Danas sam bio da polazem testove za voznju, i na prijavnom listu mi nailazi pitanje: Da li zelite da donirate organe u slucaju smrti? Ako je odgovor da, to dopisu na dozvolu. Strikirao sam 'ne', jer nikad nisam ni razmisljao o tome, a cini mi se kao bitna odluka.

Stoga, ajde da cujem misljenje vukajlijaskog mnjenja. Da li biste pristali da vas rastave na djelove i raspodijele? Humanost, skrnavljenje tijela, ili nesto deseto?

Spem, kako 'ocete.
Ako ima tema, modovi, dajte link i lokujte.

Pristao bih, koji će meni. Nego kad sam ja polagao toga nije bilo, moraš sam da se prijaviš. Ili si ti u Americi, pa je tamo tako?

Размишљао сам пре и дошао до закључка да то желим да урадим и да ћу урадити у неком тренутку. Мада се од тада доста ствари променило што се тиче мојих ставова, тако да бих морао још доста времена да посветим размишљању о томе.

Ипак, како имам у фамилији некога коме је потребан орган, мсм да би на крају опет превагнула прва опција.

Ovamo je ovako. Oce odma' da te rasparcaju :)

Bas me zateklo pitanje. Rana zora, popunjavam stojeci, i 'da l' ces da das organe?'. Zamislih se.

Pa ne znam Cace, mozda ti trebaju na drugom svijetu :)
Hoces da se nestanes kako si i dosao, kompletan(ili sto je vise moguce kompletan).
Neces da skrnavis tijelo pred sledeci zivot.
Ipak te legnu na sto, otvore i povade sve sto im treba.

http://www.imdb.com/title/tt0814314/
fin film na tu temu, iako igra vil smit, kog i ne volim nesto.

E pa jebeš ga, valjda će taj neki bog ili šta već ako postoji da uvaži to što sam nekom pomogao. Ako neće, nek se jebe.

Па нека ваде, ионако би сатрунуло у коридорима пролазности.
Ајој, ал' сам поетичан. Бих ја, највероватније и да хоћу. Мада, напредује медицина па за пар деценија неће ни бити потребно.

Сад гледам и оно... Треба да полажем возачки убрзо јер се још нисам наканио то да одрадим јер сам коњина... Да сам био тако као ти, вјероватно бих заокружио исто не, али сад....

Не знам, кад бих био сигуран да ће ми оставити срце, некако ми је то најбитнији орган, не знам разумијете ли ме, мислим да бих заокружио ДА..
Опет кад погледаш, ти умреш/погинеш, и теби више не треба ни један орган, свеједно ће да иструне на чепурке (подгоричко гробље), а некоме можеш да спасиш живот, то је велика ствар.
И имаш онај трип да ће твоја породица имати у виду да дио тебе још живи, рецимо срце да даш некоме и спасиш му живот....

Не знам.... Јебена одлука стварно.....

Али сад се сјетих да ће да те раскасапе цијелог ако буду вадили нпр плућа, па не знам....

Ovo sigurno.

Ali pokloniti neznancu, koji moze da bude dobar covjek kome otkazuju bubrezi, ili idiot alkoholicar na uslovnoj zbog nasilja u porodici.

ТО вазда, нормално...

Е тога се и сад сјетих.... Зајебано је јер се не питаш што ћеш да даш и коме.

Ето, таман сам контао да се распишем али Смарко је написао све што бих и ја. Исти случај. Треба добро размислити о томе, али вероватно бих, пошто спасити нечији живот никако није мала ствар.

I ovo, jos jedan razlog da se neckam. Mislim, sta koji kurac da me neko dere kao ovcu posle klanja, i onda usije, da izgledam koliko - toliko ko covjek dok me spustaju u zemlju. Ako ne odlucim da ocu da me kremiraju do tad.

Дао бих. Јебешга, теби кад си мртав више не треба, и онако ће црви да га поједу, а неком мож спаси живот.
Ево ако има нека девојка, жена да јој је хитно потрбан одређени орган, донирам одма лоло

http://vukajlija.com/forum/teme/28100-zavestanje-organa?strana=1
I na ovoj je bio zaključak da je to lepo i humano, da svakako to treba uraditi, ali ne još, jednog dana da, nekad, ima se vremena za razmišljanje. :)

Једина етичка двоумица је коме би ти органи отишли, тј. каквој особи. Сад јебига, то је фора ко са еутаназијом и јесте добро и није добро, биће увек оних који тврде једно и оних који тврде друго. Ствар личног избора.

Naravno da bih. Jedini muka koja me hvata oko te teme je sto imam neki osecaj da ce taj kome treba i dobiti organ ali da ce i doktori koji rade transplatacije uzeti i kusur koji ce valjano da prodaju nekom guzonji iz male azije. Lepo je to sve ali nisam bas toliko siguran u nase medicinare.

Поента је у самом чину, не у томе коме дајеш (што наравно не важи у случају да не дај боже, мораш да донираш орган неком свом). То јест, ако ти желиш (осећаш неку обавезу) да помогнеш човеку у невољи, онда донираш орган човеку у невољи, а не алкосу на лечењу или неком доброчинитељу штазнам.

nisam ja siguran u bilo koje medicinare, ne samo nase. nisam ni u ljude siguran uopste. citam na ovoj drugoj temi ono sto mi uopste nije padalo na pamet. 'ladno mogu da me izbace na trziste i da licitiraju mojom jetrom i bubrezima. i to ljudi, isti kao oni kojima sam pristao da spasim zivot donacijom. ne znam da li vrijedi.

moze lok ovdje, ova druga tema je vise nego dobra.

Znaš kako, realno ne. Da mi živimo u poštenom svetu u kome ja znam da će moji organi završiti kod nekoga kome stvarno trebaju legalnim i normalnim putem, pa i da razmislim. Ovako - ne. Ima tu još mnogo razloga, ali ovaj je glavni.