Izvođenje Slobodnjaka
Сегмент фудбала који великом брзином прераста у уметничку форму.
*Интервју Жуниња Пернабукана за магазин L'Équipe*
L'Équipe: Жунињо, драго нам је да сте одвојили део свог слободног времена за нас.
Жунињо: Драго ми је да сте ме позвали.
L'Équipe: Жунињо, кренимо од вашег стила извођења слободних удараца. Наиме, многи стручњаци тврде да сте амплитудама које лопта задобије приликом ваших шутева, последњих сезона у Лиону, хтели да скренете пажњу на све већи јаз између богатих и сиромашних у Бразилским фавелама. Да ли ви заиста својим слободним ударцима, да се тако духовито изразим, алудирате на класну борбу?
Жунињо: За почетак, не бих ништа да откривам, цитираћу Стенлија Кјубрика: "Моћ запажања је уметност која одумире." Сви већ добро знамо Ван Бастенову анализу Комунистичког Манифеста оним чувеним волејом против Совјетског Савеза, али ретко ко је задирао у његове ране радове, ту би се и Фројд нарадио.
Komentari

Мислим да сам на трагу спознаје идеје коју је Роберто покушавао да пренесе на нас.
Наиме, уопште узев, његов чувени шут би могао бити својеврстан приказ човековог поимања себе кроз векове. На почетку, то беше права линија која је водила до гола, илити саме спознаје. Међутим, лопта, илити идеја, на свом путу наиђе на живи зид, који симболише мрачни средњи век и доминацију хришћанских догми и стављање филозофије у службу теологије, што је свакако утицало на застрањивање, или скретање са правог пута. Е, онда дођосмо лагано до Алигијерија, Ђордана, Коперника који лопти дадоше неопходни подстицај за враћање на прави пут ка циљу, на који ће се она временом и вратити, посредством Спинозе, Декарта, Лока, Хобса, Хјума, Бејкона, а да не набрајам оне који су наступили после. И тако лопта и данас путује, а када ће до гола стићи, не знамо.
Оно што је јасно је то да Роберто Карлос има изразито оптимистичан поглед у схватању човекове природе бивствовања у овоземаљским оквирима. Јер да нема, лопта не би стигла до циља, до гола. Лопта не би спознала своју суштину, а то је да затресе мрежу са унутрашње стране. А шта је човек, до једне лопте која лети тражећи своју мрежу?
Чудни су путеви Робертови...

Добро питање на које је тешко дати одговор. Можда би дадаистички приступ послужио.
Рецимо да се лопта онда зове Владимир (а може и Естрагон) и да лет лопте у ствари симболизује чекање. Чекање гола. Чекање Годоа. Спознаје. Истине.
Ако сада, имајући у виду замишљен концепт, у причу укључимо Зенона (може и Парменида), долазимо до тога да Годо не може да стигне до Владимира. Гол не може да стигне до лопте. Истина до човека. Јер кретања нема.
У том случају, читава моја претходна теорија пада у воду, а јавља се могућност откровења Роберта Карлоса као следбеника Јонескоа и Бекета. Што би донекле објаснило зашто је отишао трбухом за крухом у далеку Махачкалу.Моје питање је, шта ако је Зенон, ког си поменуо, из Китије, а једина стрела којом се служи је његов полни орган?
