**Da li neko od vas ima iskustva sa ovom užasnom stvari? Kako su počela, kako glase vaša iskustva, znate li neki tretman za prestajanje?**

Kod mene, moralo je početi negde leta 2012. jer se sećam da sam početkom 4. razreda prepričavala to nekom. Tad sam pomislila da to sigurno nije retka stvar, ali ispostavilo se da nikome nije jasno o čemu pričam i do dan danas nisam uživo upoznala nekoga kome se isto dešava.
Nisam sigurna da li je paralizovanost nešto što sanjam, meni ne deluje sasvim kao san, više kao stanje između budnosti i sna. Svesna sam šta se dešava, ali način na koji mozak radi nije sasvim isti kao kada sam budna. I dalje ležim u svom krevetu u istoj pozi u kojoj sam zaspala, ista je posteljina, sve je isto, ako sam zaspala na kauču, uvek sam na kauču, okruženje je uvek bez greške, samo što ne mogu da se pomerim, koliko god se upinjala. Telo je kruto i napeto, i sve vreme osećam kao da je nešto zlokobno tu pored mene, i osećaj bespomoćnosti, nemira i nelagode je sveprožimajući. Kao da me neko psihički muči.
Nakon prvog iskustva sa ovim, svaki naredni put mi je bilo izvesno u sred paralizovanosti, da će u nekom trenutku prestati i imala sam misli poput: "samo sačekaj da prođe, samo sačekaj da prođe".
Pored toga što uvek OSEĆAM zlo prisustvo koje je sa mnom u sobi, nekoliko puta mi se desilo da vidim, ako tako mogu da kažem, jer sve je prilično apstraktno u tom stanju, neka mala stvorenja, kao demončiće, kako zamiču za ono gde se kauč previja.

**Evo par primera koji su se razlikovali od ostalih:**

Letos zaspim i kao i obično, u krevetu sam, ležim na stomaku i ne mogu da se pomerim. Međutim, ovaj put fizički osećam još nešto pored mene, kao da se gnezdi na mojim leđima. Pomislim da je možda mačka, i pokušavam da se setim da li sam ostavila otvoren prozor jer ne mogu da se pridignem i vidim. Setim se da sam ipak zatvorila prozor koji je ionako previsok za mačku, vrata zaključana, ja sama tu. Ništa nije moglo da uđe. Tu me već prožima strah ali ne i panika, više kao neko prihvatanje sudbine, nemam pojma. Primetim, to stvorenje se intenzivnije namešta, i vidim da je daleko teže od mačke. Odjednom, ja vidim sebe iz ptičje perspektive, bestelesno lebdim nad sobom, na krevetu na meni leži ogroman, ogroman crni pas. Treba možda tu da napomenem da se nikad nisam plašila pasa, mazim ljubimce, iskuliram lutalice i to. I koliko god se ja upinjem da se pomerim s tog kreveta, on mi sve više zariva šape u gornji deo ruke.

Kao drugi primer ću prepričati ono što se desilo sinoć. Nakon jednog traumatičnog sna koji sad neću prepričavati jer je ovo ispalo ionako duže nego što sam planirala, ponovo sam u krevetu i ne mogu da se pomerim, okrenuta ka zidu. Opet je tu zlokobno prisustvo, i ja sam užasno, užasno frustrirana, i upinjem se da se pomerim, ali ne mogu. I kako moj bes i upinjanje raste, tako nastupa opet neko - odvajanje. Kao da me ta zlokobna sila gura kroz zid, i ja prolazim, ali u isto vreme ostajem u krevetu. Teško je objasniti. Ali, mučenje, strašno je...

I poslednja stvar koju hoću da kažem je: nakon što paralizovanost prestane, svesna sam narednog momenta, kada mogu da se pomeram. Međutim, sutradan uopšte, nikad ne uspevam da razlučim da li sam se tad zaista probudila, ili je i to buđenje bilo deo sna, što nije redak slučaj u mojim snovima (koji nisu paralizovanost).

звучи страшно кад тако испричаш. требало би да се обратиш неком стручњаку.

http://blogs.studentlife.utoronto.ca/lifeatuoft/files/2013/11/OhCrap.png

Pa, nisam se obraćala stručnjacima, ali sam pokušala da čitam o tome. Pojava je dokumentovana, ali se nigde ne nudi način da prestane.

Kad ti je pop zadnji put okadio kuću?

Не знам да ли су ти родитељи то рекли али требало би да смањиш конзумацију забрањених супстанци, или да нађеш некога ко ће да те вози у болницу у 4 ујутро...

треће решење нема...

Kad sam bio mali nisam smio da zaspim kad sam čuo za ovo i majka je bila u fazonu "Koperfilde spavaj, 3 sata je ujutro, za 4 i po sati ćeš biti u školi"
-Ali paralizovaću se
-Ne seri, Koperfilde, sine.
-Ali, mama, 50% ljudi se paralizuje jednom u životu.
-Iste su šanse da će da te udari auto.
-Ali ne mogu.
Repeat 3X

Inače, burazer mi ima povremeno taj trip, ali to mu traje samo par sekundi, nakon buđenja mozak ne provali odma da si se probudio i odbija da šalje impulse za pokretanje ruku i nogu

Citao sam bas u novinama o tome pre nekoliko meseci.i meni se to desava, gore je od nocne more.meni se to bas retko desava.valjda se radi o tome da je mozak budan a telo nije.neke ljude toliko muci to da ne spavaju danima od straha.leci se sexom sa osobom koja isto pati od toga, dodji da se izlecimo

Mozak se probudi, telo spava, neprijatan osećaj.
Kad prođeš pubertet izgubiće se.

uf kako sam se kao klinac preusro kad mi se to desilo,nisam znao za to uopste,mislio sam da sam paralizovan...mozak se probudi pre tela,nije prijatno,ali kad znas da ces se za koji minut probuditi ceo boli te kuras

Čitala sam to objašnjenje kao mozak je budan, ali telo spava i deluje mi kao glupost. Nauka još nema neko ubedljivo objašnjenje. Prvo, mozak nije sasvim budan. Kada se stvarno probudiš, skapiraš razliku između budnosti i tog stanja. Drugo, šta je sa tim prisustvom koje osećaš, napuštanjem tela, nemogućnosti da se pomeriš DOK se ne probudiš, kad ti se promeni i stanje u mozgu. Da je mozak isprva bio budan, onda ne bih videla tog psa, i demone i osećala to prisustvo, sve u mojoj sobi i šta ti ja znam.

Познајем момка који је познавао момка који се тако пробудио, није осећао ни руке, ни ноге, а онда када је зајаукао, мајка му је рекла да је већ 7 година парализован и да има целебралну парализу.
Тај момак је то мушки прихватио и од тада, када се ујутро пробуди са истим осећајем не виче ''аааааа'', од тада он виче ''ооооо''.

никад хаха

небитна можда би требала да зовеш истеривача муслиманских духова, такозваних џинија, има то гледао сам на јутупу

Promeni jastuk, ukratko.

e jbg meni se desavalo samo ta paraliza od oko minut,nisam vidjao demone i ostalo...ali bukvalno sve se ukoci,pokusas da se proderes,nema sanse uopste da pomeris usne

Ne smarajte, jebaču ponašaš se kao širkan. Ako to nije dovoljno da te probudi ne znam šta jeste.

ja to nisam dozivljavao dok sam bio adolescent.kod mene je to uvek isto, probudim se ali ne skroz kao da sam u polu budnom stanju i kapci su mi podignuti na pola.onda shvatim da ne mogu da se pomerim, pa se nesto napinjem u sebi da bi pomerio telo, to unutrasnje naprezanje me izludjuje i opnda kao snagom volje uspem da se pomerim i kad se pomerim onda sam skroz budan.posle toga nastavim da spavam.a to o demonima itd mozda je to ista stvar samo u kombinaciji sa kosmarom.mozda kad ti se desi paralisanost onda mozak nesvesno [pocinje da pravi kosmar.mozda je tako nesto, ili si zrtva crne magije ili si luda.to su ti sve mogucnosti

Deco danas pišemo pismeni na temu "Paraliza sna". Za dvojku su potrebne 6-7 rečenica.

citam ovo sto je nebitna napisala i razmisljam se da li da pisem uopste. Nebitna jesi li mozda primetlia kad se gledas u ogledalu neke kao male belicaste oziljcice ispod jedne od nozdrva?

hahahaha koperfild e jesi lud sto gradi

Ovako je i meni bilo na samom početku, a onda je krenulo da eskalira.

Ovo je kapiram neka forica, ali je ja ne kapiram. Ne primećujem nikakve ožiljke

znaci moze da se pogorsa stanje..e aj bezi lose utices na mene.jebala te ova glupa tema

hahaha labo brt

imao moj buraz problem sa time. skontao da treba da pomera glavu levo desno. u početku ne možeš da se pomeriš i onda krene malo po malo i za par sekundi dođeš sebi

pa to je to, cim uspes da se mrdnes posle jedne sekunde popusti skroz

Pa kako da pomera glavu levo desno kad ne možeš da se pomeriš brt. Možeš da se koncentrišeš na jedan deo tela pa da pokušavaš njega da pomeriš, recimo ja obično nožni palac, ali dok ti to uspeš da pomeriš, ono se svakako prekine kad je i planiralo da se prekine, nema neke razlike.

Zar se kod vas i pamet na gradi jeri :-]

A možda si ti samo rođena u znaku robota...

Znaš kako, imao sam prilike da se bavim fenomenima satanizma i opsednutosti tokom 17. veka u Francuskoj, većina veštica/opsednutih žena je opisivala da im se đavo noću pojavljivao u sobi u obliku velikog crnog psa i vodio ljubav s njima, tako da ono.

Pij Yacobs tri u jedan svako vece u 10 do 8,ali kupi dve kesice i popij samo jednu,ovu drugu nemoj nikad da popijes ali nemoj ni da je bacas.Radi provereno

imao sam i ja trip da me neko davi dok mi je hladan vetar duvao za vrat
samo nemoj da spavaš na leđima i sve će se rešiti

i spavanje na leđima ti ionako nije zdravo jer si debela i hrčeš

Pa pazi, nije bilo nikakvog vođenja ljubavi, lol. Ali i sinoć tokom tog sna je tu bio neki crni pas, nemam pojma. Interesantno da su me nedugo posle tog sna letos pojurile neke lutalice, rano ujutro, pored kojih sam prošla milion puta i nikad mi se ništa nije desilo. Užasno sam se prepala tad, baš su delovali pobesnelo.

Eru odjebi kretenčino, prvo, rekla sam da sam spavala na stomaku, drugo aj idi prosipaj prevreli kanalizacioni sadržaj svoje glave negde drugde

to da ti neko leži na grudima je vrlo česta pojava, mozak mora svemu da da logiku, a to se samo manifestuje time da ti neko sedi na grudima, ne mora da bude samo pas
http://www.updevelopment.org/wp-content/uploads/2013/05/Sleep-paralysis.jpg

spavaj uvek na levoj strani, navikni se na silu, proći će problem
može biti da imaš poremećaj sna gde ti neka faza sna traje predugo, ne znam čime reguliše se to

ja preko leta zaprepašćujuće često sanjam kako idem bos po gradu ili kako stojim na ladnom patosu autobusa

uvek se ispostavi da sam zaboravio da isključim klimu, pa mi duva direktno u stopala

ako je taj pas labrador, prepusti mu se.zene koje ne mogu sebi da priuste ponija imaju labradora

Stvarno si malouman, dvaput sam rekla da sam ležala na stomaku, i nekoliko puta ponavljam da mi je ta stvar bila na leđima i ostatku tela s te strane, pošto sam ležala NA STOMAKU

Yacobs,samo yacobs

Nisam citao temu, ali zanimljivo da sam bas sinoc citao clanak o tome
http://www.nezavisne.com/magazin/zanimljivosti/Jezivo-stanje-Sto-je-paraliza-sna/341489

Imao sam par puta ovo "stanje sna", i moram reci da je jedno od najsjebanih iskustava ko je sam imao...Bukvalno sam pokusavao da galamim da bi nekog od svojih dozvao da me probudi ali nisam mogao ni da se mrdnem ni da glasa pustim...sreca trajalo je svega nekoliko trenutaka, ali u tom casu izgledalo je kao vjecnost...stvarno odvratan osjecaj!

ana.rs plaće za tobom

seti se da li si umorna bila pre svega toga, stvarno sam letimično pročitao
i ne vređaj me, bucka

Onda se očigledno radi o vrsti drekavca, koji napada s leđa (FOTO)

http://images2.kurir.rs/slika-900x608/drvar-drekavac-1328585176-104272.jpg

više o tome na wikipediji.

moram priznati, solidnih fora i doskočica ima na ovih par strana, čestitam, suze će se roniti od smija

Nije labrador labokv, ova vrsta je bila u pitanju, samo baš baš veliki pas... Interesantno je jer ne mislim da sam ga ikad videla uživo verovatno
http://njuska.com/wp-content/uploads/2014/08/doga-300x300.jpg

u sto lep pas..pravi je zavodnik

немој више да спаваш и решен проблем хаха

neke od taktika koje su pomogle ljudima da se probude:
mrdanje prstima na nogama, stezanje pesnica i pravljenje grimasa na licu, ne unositi previše hrane pre spavanja, odmarati se oko 45min pre spavanja, eliminisati kofein
ako ništa od toga ne pomogne onda probaj da kontrolišeš te snove i postaće bolji, voleo bih da mogu da iskusim svako veče to