Sad ja vas da priupitam nešto iskreno i ozbiljno, koje verujem sve nas kopka, majne više. Koliko puta ste uhvatili sebe da jurite san koji ne može da se ostvari, iako ste znali duboko u sebi, ne želeći da priznate, ali u vašem snu ste slobodni i ne želite da se probudite. Da li ste nekada bili toliko tvrdoglavi da jurite taj nemoguć cilj dok vas taj teret snova nije oborio i dok se niste osvestili i zapitali čemu sve to ? Na kraju svega da li žalite, ili verujete da je jednostavno tako moralo biti. Primeri bi bili krucijalni, mada.....

Sad odakle mi je palo ovo na pamet, e pa jebeš ga, pojma nemam.
Ko namerava da se razbacuje sa ironijom, sarkazmom i cinizmom na osnovu teme, nek produži dalje.

Retko jurim snove, jer sam džabalebaroš...

Pa ne baš.Nijesam ja svemoguća.Kad znam da je nešto teško ostvarivo,gubljenje vremena je juriti za tim.Onda tražim nešto lakše.

Ja jurim žene i nijedna mi nije nedostižna.

P.S - Ozbiljan sam, ne zajebavam se.

Slavko ja ti verujem, ne jebeš ti stvarno za badava.

Gambi zna ISTINU!

Ћера сам га једном, и то јако дуго, дао све од себе итд итд, и све ми се разбило о главу...
Исто као кад нпр ти и твој друг гурате огромни камен уз брдо, а он одмара, боли га курац, а ти се напрежеш кол'ко год можеш и убијаш се итд, и онда одједном ти пукне филм, пуштиш камен, он се скотрља доље, тебе само закачи, њега нагрди....

Да се нисам запитао чему то, гурао бих га као будала до горе :)

Dobro je imati neki vrhovni cilj, uvek možeš da ideš lagano ka njemu bez opsesije. Nije ni bitno da li ćeš da ga ostvariš jer je, jelte, prosvetljenje u putu. Bitno je da uvek možeš da odvojiš vremena da omirišeš cveće pored puta, ako možeš to da radiš a ipak da stigneš gde si naumio onda si uistinu postigao nešto.

normalno da pratim san, iako mi se stalno obija o glavu, i iako imam 0,1 posto sansi da mi se ostvari. ja sam, bre, jesenjin!

Ja jurim jednu Jelenu već godinama i nikako da je stignem.

Moj san bi bio da osećam nešto, u smislu da mi neko nešto znači. Tripovao sam kad sam bio klinac da sam jebeni psihopata, ništa, ali ništa ni prema kome nisam osećao.

edit:al nikad nisam odustao, mada nikad nisam ni uspeo

a joj još sam previše mlada da bi me taj teret umorio, mislim da do najranije 35 nikoga taj teret ne bi smio umoriti

То се зове реакциона формација. Одбрамбени механизам којим хоћеш да се убедиш да је тако. У дубини си заправо фрагилан и желиш пажњу других. лололо

Verujem da se svakom nabacuju snovi koji su skrojeni po meri. San mu dodje kao otisak realnosti. Pošto je realnost negativ, san (kao sušta suprotnost javi) predstavlja jedinu opciju za ultraudoban život.

Odustati?
Nikad.

Posvećenost i strpljenje. Ni snovi ne padaju s neba.

Oću. Verovatno sam i latentni homoseksualac.

Snovi se ostvaruju ukoliko se nadate dovoljno dugo, ukoliko ste posvećeni i verujete.
Nemojte da vas bilo ko ubeđuje u suprotno i nemojte nikada odustajati!

Zaključajte temu.

Samo ako sanjaš dovoljno dugo.....

Ja sam sve svoje snove ostvario, najozbiljnije mislim ovo. A uopšte nisu bili uopšteni ili sitni...bili su jako koncizni, veoma određeni i precizni.

Snovi su nekada čudni...svako drugačije zamišlja pojam blaženstva i uspeha. Retko ko je srećan sa recimo samo parama, uvek je nešto drugo...nešto odakle dođe sve, pa i te pare. :-)

Lepo je verovati da se snovi mogu ostvariti upornošću i borbom, ali šta ako za ostvarenje istih, morate zgaziti nečije druge? Verujem da svako mora da ima neku granicu, i da kaže STOP. Podosta je onih " ako uvek brineš da ćeš zgaziti mrave ispod tebe, nećeš moći da hodaš" .

STOP valja aktivirati ako san postene opsesija.

E kada postane opsesija, tada je već kasno. Retko ko se povrati u normalu.