Nelogično, ali što smo dalje (vremenski) od sankcija, te čuvene '99, ljudi se sa sve većom nostalgijom sećaju iste. Tad je bilo vreme prevara, šverca, utoka, i slično, ali su svi imali neku šemu, pomoću koje su zgrtali baš lepe pare. Koje su bile vaše šeme, nafta i slično, i jeste li uopšte muljali, ili brali kukurevak po šumi?

Ti radiš za policiju. Ništa ti neću reći...

Ja sam bio picopevac tad, ali opet sećam se da sam imao 3-4 nove sege, slatkiše, bombone, "paket iz Njemačku" i slično. Vreme koje vrlo malo pamtim, ali nije mi Švabo uletao ukuću spuškom, pa da se plašim i sad toga.

Ne radim za policiju, za Kurir, to ti je još gore!

U Bosnu za vrijeme rata kuvali i jeli obuću.

Govno od vremena, nikad se gore nije živelo i nikad veći šupci nisu vladali Srbijom (ne mislim na političare nego na stvarne šupke, prim. aut.). Ne daj Bože da se ponovi, radije bih odselio za Kinu i radio za činiju pirinča nego da se opet obraćam govnetu za uslugu, a da moram da ga tretiram kao gospodina. Pusta sreća pa sam još bio mlada budala.

Moj stari švercovao benzin i pivo iz Badovinaca. Ja bio klinac pa išao pomagao, plata mi bila točeni sladoled u kornetu. Ne kajem se zbog mutne prošlosti. Sve bih isto i danas ponovio, samo bez rolovanih ćevapa ne bih išao.

A ako pitaš ćaleta reći će ti isto što i ja gore...

Šta znam, ortaka jednog upoznam, koji ima gomilu lokala i stanova, a znam da su njegovi činovnici, ukupno 700e u vrh glave. Šta kako, kaže za vreme rata devedesetih, bombardovanja, i sl. nakupili se para, i komotno sad žive igrajući pes u opštini od 8-15h.

Znači Brus da mi ne bidne krivo što ga se ni ne sećam mnogo? Znam za flaše ipred kuće (nafta), i tako te fore, gledao sam Tri palme za 2 bitange... i čuvena inflacija, ali majku mu, kako se toliko ljudi tad snašlo? Nisu samo muda u pitanju...

'88 godište sam, znači sranje devedesetih mi je proteklo u sreći i veselju jer sam dijete tad bio (samo me jednom bio strah, kad se kuća zatresla bila za vrijeme bombardovanja). Nismo loše živjeli, švercovao babo cigare i devize tad, brat od strica poginuo slušajući budale, a mi đeca se igrali i trudili se da ne panemo u iskušenje da ako naiđemo na hemijske uzmemo ih jer su nam majke govorile da su to bombe, Amerikanci ih bačaju jer hoće đecu da nam satriju. Al baš se ničega ne sećam iz tog perioda osim dvije tri scene.

Meni je dosta familije izginulo, a i nije se lepo živelo, oskudica brate, sad široko, čarape, pantalone, sve imam.

Pitanje je kako se toliko ljudi tad NIJE snašlo. Poznajem čoveka koji je u to vreme imao 5 maraka platu, a dve ćerke u srednjoj medicinskoj. Nije imao da im plati kartu do škole. Užasno je to vreme bilo. Ne ponovilo se nikad.

Ma ja ne pamtim rat, znam da je brat dobio vojnu uniformu (dečiju), isto '88 ko Meša, a ja jedva pamtim bombardovanje, baš 5-6 scena. Nego mi nekako fascinantno da su Srbi ko pacovi neki, ono što treba da bude najveća muka (što za većinu realno i jeste bila), njima se pretvori u najveću muljažu=zaradu.

Da, 5 maraka plata, zvečka košta 25 maraka. Muka Božija. Šta znam, barem moj primer, da sam imao pomoć "prijatelja", iz inostranstva, baš o maronama se radi, ćale je bio u ratu, a ja na putu da se rodim. Kasnije, posle Dejtona i sl. i embargo kad je uveden, gledao je na sve načine da zaradi pare. Jeste morao sa đilkanima da bude fino, ali su mu isto tako stasala neka prijateljstva doživotna praktično, što kažu muka natera.

Pa jeste, nekim ljudima ne možeš zaboraviti to što su bili ljudi kad je to bilo najpotrebnije. I ja imam gomilu iskustava koja svo to sranje čine malo blažim, ali opet me jeza hvata od onog ostalog.

Био мали клиња, једино памтим кад сам стајао са фамилијом у реду за бонове '99.

One prve sankcije sam provela u blagostanju jer sam zbrisala u Prag, slala mojima kintu koliko sam mogla, tako da ni oni nisu nešto previše osetili. Tek kada sam se vratila, ostala sam u šoku koliko je sve propalo za kratko vreme.

Ovo što kaže Brus. Nedo Bog ikad, ikad više. Ali je meni ogavnije bilo vreme '92, '93.. u stvari, sve te devedesete su bile, suma sumarum, čistokrvno sranje. Ukradena mi decenija života na sranja i pizdarije.

Pa sta ga znam, meni je bilo lepo u devedesetim tad sam bio bas mlad, muljalo se, radilo se, imala se sengen viza, bile su marke...
Meni je sve poslo pokurcu kada je uvedeno ovo govno od evra.

ја сам шверцовао чинчиле и сателитске антене

јебига мора од нечега да се живи

ја сам ПАКЕТ ПАКЕТ ТРАВЕ ПАКЕТ ПАКЕТ ТРАВЕ

Ja sam pio jebene 2 litre mlijeka dnevno. Valjda stres od rata i to.

orbit žvake

Od 1992-2000 pored nestašice svega i svačega, meni su bile najgore restrikcije struje. Umiranje od hladnoće u stanovima, ne možeš ni ručak k'o čovek da skuvaš, nema radija, Tva... Zimi posle četiri popodne možeš da se slikaš u mraku, oči su mi iskočile u pokušajima čitanja pod svećom, a para da se bleji po gradu nema. U jednom trenutku su se setili i da uvedu restrikcije vode, što na sreću nije dugo trajalo, ali ja i dalje držim pun balon vode u kupatilu, zlu ne trebalo... Sad kapiram da bih mogla roman na ovu temu da napišem. Mnogo smo jadni.

uuu, do jaja vreme, daj boze da se vrati opet...ne pamtim kad sam bolje ziveo nego tih devedesetih godina....doduse moralo se muljati, raditi sa naftom, cigarama, petljati se sa raznoraznim mutnim likovima, isto tako sam i ja za neke mozda izgledao kao mutna glava, al jbg...jedino mi krivo sto nisam uspeo skoro nista od tih para da sacuvam i ulozim normalno u neki posao nego sam sve spickao na provode, devojke, dobra kola...i sad od toga nije ostalo nista, jedino sam uspeo jedan lokal da kupim u centru NS koji sad izdajem i to je to....al sve u svemu daj boze da se opet vrati to vreme, posto gore od ovoga ne moze

Ех да, како да заборавим рестрикције, кул су биле рестрикције, крпили смо се за воду у флашама у сваком виду, посебно за време бомбардовања. Ал ни Црна Гора није била нешто боља за време летовања.

Poštenim ljudima bilo loše, muvatorima bio raj, klince bolelo uvo, tinejdžeri do danas izrasli u slučajeve za mentalne klinike. Rezime.

U KOJU GRUPU TI SPADAS ODGAIVACU PECURAKA???

Pa i ne gajim, berem ih po šumi, hobi.
Spadam u kategoriju tadašnjih tinejdžera. Matorci su bili prosveta, kultura, nisu ljudi koji bi muvali. Ja sam poludeo od kombinacije knjiga, ulice, alkohola i bede. Msm, sad sam ok, ali ožiljci ostaju, rentijeru.

Idite bre u tri lepe pizde materine svi vi sto pricate da je vreme kad su najgora govna isplivala na povrsinu i uzjahala nas do danas bilo bolje... Ta ista govna su vas dovela dovde gde kenjate da je to vreme bilo bolje.
Bilo je bolje malo pre. Tad su govna isplivala. Sad nas govna vode.
I mogu da kazem, da ako ste tad bolje ziveli nego pre toga, i vi ste govna. Ako je posle toga poslo na jos bolje, onda ste pametna govna (politicari i bizmismeni). Ako je poslo na gore (ko ovi sto se zale), e onda ste glupa govna.

Jebem vas u prkno gupo, tad ste cackali nos i jeli sline, a sad kao odrasli, al nije vam pamet dosla u glavu.

Ista priča i kod nas u Srbiji, Kelte. Mada, vi ste barem ušli u EU...

Nemoj da se ljutiš, Kelte, neko snalažljivost i sposobnost da izmuva neku korist za sebe u mutnoj vodi smatra za kvalitet ličnosti (pa umeo on to ili ne, već onako, ceni tu osobinu). Mislim da ih u Srbiji ima više sa tim mišljenjem nego sa suprotnim.

Ahahhah!

da si mi se ovako obratio devedesetih verovatno bi te vec somovi jeli na dnu Dunava...al sad je neko novo vreme, dosla jebena demokratija i u moj kraj

једном буре 200 л дизела са румунске самохотке, само једном

Jeste zajebano u NS, mene jednom prebili neki narkomani, obećao sam im onako razbijen da ću se vratiti i naći ih i polomiti, i pitao glavnog kako se zove da mogu da ga nađem, ovaj rekao: Brate, traži Miloša sa Detelinare. Nisam otišao, koliko ima Miloša na Detelinari...
Pezose, znaš nekog Miloša sa Detelinare?

Miloš sa Detelinare nosio flaše sa benzinom Pezosu. I korak iza morao da ide.

Inače, na jednom mjestu u jednom tužnom periodu vreća brašna bila 500 DM.

Prva asocijacija na te godine mi je onaj kanister ulja USAID od pet litara.

E poslije rata odma starom mome uvalili da dijeli tu neku pomoć kao. Bilo limenih USAID kanistera sa ulje, limena kutija sa krekerima i sranja ta.

narkomani 90ih na detelinari...gnusne lazi!

A sad, možda me lik slagao, možda je bio sa Limana.

Znam i ja jedno takvo mesto. Za litar regulara davali metar drva.

Da Dodik otcepi RS i neki rat da izbije, nema posla ovde nikakvog.

Moj djed 1994. godine kupio televizor za 100 maraka.
A u Srbiji je tad toliko sranje bilo da smo mi iz Srpske slali familiji brašno u Novi Sad.
Sranje jbt.

Moja prva plata je iznosila nekoliko milijardi.

@majav ;-)

U jebote. Baš vam sranje bilo kad su odavde u vrijeme rata morali da vam šalju.

PRAVIĆETE VI SLOBU OD BLATA!

Ma nije problem demokratija, nego je Post sad ne ide.

Слушам приче како је Вучић тада плашио медије, док је СПС правио дилове са криминалцима зарад инвестиција у земљу.

Да, тачно примећено. Лепо човек написао, једно ужасно време, за разлику од данашњег.
http://vukajlija.com/mracne-devedesete/190045

Što ste vi negativni tako? Vučić će da spasi.