Najbolje vreme da se konačno izađe napolje. Prvo, pokisneš do kože i osvežiš se nakon onog pakla; drugo, uvek postoji šansa da te udari grom, što je uzbudljiv rizik; i treće, sva ona gamad koja obično preplavi ulice se sad skrila u svoje rupe.

Žurka prirode. Dan navuče tamne kišne zavese, ubrza dolazak noći i mestimično oduva po koju uličnu rasvetu, kao desetogodišnjak svoje rođendanske svećice, prekine neki kabl i dotok struje da bi ugasio radoznale prozorske oči i u tami započeo sa orgijama. Stabla šire svoje grane ka nebeskom crnilu, koje se međusobno, najpre stidljivo, a onda sa rastućom drskošću, dodiruju i mrse, na mahove prkoseći vetru da ih ne polomi, na mahove zahvaljujući mu što im je omogući da se konačno međusobno onjuše. Nebeski strob u pratnji par hiljada bubnjeva, jačih nego na stadionu, povremeno pojačava konture mokrih prirodnih oblika, koja blješte kao oznojena tela u nekom skladištu uz tehno muziku. "Tonight, God is a DJ". Sve se njiše u pravcu pozornice, predajući energiju vetru, koji je dalje diže u visine i akumulira za sutrašnji vreo dan.

Nadimak koji je Zdravko Čolić dao svom polnom organu.

Прича које је наишла одједном, сасвим случајно и завршила као главна тема дневника. Подигла прашину, помамила народ и самим тим направила хаос и збрку међу људима.

Одлика ове приче је да се веома брзо заборави, нестане одједном баш како је наишла, као олуја.

Po mišljenju 90% ženskih roditelja svaki vetrić koji podigne malo prašine.

Vetar koji kokoski moze da vrati jaje u dupe kada snese.

Elementarna nepogoda za Srbe.

Вјетар сјеверац.

Вјетар у леђа Србима.

Usplahireni povik majke koji nagovestava nemilosrdnu jurnjavu zbog neskupljenog vesa na terasi.