Време овде тече споро. Летњи распуст код нас траје 5 секунди. Јебено предуго!
Обожавам да радим! Посао ме покреће! То је цео мој живот и само то знам! "Ради, нахрани Главну и збрини Малене!", то је мој мото. Ловим и скупљам! Акција!
Имам два пријатеља: м487602 и м487607. Упознали смо се још у породилишту, јер сва тројица смо рођени у размаку од 7 секунди од исте мајке. Од тад смо нераздвојни... Већ три дуге недеље. Пре неки дан био нам је рођендан. Двојка се први нашмркао феромона и испеглао по скакавцу. Спалио му је антену киселином. Какав је то цар! Обожавам га! Скакавац нас је ионако давио по цео дан и одвлачио од посла. Ми смо се смејали а он је плакао. Кажу да ми мрави чудан смисао за хумор имамо. Седмица, како га од миља зовемо, климнуо је антеном. Морали смо назад на посао.
Чули смо приче, а двојка каже и да је видео - сто посто сере јер је најстарији, да после плођења отпадну крила и многи не преживе. Какве курац полне болести, одма цркнеш, нема те, обереш бостан - шта год то значило! Стога је наш тројац одлучио да ћемо и овај летњи распуст апстинирати! Ако ништа не креснемо - нећемо ни умрети. Логика је јака овде!
Неки дан на послу нашао сам повећу мрвицу. Одлучио сам да је уштекам за распуст. Пријатељи су ме с прекором гледали као лопова, али су ипак прихватили. Кажу да их наводим на зло и да верују да ћу први прекинути договор, креснути нешто и умрети. Не љутим се ја, можда су у праву...
Полако је стигао и распуст, нашли смо се две секунде пре почетка. Поделио сам ону мрвицу на три братска дела (мени највећи) и почели смо грицкати. Било је сјајно. Не знам како су мрави живели и шта су јели пре неко што су Велика стопала почела правити хлеб. Појели смо мрвицу и распуст се завршио.
Једва чекам да опет нађем мрвицу. Јебеш распуст!

пс. мрзим и ванилин шећер!