko doteras sintaksu i fond reci. takodje, akcent i pravilan izgovor nije sasvim isto. nas jezik nama dozvoljava da govorimo engleski bez ikakvog akcenta what so ever. (tj. bez nekog posebno jakog akcenta u bilo kom pravcu)

@Џими
Mислим да си мало помешао акценат и изговор кад си рекао да акценат нема везе са функционалношћу. Кад се каже акценат мисли се на правилно акцентовање речи (оно што се у речницима приликом транскрипције означава са апострофом) а кад се каже изговор мисли се на правилан изговор слова. Управо је правилно акцентовање битно за разумевање јер кад се усвоји правилан акценат онда се много боље разуме када неко говори брзо. Са друге стране ја не знам никог ко правилно изговара сва слова да га неко са енглеског говорног подручја не би провалио чим проговори. Што се тиче документараца мислио сам на научне, пре свега оне које снима BBC.

@zlocesta pufnica
Слажем се са тим да се из класичних филмова може учити жаргон и купити форе. Ја лично немам ту амбицију јер се енглеским језиком не бавим професионално већ ми је он средство споразумевања и то обично са неким ко није са енглеског говорног подручја (наравно и кад неко слабије зна енглески нећу да причам као Tарзан). Наравно не бих се бунио да знам и жаргон којим бих могао да парирам неком са енглеског говорног подручја али сам свестан да је енергија уложена у тако нешто еквивалентна енергији која је потребна за савладавање енглеског језика на пристојном нивоу + још неколико језика на елементарном нивоу, ја сам пре за ово друго.