Занима ме како гледа друштво и како гледа црква на убице који то раде јер је то у опису њиховог посла. Да ли постоји разлика између човека који убије да би убио и полицајца који убије јер мора, или војника који убија да не би њега убили?

Са моралне стране гледано да ли је то убиство оправдано, или није? Са религијске стране, исто питање. Да ли савест мање ради ако се тешите да је то само посао који сте морали да урадите? Да ли савест уопште ради? Ваше мишљење... нисам савршено објаснио тему ал надам се да сте схватили.

Ето..

Нисам поп, али мислим да је ово тотално оправдано. У рату свако гледа да преживи. За пандуре мање више, има примера кад су убили без разлога, а наравно понекад и њима живот буде угрожен па морају.

Ja sam isto to pitao veroucitelja u trecem razredu i on mi je rekao da u pakao idu samo oni koji daju naredjenja, a ne oni koji ubijaju da ne bi bili ubijeni.
U sustini to je istina jer ne moze vojnik da kaze ja necu da pucam zato sto je greh ubiti, a u isto vreme da dodje u situaciju da on bude ubijen. Naravno i to se ponekad zanemaruje pa tako za zlocine cesce odgovaraju neposredni izvrsioci nego nalogodavci koje stiti drzava.

А савест? Како се тај војник избори са савешћу, или пандур који убије ппљачкаша који неће да спусти пиштољ?
Или Џелат који упали електричну столицу? Како гледате на њих

Pa mnogi se ne izbore. Polude.
Neki uspeju. Imaš mnogo primera oko nas posle ratova 90-ih. Znam neke koji su odlepili iako nisu neki koljači nego su bili normalni vojnici koji su ubili samo kada su morali. Opet znam neke koji su pravili ozbiljna sranja u ratu a deluju potpuno normalno. Bole ih kurac. Ko zna. Od čoveka do čoveka je.

Па, црква је одвајкада оправдавала убијање, то је бар јасно.

Џелат се не рачуна. Он је само извршилац казне. Сматрати џелата за убицу је исто као и сматрати за убицу метак, а не човека који је пуцао, ако ме разумеш лололол!

Kakva savjest, ideš dubiješ da ne budeš ubijen.

А Севаст?

Севаст? Питаћемо Кристине лололо

To sa savescu je stvar licne prirode; neko celog zivota pokusava da se izbori sa tim, neko se ubije, neko kaze "to je, jebi ga, tako moralo bit'.", a ima i onih koji su cak ponosni. Ima ona izreka da kad ubijes jednog coveka onda si ubica, a kad ubijes gomilu njih onda si ratni heroj.
Sa religijske strane nijedno ubistvo ne bi trebalo da bude opravdano, ali ima raznih religija. A da se ne vatam sad za krstaske i druge ratove...
Sa moralne strane nije opravdano ubiti, ali si isto tako odgovoran najpre za sopstveni zivot. A, posebno ako ti je zivot ugrozen, prirodno je da se branis.
Sad "obrni drugi obraz" da se vratimo na religiju, odavno se ispostavila kao obicna frazetina koju nikad niko nije ni ti bi postovao.
Ima problem u svem tom opstem moralu i opstima pravilima i sta-ti-ga-ja znam: svetom upravljaju ljudi. A ljudi su, jebi ga, zivotinje sa razumom (diskutabilno) i vrlo cesto zivotinja prevlada, sama od sebe ili izazvana drugim ljudima. Time su sve moralne i religijske rasprave samo obicno vrtenje u krug. Za svaki argument ima kontraargument.
Zanimljiva ta stvar sa dzelatom: imala sam na nekom konverzacijskom kursu neki tekst o smrtnoj kazni u Saudijskoj Arabiji; tamo im Hasan vrlo nehumano secka glave sekirom. Ima intervju sa Dzelatom koji kaze "Zaklao sam i mnoge svoje prijatelje, ali oni su gresili, tako treba." Njihov zakon to i zastupa, kolju ih i za preljubu. Strancima se ne omoguci dobar prevodilac, a budu optuzeni i za ocijukanje i satatatara. Jezivo. Uzas. E sad, daklem njihiv zakon misli da tako treba, a oni su dovoljno izmanipulisani da zive i umiru s tim. Religijski su takodje nasli nacin da to opravdaju. E, sad, ako uzmemo da postoji Univerzalni Moral, ili Svevisnji vec, da li ce reci dzelatu: "Jebi ga, ti si bio pion, manipulisali su tobom, mislio si da je to u redu." Ili: "Govno jedno smrdljivo i krvavo, klao si ljude, svesno i namerno. Neka budala ti rekla da tako treba. Mozak nemas, dusu nemas. Put do pakla poplocan je najboljim namerama!" I tu ces isto dobiti razlicite odgovore. Od koga? Od ljudi.
dakle: odgovor na tvoje pitanje ne postoji, ali mozemo do kraja zivota da diskutujemo o tome i svako ce uvek imati sta da doda.
Ja se vec i sa sobom posvadjam na ovo pitanje: "Dragana, da li je moralno ubiti, makar kad moras?" "Nije, brate, ne opravdavam ubistvo ni u kom smislu i ni u kom kontekstu." "Znaci, sad da nam bane manijak sa mesarskim nozem, ti bi ga pozvala na kafu?" "Preterujes..." "Ne, dopustila bi da nas ubije. Obe? Ja ne zelim da umrem, pucala bih, pa kud puklo!" I...da, ova sto ne moralise bi verovatno prevladala da mi je zivot ugrozen. Jer, kako god bili divni, vernici, moralisti- najvise volimo sebe. Mislim da je i rat potpuno besmislena stvar, ali kad bih se nasla u zaristu, i ako ne mogu da pobegnem, i ako sam napadnuta; ne, ne bih obrtala drugi obraz.
Posle nam prodaju neke price o slobodnoj volji...ne moras nista i tako to...ukus slobode ume da bude gorak...

Da, znam, niko nece da cita...

Ко ће бре ово да чита сти прсла :)) члолололол

Шалим се!

Хм... шта да се каже после оваквог поста... већину ствари си објаснила... поготово ово о џелатима... и о одбрани свог живота... не знам шта јебено да додам...

Убице по дужности убијају дуже.

Mislim da nijedno ubistvo nije opravdano.
Čak i ovo ubistvo u samoodbrani nastaje kao posledica ljudske želje za ubijanjem i ako ubiješ nekoga ko je pokušao da ubije tebe isti si kurac kao i on. Imaš milion načina da se braniš i ne vidim kako neko može opravdati bilo koje ubistvo.
Znači svaki ubica je isti i upravo zbog toga svaki čovjek ne može ni da ubije .

Svako ima slobodu da bira posao. Ako je u "opisu" posla ubistvo normalan čovek neće prihvatiti ni posao ni ubistvo. Zaključak, ubica je ubica kako gad okreneš. Posao ne opravdava ubistvo.

Ljude i prisilno mobilišu u rat.

Upravo. Nema hoćeš, nećeš. MORA!!

Istraživanja kažu da manje od 2% ljudi u ratu ubija i to baš oni koji su po psiho-profilu ubice, odnosno bili bi ubice kako ga god okreneš.

Црква на рат гледа као на нужно зло и тако се према војницима односи.Црква признаје жртву и племенитост војника јер нема веће врлине него штитити своју земљу и људе које волиш па макар и животом.Негде сам читао да су многи Христови пријатељи били војници и да је он према њима био јако благонаклон.Наравно у рату се убија па ако ко окрвави руке мора да се исповеди и покаје и не може се причестити 3 године (пре је било 5).Без обзира што не може да прими причест пожељно је да пости.Људи који погину у рату а нису крштени црква сматра да су крштени у крви(један од видова крштења) и одобрава православну сахрану тј поп долази на погреб.Црква слави многе војнике као Свете Мученике,нпр Свети Георгије био је римски генерал и када га је Нерон послао да прогони хришћане он је то одбио са образложењем да је и сам хришћанин.Онда га је Нерон бацио на грозне муке од којих је умро.Касније је канонизован.
Што се тиче савести све зависи од карактера,вероисповести,васпитања и дисциплине.А за џелате и полицајце,па требали су сами да мисле,и црква и друштво нема лепо мишљење о њима,сами су бирали професију и то по мени и није баш племенит посао.Јесте да они само раде свој посао али ипак племенитије јеломити леђа на грађевини.Уосталом могу да одустану сваког момента.

Сви су грешници.

Фора је у томе што тих два посто убију, кад ових 98 посто заробе... значи кад се нађеш са неким лице у лице... 98 посто њих можда и убије али они то не знају, тј нису свесни... те и не могу се сматрају убицама

Моја професија је ратни научник статистичар убистава, др мр проф шкк. Ко је малуман ово могао да каже? Колко људи побије једна артиљериска паљба, па кад улети тенак међ прашињаре, па кад прашињари опале плотун из пушака. Дај бре барем 80% војника у рату убије, 10% загине пре времена, 5% оде у ратне инвалиде, 3% побегне, 2% пиша у гаће у рову. Ето ти моје одокативне статистике које је сигурно валиднија и вијабилније у ондосу на те папазјаније научне.

Зато су, у суштини, сукоби природнији од пацифизма.

Убица из обести је вероватно онај који би требао да попије највише кривице, иако је најчешће томе разлог друге природе. Убица из очаја је постао такав јер је поклекао пред ситуацијом која му се свалила на грбачу. Убица по дужности је или сам одабрао шта ће бити у животу или га је, такође, натерала ситуација.
Тако да не можемо строго поларизовано гледати ''убице и жртве'', а тако ни не можемо знати каква би била најадекватнија казна за неког ко одузме живот. Једноставно, такав је живот, ал само људи покушавају да смисле начине да му доскоче, да га прескоче, заобиђу, прођу... И још да осталима усаде савест...

U crkvi su najveći koljači. Pogledaj Vatikan, koliko ljudi je ubijeno da bi sve ono dovukli tamo. Otimači, ubice. Sad vojnik kao vojnik se ne može smatrati ubicom, većina ubije u samoodbrani, to jest ubiti ili biti ubijen. Mnogo je veći zločin silovati žene ili maltretirati civile, nego ubiti nekoga ko će ubiti, u suprotnom ubiti tebe. Drugo, što se pandura tiče isto imaš onih kojima život zavisi od toga da li će ubiti ili ne i naravno da je taj vid ubistva opravdan. Nije opravdano ubiti ako nisi ti u opasnosti ili neko nedužan. Opet ubiti manijaka da bi zaštitio nekog nedužnog je isto opravdano AKO i SAMO AKO ne postoji drugi način da zaštitš tog nedužnog. Ako na primer panduru ubistvo jedina šansa da spreči nekog serijskog ubicu da ubija ljude, onda bolje nositi samo njega jednog na duši, nego sledeće žrtve. Ali nikakvo drugo ubistvo ne opravdavam. I vojniku je u opisu posla da ubije, ali i plaćenom ubici je. Tako da posao nije opravdanje. Dželat je u neku ruku isti kurac kao i plaćeni ubica. Tako da tu profesiju ne opravdavam. E da i velika je razlika između vojnika u recimo Americi, zemlji koja napada i vojnika u zemlji koja se brani.Ovo drugo je mnogo 'plemenitiji poziv'. Znači velika je razlika između onog ko ubije da bi ubio i onog ko ubije da ne bi bio ubijen. A mnogo je krvi proliveno baš zbog crkve, u prošlosti, tako da razgraničavam crkvu i veru. Uglavnom je crkva samo sredstvo za skupljanje para od vernika. Njihovo mišljenje nije bitno.

Dottere stvarno imaš čudan pogled na svet i neodoljivu želju da budeš u pravu a pri tom ne razmisliš do kraja.

Malo, 99% granata ne ubije nikoga.

Pešadiju ne čine ovce pa da tenkovi uleću u njihove redove. Prizor o kome pričaš je skoro nestvaran.

Ovo se dešavalo, ali pre 20. veka.

Drugi svetski rat je dobar primer jer je 80% stradalih činilo civilno stanovništvo koje je stradalo u logorima i od strane "specijalnih" jednica, što je veoma mali broj vojnika.
Na kraju citirao sam ti podatak iz naučne literature i ne mogu da verujem da odbacuješ sve to onako ladno. Osim toga, "gađaš" se nekim izmišljenim procentima koje si sam smislio za kratko vreme.

U redu to da su ubice oni koji ubiju da bi ubili, tj da ih treba na lomacu.

Ljudi koji su napadnuti, i kojima preti smrt, vec je diskutabilno. Sta bih ja radio? Potrudio bih se da mu polomim obe ruke, da mu izbijem sve zube, da mu zatvorim oba oka da rodi mecku dok se oporavi. Mozda i da ostane invalid u ruke, da ne moze vise da napada ljude.
Zato i treniram aikido, fali mi malo jednostavne tehnike za lomljenje ruku.
U ratu bih dezertirao, skoro sto posto. Zato sto ne zelim da ubijam ljude zbog hira neke vlastele.

E sada, kljucno pitanje. Sta ako vam je neko bliznji u opasnosti?
Tu sam gotovo siguran da bih ubio. Da neko drzi nekom mom pistolj uperen u glavu, i da mogu da ga ubijem u mestu, ubio bih ga. Ako sam sto posto siguran da cu ga ubiti. Inace bih se uverio da cu ga ubiti, pa bih ga ubio. Tu ne bi bilo razmisljanja, i mislim da me ne bi ni savest grizla.

U ratu, ako pucaš, ubica si, ako dezertiraš još gore.
Mislim da se pitanjem krivice u ratu treba manje baviti jer tu nema baš nikakvog odgovora.
A za profesiju, kao što već rekoše, uglavnom je bira čovak sam, pa zašto da izabere profesiju gde bi morao da ubije?
Baviti se aikidom ili nečim sličnim da ako dospeš u bezizlaznu poziciju slomiš nekome ruku... Bolje se bavi korisnim stvarima, kako bi smanjio mogućnost da dospeš u takvu poziciju, jer ako ako dotle dođe...

Tokom Vijetnamskog rata je sprovedeno ovo istraživanje.Ali ovo obuhvata samo civile koji su mobilizovani.Naprimjer, čovjek koji je prije rata imao prodavnicu neće pucati da ubije jer nije obučen da bude ubica.Sa druge strane profesionalni vojnik će ubiti jer mu je to posao i obučen je za to....

Mora da prevedem sta sam konkretno 'tela rec' svojim esejom: Mislim da nemam prava licno da sudim bilo kome za bilo sta, jer bi taj vec neki Univerzalni Moral trebalo da je iznad ljudske prirode. A i ja sam ljud, ko i ubijeni, i ubice i ovi sto vladaju svetom.

U ratu, ako pucaš, ubica si, ako dezertiraš još gore.

Jos gore? Zasto? Mislis zato sto izdajes svoju zemlju?
Pa cekaj, ta zemlja te je poslala da izgines ili da ubijas ljude koje je druga zemlja poslala da izgine.
Na kraju krajeva, sta je zemlja? To sigurno nisu polja i doline, one ne salju ljude u ratu. U rat salju oni ljudi kojima je broj mrtvih samo slovo na papiru, i zasto bi se iko borio za takve. Ne, zasto bih izginuo za takve, i zasto bih ubijao za takve? Na kraju krajeva, vojnik je postala profesija, tako da poljoprivrednik koji je mobilisan nema nikakve sanse protiv aviona, tenkova i helikoptera.

Baviti se aikidom ili nečim sličnim da ako dospeš u bezizlaznu poziciju slomiš nekome ruku... Bolje se bavi korisnim stvarima, kako bi smanjio mogućnost da dospeš u takvu poziciju, jer ako ako dotle dođe...

Haha, dodjes na beerfest, i skoci pijana budala na tebe jer ti je zgodna riba. Verovatno ima skakavac u ruci, a sigurno ce njime brati cvece da bi smuvao tvoju ribu. Ne, brate, zaklace te. Da li ces mu slomiti ruke? Oces.
Inace, u aikidou ne moras da slomis ruku. Dovedes ga lepo do tacke gde ga boli, i spakujes ga na patos. Posle mozes da zoves policiju, da ga 'apse.
Ali, ako skontas da je imao noz, polomices mu ruke, i otici ces, JEBE TI SE.

Ne znam koliko ljudi ubije u ratu. Da li je 2% ili 80%, nisam nikada učestvovao u ni jednom ratu ali činjenica je da kad si u nekom ratu veća je šansa da ćeš morati nekog da ubiješ nego kada sediš kući kuckaš na Vukajliji. Zato mislim da to što si napisao da u ratu ubijaju samo oni što su po profilu psiho ubice ne pije vodu. Ti se jednostavno možeš u ratu lako naći u situaciji da moraš ubiti nekoga ko puca na tebe (jer je rat) i i to nema veze sa tvojim psihološkim profilom. To je jedna ekstremna situacija u kojoj ljudi verovatno reaguju najbolje što umeju a posle se nose sa tim takođe kako znaju i umeju.

Pravi profesionalci ne razmišljaju nego pucaju. Inače svako od nas može da ubije drugu osobu pod određenim okolnostima. Da li nas to sve čini psihopatama? Čovek je mašina za ubijanje, jedini problem je savest, ono što nas razlikuje od životinja. Ako dugo nekoga obučavaš za ubijanje na kraju on postaje ubica. Jedini problem je kako će se njegov mozak suočiti sa tim. Postoje ljudi koji mogu da ubiju bez oklevanja, ali su svesni onoga što rade. Opet imamo i psihopate kojima je to čisto zadovoljstvo.

Opet imaš osvajačke ratove a imaš i oslobodilačke ratove ili odbranu svoje teritorije/života kuraca palaca. Drugi su opravdani. Kurac bi ti kucao na Vukajliji da neko od tvojih predaka nije ubio nekoga. Ako ideš u jebeni osvajački rat, ti si taj koji napada, drugi se brane, a ti napadaš.
Opravdavam ratove za slobodu. Opravdavam ubistvo u samoodbrani i u cilju odbrane nekog bližnjeg, pa čak i u cilju odbrane nekog nedužnog. Ništa drugo ne opravdavam. Znači ne opravdavam ubistvo zarad profita, ne opravdavam ubistvo zato što je nekom tako dunulo ili ima psihički problem, ne opravdavam napadača.

Moji preci su bili miroljubivi ljudi. Ovaj kalaš je slučajno na avataru lololo

Vojnik kad tad mora da pripuca, bilo da se brani ili da napada nekoga. E sad ako se brani od agresora, tu je onaj psihološki momenat kada on iza sebe ima napaćeni narod i nedužne civile. Da ne dužim mnogo, ako vam treba neko oružje na crno obratite se meni slobodno.

Ljudi, poznato je da su u vijetnamskom ratu ljudi pucali iznad glava protivnika, jer su se plasili da ubiju coveka. OBE STRANE su to radile. Ne znam zasto uopste dovodite u pitanje podatak koji je donesen iz strucne literature, koji je verovatno vec proveren hiljadu puta.

Znate li da kada su ratovali Rusija i.. Da l' Finska? Zimski rat se to valjda zvalo..
U svakom slucaju, jedan covek, snajperista, je ubio nekoliko stotina vojnika. To vam vrlo jasno govori da je procenat ubica u vojsci jako mali.

Lu to su bil obični ljudi, radnici, farmeri koji su prošli samo osnovnu obuku. Kao kada bi sad poslao nekog guštera iz martovske klase na Kosovo. Ili bi pobegao ili bi se usrao u gaće.
Današnja obuka profi vojnika je totalno drugačija od one koja se tada koristila. Jednostavno vremenom se stvarao savršeni vojnik, koji je uvek sposoban da ubije bez razmišljanja. E sad što među njima uvek bude neki psihopata koji ubada trudnice bajonetom, to je već druga priča.

Ovako:
1. Serem ti se na stručnu literaturu. Istoriju pišu pobednici. Svaka priča, činjenica, istina je izokrenuta tako da se dodvori, uvuče u dupe običnom čoveku. Za rat na prostoru bivše Juge, koji je bio pre jebinh 20 godina, možeš da nađeš 4 različite priče. Svako ima svoju verziju. Istina je negde između. A sve 4 priče su ispričali 'stručnjaci'. Vidim da si '93 godište. Prelistaj udžbenik iz geografije. Šta piše, koliko JAT ima aviona? 100? 200? E pa nema, ima cirka 20 aviona. I svi su dosta stari. Medicina - sve stručnjaci. Ni jedna bolest ne nastaje slučajno, dosta bolesti je stvorio sam čovek u veštačkim uslovima. A za sve postoji protivotrov, lek. Samo neko debelo zaradi na tom leku ili se uopšte ne priča da postoji. Stručna literatura je dakle mnogo podložna manipulaciji. I to je to.
2. Procenat ubica u vojsci ne može da bude mali, pre svega zbog jebenog ljudskog instinkta. To ti je osnovni instinkt u prirodi - želja za životom. Da, čovek je životinja sa razumom. Ubi ili budi ubijen. Kad bi neko pripucao na mene, uopšte ne bih imao vremena za savest. Nešto drugo bi presudilo. 'Oću bre da živim.

Treba razlikovati vojnika od psihopate. Meni je mnogo gnusniji i odvratniji čin silovati nedužnu ženu nego ubiti u sred rata, ubiti da ne bi bio ubijen.

Ko je uopšte otvorio temu? Koji će nam kurac ovo na Vukajliji, kao da nema dosta sranja.

Oces da kazes da to sto sam '93 imam manju sposobnost kapiranja, sta?
Ja se informisem koliko i ti. Slusao sam price nekoliko ljudi koji jesu ucestvovali u ratu, i svima su se tresle ruke kada su pricali o tome, i svi su se trudili da predju na drugu temu.

Uopste mi nije nezamislivo da su ljudi namerno masili jedni druge, i nadali se da ce njihov drug da pogodi.
Postoji podatak da kad su Francuzi i Englezi jurisali na Nemce u drugom svetskom ratu (posto su imali dezinformaciju da su Nemci ostali bez municije, ili tako nesto) da su Nemci izlazili iz rovova i mahali im da se vrate nazad, da ne bi morali da ih pobiju. Naravno, ovi nisu shvatili odmah, i nastao je pokolj. Ali potpuno je jasno da neko nece da ubije coveka.
Meni nije jasno kako ti mozes toliko da omalovazavas nauku. Tacno je da je podlozna uticajima, ali ne mozes da kazes da su toliko slagali. Ipak prica ima jaku podlogu.

Jao Fejz polomiću ti one kljakave ravničarske noge što otvaraš ovakve teme!

Ne, nego ti kažem da o novijoj istoriji ne možeš sada objektivno da pričaš. To će za nekih 300-400 godina, biti koliko toliko objektivinije zapisano. I to u trenutku kada se budu gledale činjenice, a ne priče pobednika.

Gde sam ja rekao da je rat prijatno iskustvo?

Ti ljudi su stavljali sopstvenu glavu u torbu, rizikovali svoj život, da ne bi ubili? Ne verujem. Rat je specifična situacija. Nema tu mnogo razmišljanja, nego samo instinkt. Preživeti. Ubiti ili biti ubijen. Druga stvar, gomila vojnika puca u nebesa, a 2% puca u ljude i pobije ko zna koliko njih? Ma daaaaj.

Ne želi da ubije čoveka, ali u nekoj situaciji mora, a rat je takva situacija.

Priča nema nikakvu podlogu. Društvene nauke se koriste da bi se manipulisalo ljudima.
Ne omalovažavam nauku, ali priznajem samo ono što se posmatra sa neke distance, objektivnije. Tipa istorijske činjenice starije od 100 godina priznajem, ovo ostalo uzimam sa rezervom.
U knjizi iz geografije ćeš videti mnogo netačnih podataka.
Filozofija - videćeš da su još ranije filozofi zahvaljujući svojim znanjem (pre svega su znali da manipulišu ljudima, dobri govornici) dolazili na vlast.
Ustav - napisali ustave, da mozak zaustave, napisali zakone da se bolje zaklone.
Medicina, farmacija - najgora mafija ti vlada u ovim oblastima.

Priznajem matematiku i fiziku, tu makar nema mnogo mesta za manipulaciju. Inače ja sam '92 godište, malo stariji od tebe. Ali dovoljno je pogledati rat u bivšoj Jugi i ukapirati da za taj jedan jebeni rat imaš 4 različite priče. Dalje ne zalazim.

Koliko vidim otvarača teme najviše zanima kategorija tzv "društveno prihvatljivog" ubistva gde pord ubistava u ratovima, ubistava tajnih službi spada i abortus i izvršenje smrtne kazne. Dve poslednje kategorije su u današnje vreme najčešća tzv. "društveno prihvatljiva" ubistva. U ovoj temi se može diskutovati i o tome.

Edit: Zaboravio sam novu kategoriju a to je "neupotrebljavanje" ili jednostavno rečeno bacanje embriona koji kao višak u procesu vantelesne oplodnje nisu "upotrebljeni" te nemaju šansu da se realizuju kao bića iako imaju potencijala za to. To je tekovina i kategorija "društveno prihvatljivog ubistva" 20. veka.

Postade farmacija drustvena nauka.. Jebes ga.
Ne mogu da te ubedim u to da naukom ne moze toliko da se sprda koliko ti mislis. Ni necu.

Izvrsenje smrtne kazne je drustveno prihvatljivo? Mislim da je to diskutabilno, neke zemlje su to ukinule. Ceo svet je podeljen po tom pitanju.
Verovatno je abortus jedino ubistvo koje ja smatram prihvatljivim. Pre svega zato sto se radi na bicu koje pouzdano nije svesno, koje cak nije ni bice do kraja, nego tek treba da postane.
Za sve ostalo, osim za onaj slucaj kada je neko meni drag u opasnosti da izgubi zivot, ne prihvatam ubistvo kao takvo. Mozes da osakatis coveka koji je hteo da ti oduzme zivot, ako ga ubijes, gori si od njega.

Hm, da. Ja mislim da su prljave ruke i onome ko izda naredjenje. Mada ne mislim da nisu prljave onome ko izvrsuje, sto ga je izvrsio na kraju krajeva?
Ljudi su slobodna bica da rade sta zele. Uvek mogu da kazu ne.

Loše sam se izrazio tamo. Krenuo sam da ti nabrajam probleme vezane za društvene nauke, pa sam onda tu ubacio farmaciju i medicinu, koje svakako ne spadaju u domen tih društvenih nauka. Ali nebitno. Nije to poenta, nego pročitaj ceo moj tekst, pa kaži da li se ne manipuliše naukom, naučnim saznanjima i čovekom uopšte. Da li je tvoj deda, pradeda, ili neko učestvovao u nekom ratu? Previše je zajebana i neprijatna situacija da nema teorije da bi ti rizikovao svoj život, da ne bi ubio nekog ko puca na tebe i u suprotnom će te ubiti. Hvataj se za moj odgovor u celosti, a ne da se u nedostatku argumenata hvataš za neke previde koji nisu apsolutno bitni za razumevanje teksta. Mrzi me sad da gledam ali mislim da sam čak medicinu i farmaciju stavio u drugi pasus, tako da niđe veze.

Jeste, videh da sam napravio previd. Ali sam ubacio i fiziku i matematiku u post. Tako da ti argumenti, padaju u vodu. Uglavnom kucam sa mobilnog, tako da nemam dobar pregled onoga što kucam. Komentariši moj post u celosti.

I još ovo da te pitam, ti stvarno misliš da si nedodirljiv ako treniraš aikido?! Daleko od toga, brate. Trenirao sam aikido par godina, sad treniram muay thai i MMA i daleko od toga da je moguće nekome tek tako lako polomiti ruku. I kako bi se branio od utoke? Na ratištu slabo rade noževi, je l' bi pustio nekog da te ubije da puca na tebe? Ne verujem.

реме се ти то свађаш сам са собом :))

Ma jok nego zaboravim nešto da kažem, pa dodam, sa moba sam na Vuki tako da nemam edit posta. U tripu sam da sam i Jovičića smorio. :)

Реме, шта је муау тхаи?

Tajlandska verzija kik boksa, tačnije kik boks je evropska verzija muay thai-a :) mma znaš šta je?

Знам. :)