Устајеш из кревета у понедељак ујутро, сат си снузовао десет пута и касниш. Провизорно одбијеш крмеље, уредно свим укућанима кажеш добро јутро.

- Добро јутро свима.
- Добро јутро, Глигорије.

Ти се не зовеш Глигорије.

- Који Глигорије?
- Па ти, Глигорије.

Излазиш из куће вртећи главом и идеш на посао/у школу/у пичку материну. На улици се људи окрећу за тобом. Чујеш њихов шапат: "Глигорије... Глигорије..." Какав Глигорије који краснодар? У пуном аутобусу ти устају људи да седнеш и бојажљиво те гледају. "Глигорије!" Деца почињу да плачу. Контролор се мршти али не сме да ти каже да изађеш, сам сконташ и изађеш. Успут наилазиш на своју девојку, која те гледа згађено врисне: "Глигорије, фуј!" и побегне. Стижеш на посао одакле те избацују.

- Зашто?!
- Ми смо озбиљна фирма! Не треба нам неки Глигорије!

Седиш у парку као Мита Пантић. Пролазници те гледају, неки сажаљиво, неки забезекнуто. Сви кажу само једно: "Глигорије". Прилази ти неки чикица са шаховском таблом под мишком.

- Јесте ли за партију, Глигорије? Могу ли да Вас зовем "Глишо"?
- Ама какав Глигорије, човече?
- Па ви, младићу.
- А по чему то?!
- Па пише Вам на челу да сте Глигорије.
- МА КАКАВ ГЛИГОРИЈЕ? ШТА ТО ЗНАЧИ ГЛИГОРИЈЕ?!
- Не, стварно Вам пише на челу. Говнетом.

Римовано наравоученије: Пијеш вињак, а гладан - сутрадан је Глиговдан.