Oće l’ to?
Nestrpljenje. Doduše izraženo na način koji predstavlja balansiranje između poslednjih tragova ljubaznosti i početnih naznaka nadrndanosti. Uz obaveznu određenu zadršku, ova sintagma se na kraju ipak manifestuje kroz govorni aparat, kratkim, vrlo odsečnim tonom i prekim pogledom.
- Oće l’ to?
- Molim, gospodine?
- Već 15 minuta mi obrađujete jedan račun, dok uporedo kuckate sms, turpijate domali prst leve ruke, regulišete nagib desne obrve pincetom i pričate sa koleginicom sa susednog šaltera o bračnim problemima poštara. Da ne pominjem to što tastaturu koristite isključivo srednjim prstom desne ruke.
- Pa?
- Pa ne mogu više da stojim na vašem šalteru, pitam oće l’ to?
- More teraj se bre, šta ti misliš, da sam ja na posao došla da radim? Svašta!
