Lični pečat
Ono što neko mora da ima da bismo ga prepoznali, makar ga i ne upoznali. Obično su gestovi, fraze, uzrečice, pa i čitave rečenične konstrukcije ono što ih čini prepoznatljivim. Čovek bez ličnog pečata je kao Majkl Džekson bez skičanja i vatanja za šta god da je imao između nogu, Mira Adanja Polak bez dosadne emisije ili Koštunica bez uzdaha.
Takmiče se vrli Vukajlijaši ko će da napiše bolju definiciju na temu „Bambusanje“. Pa kaže:
***
Predražinjo: Bambusanje – Šaljivi izraz za polni odnos.
Euglena: Nisi u pravu, u bambusanje se računa samo ono kresanje kad je kurac 22 cm ili duži :)
Black_hole: Šta je, zelena, opet me prozivaš po komentarima? :D
Predražinjo: Zelena, ne potcenjuj mi Goksija :)))
***
Džimi: Bambusanje je u principu karanje, ali ako ga Pahomije izvodi, onda je silovanje.
Talentovano glup (svršava): To, Džimi, to, rode, jebi im klerikalnu kevu!
Harlekin: Talentovani, opet opravdavaš nadimak?
Talentovano glup: Crkva-govno-popovi-licemeri-Evropo-stižemo!
Harlekin: Nisam-radikal-samo-tako-razmišljam-buljaši-eldepeovski!
Gvozdenović: Priznaj, Džimi, ovo si napisao jer ti je zinulo za komentare. Ili uopšte nisi ti napisao. Pisao bih i ja, ali bambusanje mi nekako nije pogodno za hejt...
Gamby: 'Ajde bre, Gvozdene, piši, nemam više šta da čitam na ovom usranom sajtu.
Mr. Moon: Džimi, bi li me bambusao? Stavi mene u primer! :)))
Džimi: Dukatlijo! :D
Surovi: Nisam zadovoljan, minus :)
Motika: Konačno sleng! Moje bambusanje (linkuje) je, doduše, bolje, ali ima manje pluseva.
***
Krešimir: Bambusanje je ono što sam voljan da pružim Milkici. Na kraju krajeva, nisam ja za džabe dao korpu monstruoznoj Šarlizalici.
Milkica!!: Ma, dam ja tebi sisu, znaš!
Šarliz: What about my skinny ass?
Krešimir: Odjebi, kravo. Ne ti, Milkice, ova druga.
Džimi: Korekšn, Milkice – vime.
Milkica!!: U pravu si, čoveče. Mleko pijem direkt iz vimea, svinjska mas’ mi dođe k’o Nivea.
Neznani junak 1: Kakvi komentari. Grozim se i gnušam.
Tulumbać: Ooo, pa gde si ti, JTU? Baš sam danas razmišljao kako mi ne nedostaješ :))
Neznani junak 2: Bambusanje je kad meni moja mama napravi bambus. Ni sam vam ja kriv što nema te kul mamu pred kojom sme te da piete :DDD
Neznani junaci (ne zna im se broj): Definicija dana! Čestitamo unapred, majstore, ovo je genijalno!
Insolent Defender: Ahahahahahahahahhahaha, urnebes! :-) Serem ti se na definiciju.
***
Dunjica Slatkica (piše): Ah, pa bambusanje je kada Željko zadovolji moju pufnicu, a onda ja budem dobra pa zadovoljim njegov tenkić.
Dunjica Slatkica (komentariše): Molim preslatke modove da umesto Željko napišu Dejan, pošto sam raskinula sa Željkom još onomad :)))
Kaizen: Biće.
Ručak iznenadjenja
Pripremanje ovog ručka je karakteristično za muškarce, pošto nema ničeg iznenadjujućeg u tome da žena kuva. Nastaje na sledeći način:
Muž je obično na odmoru već peti dan, po ceo dan sedi u fotelji ili leži u krevetu samo u gaćama, neobrijan, češe bulju i ispija pivo za pivom. Pošto se predhodnih dana naspavao ustao je ranije nego obično pa ga jutarnji program Nataše Miljković baš i ne zanima. Vrti film u glavi šta bi moga da radi i iz malog mozga mu se javlja glas njegove žene od sinoć kako drobi da ništa ne radi, da samo smrdi po kući i da počinje da smrdi ko tvor. E tu se javlja ideja! Čovek reši da iznenadi svoju bolju polovinu tako što će spremiti nešto za ručak da se ona nebi lomatala po kujni kad dodje s posla.
Zadatak 1. Obući se i srediti pre nego što izadješ do prodavnice da kupiš potrebne namernice.
Očešljati se malo i vodom zalepiti dva antenska pramena kose koji štrče na temenu. Bradu ne moraš brijati, svidja ti se kako ti stoji. Ubedjuješ sebe da ličiš na onog svaštojeba Fernanda Colungu.
Zadatak 2. Otići do prodavnice i kupiti šta treba.
Izlaziš iz stana a napolju em debeli minus em piči košava! Nisi poneo kapu a korica leda se polako hvata na mestima gde si zalizao kosu vodom. Psuješ, naravno. Ulaziš u prodavnicu i raduješ se što nema gužve jer je većina ljudi još na poslu. Kupuješ šta treba, razgledaš malo i naravno kupiš neku glupost koja ti je zapala za oko a ustvari ti nije potrebna. Odlaziš na kasu, plaćaš, malo se mrštiš zbog cena ali jebiga, štaćeš! Izlaziš iz prodavnice i krećeš kući... Vraćaš se u prodavnicu jer si zaboravio kreditnu karticu na kasi! Kupuješ i pivo koje si takodje zaboravio.
Zadatak 3. Spremanje ručka.
E sad kreće seks! U kuhinju nisi ušao još od studenskih dana, a u ovu svoju od kad si se uselio u stan i montirao sudoperu tako da pojma nemaš gde je šta. Preturaš po sudovima, lupaš šerpama i loncima, razbijaš minimum dva tanjira ali si našao svo potrebno posudje za pripremu ručka... nakon pola sata! E sad, začini. Vadiš sa polica vegetu, so, biber, alevu, lovorov list, i još neka pikantna govna koja si video da tvoja žena stavlja radi boljeg šmeka. Sipaš zejtin u tiganj da se ugreje, za to vreme sečeš na komade meso koje si kupio. Naravno, posečeš se! Nakon što si zaustavio krvarenje ubacuješ meso u tiganj. Zejtin pršti na sve strane i ispekao si se bar jedno petnest puta. Psuješ sve živo i mrtvo i koji te je kurac terao da se vataš za ovo. Otvaraš jedno pivo da se smiriš. Nekako si uspeo da ispečeš meso, malo je zagorelo ali nema veze, toliko si ga začinio da se to neće ni osetiti. U šerpi na drugoj ringli spremaš neko povrće kao prilog mesu. Zahvaljuješ Bogu što ga sad prodaju iseckano i spakovano u kese inače bi ostao bez svih prstiju! Konačno si smandrljao taj ručak i ostaje ti taman toliko vremena da postaviš sto, presvučeš uflekanu i krvavu odeću sa sebe i da dočekaš ženu. E da, setio si se da si zaboravio da kupiš vino pa opet trčiš u prodavnicu!
Zadatak 4. Dočekati ženu
Ona ulazi u stan, ti pritrčavaš da joj uzmeš tašnu i kaput. Praviš se da ne primećuješ njen pogled u fazonu "koji ti je moj?". Zatim se njen izraz lica naglo menja kada oseti miris koji dolazi iz kuhinje. Rzrogačenih očiju ulazi u trpezariju i sa nevericom posmatra postavljen sto. Pratiš je do kupatila da opere ruke i da se sredi. Dok čekaš da se vrati odlaziš nazad u trpezariju da otvoriš flašu vina. Prilikom te procedure uspevaš da uflekaš beli stoljnak koji vam je poklonila njena majka. Psuješ u sebi. Supruga se dolazi, seda za sto, primećuje fleku od vina ali se pravi blesava jer ne želi da upropasti trenutak. Ponudiš se da joj sipaš ručak u tanjir i opet uflekaš stolnjak na dva-tri mesta. Ona ne reaguje, naravno. Stavlja prvi zalogaj u usta dok je ti zadovoljno posmatraš i počinješ da se čudiš što se trudi da sakrije kiseli izraz na licu. Probaš i ti... Jebote, šta je ovo?! Medjutim, praviš se da ti prija, ona se takodje pravi da joj prija i tako privodite ručak kraju. Razmišljaš dali ima sode bikarbone da kasnije njome skrljaš gorušicu od govana koje si upravo pojeo. Kad ste završili ručak ona insistira da opere sudove i ti joj naravno dopuštaš. Par sekundi nakon njenog ulaska u kuhinju čije se uzvik očaja jer zatiče umazan šporet sa zagorelom masnoćom, brdo prljavih sudova i razbijene tanjire u kanti za djubre.
EFEKAT IZNENADJENJA JE STVARNO USPEO!
Od lepe reči do batine
Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige.
- Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici?
-mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće...
-Dobro a šta je sve to?
-(Blene u plafon)
-Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi?
- Paa šumar.
- Ma koji bre šumar, od životinja ko živi?
- Lav, jelen, slepi miš...
-Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde?
-Zeka.
-Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka?
-Sedi.
-I? (Već mu iskače vena)
-Pa gleda.
-More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi!
u tom trenutku banjava žena:
- Nemoj Milorade molim te!
- Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
Čovek koji nije umro od raka
Nadam se da niko neće zameriti, ovo je posvećeno čoveku...
Ovo je više kao priča, poznavao sam jednog dobrog čoveka i kao što sa dobrim ljudima uglavnom biva, umro je. Dijagnostikovali su mu rak, kažu poodmakla faza, nemoj džabe da trošimo lekove na tebe. Imaš još oko godinu dana, mada kome je to bitno, ti nemaš porodicu, ili kao da je nemaš.
Bio je u pravu, nije umirao od raka, već skoro dvadeset godina čeka svoju ćerku, ili kako je on zvao, svoju malecku. Nije znao da je on za nju monstrum, čovek koji je klao, četnik. Nije znao šta joj je tašta pričala o njemu. Nije znao da nego može toliko da mrzi. A izgleda da može.
Pričao je o njoj često, voleo je svoju malecku. Ona nije znala da joj je majka umrla, od te iste bolesti, raka. Njoj je rečeno da je otac ubio. Da je tukao, mučio, maltretirao, a znam da nije.
I umirao je, dopao postelje. Da mi smo ga posećivali, ali ona nije došla, on je umro, ali ona nije došla.
I napisao sam i jednu pesmu o čoveku, a vi oprostite na zauzetom papiru:
Nisu ga primili u bolnicu, kažu da nema zdrastveno osiguranje,
doktor se nasmešio i rekao:''Izvini, al' život je sranje''.
Ti svedno imaš rak, od toga se umire za godinu dana,
ako te pre toga ne dotuče neka druga rana.
Još malo će te posećivati, al ti ćerka neće doći,
pronaći će nebitan razlog zbog kojeg neće moći.
Ti si joj ubio majku, a voleo si je više nego sebe,
baba joj je Hrvatica, pa joj je pričala protiv tebe.
A šta dete zna, za nju si još jedan koljač iz rata,
ti si osoba koju nikad neće nazivati tata.
Ona je tvoja malecka, mada je odrasla dobrano,
al ti je takvu pamtiš, sve ostalo ti je strano.
I evo već si u postelji, smrt je tek pitanje sata,
a ti i dalje čezneš da ti kaže tata.
Džeparac zapadnoevropskog tinejdžera
Prosečna plata u Srbiji.
Nemačka:
- Fric, kako si ti dobro dete. Izneo si đubre dva puta ovog meseca i namestio si čak pet puta krevet. Evo ti džeparac 300 evra.
Srbija:
Mile, svaki dan si radio, čak i vikende i to produženo po deset sati dnevno. Radio si čak i ono što nije tvoj posao, jer si i pored popravljanja kamiona, ribao WC, kuvao nam kafe, išao svaki dan po doručak, a evo sutra nam se i ženiš, pa smo odlučili da ti ovog meseca povećamo platu za 50 evra kao poklon. Evo ti Mile 300 evra i nek' ti je sa srećom. Trebaće ti.
Zet narkoman
Имате дивну дјевојчицу. Мирно, слатко створење које је свима драго.
Послушна цурица која се никад није успротивила оцу и мајци, никад није рекла ''Не''. Добро учи, примјерна је, културна...
Међутим појављује се тип ниоткуда. Лик са минђушом, пирсингом, плетеничицом.
Он свира гитару, јако је чудан, наркоман је сигурно.
Ваша ћеркица је са њим пола године, и ви сте мирни, све док га једног дана не угледате и не сконтате да је он сто посто наркоман, а јелте, шта би друго могао да буде кад тако изгледа?
Мора да се дрогира свако вече да би одржао такав изглед јер пирсинзи и минђуше не могу да израсту одједном, све то дрога направи од човјека.
Почињете да пиздите од тога да вашу мезимицу, њежну дамицу неко гледа са наркоманом јер ће они свашта да кажу. Небитно је то што су они срећни и у љубави, ко јебе то кад ће он сигурно да је навуче на неко зло.
Неће он крочити у вашу кућу не звали се ви као што се зовете, и неће тај наркоман имати било шта са вашом ћерком!
Нека сједи кући, ви је убијајте у појам и малтретирајте је, ништа то није страшно, нека научи да треба да гледа људе по томе колико имају минђуша, јер минђуша је огледало душе!
Потрудите се да јој пронађете неког згодног и богатог доктора, адвоката, шта год, само да је налицкан и да је што више педераст јер вам он, јелте, неће ни пипнути кћер, поштоваће је, јер он то зна, доктор је ваљда, а и богати се боље разумију у поштовање према цури.
Волите доктора зета, сви остали су наркомани јер су се устали у 6 ујутру да натоварају дрва (то је нечасно), и што нису ништа јели да би се састали са другарима да продркају гитару мало, они уништавају младе дјевојке, њих треба кастрирати и послати у затвор, све до једног!
Е па госпојо, минђуше и репићи се скидају за мање од 30 секунди, а богатство се стиче мртвим рођацима и преварама, већим дијелом; доктори и богати људи су већином шупци којима је увијек мало, а љубав према друштву и рад за живот је урођен, а не нашминкан; и госпођо, не судите по изгледу јер јебени подочњак је од рада и јебени пирсинг је дјечачки сан, а ако све то прешминкам, нећу бити бољи човјек.
Jebati k'o taoca
Taoc.
Nešto što se ne postaje rođenjem ili iz želje da se to postane. Taoce stvara jedna napeta situacija i postaje se samo ako te neko otme ili u trenutku neke pljačke postaneš živi štit razbojnicima. Mnogo zajebana situacija.
Svi te nešto muštraju, šetaju, te idi u trezor, te dovuku te do prozora da te drmusaju, pa žandari da te vide kako paničiš, pa ti uperuju puške u lice, teraju te da ležiš glavom dole i ako digneš glavu dernjaju se na tebe. Ili te navataju neki crnci u nekoj banana republici pa te smaraju na njihovom jeziku i kada te nešto pitaju, a ti naravno ne razumeš, lupaju ti šamarčine jer nisi dao odgovor, pa te vuku po nekim straćarama i hrane nekim govnima, prete mačetama. Ma ni najmanje vesela situacija u kojoj je jednostavno najbolje nikada se ne naći. Mada nije da možeš da biraš.
Zato je jebati nekog k'o taoca, krajnji stepen zajebavanja i muštranja i taj izraz se koristi kada te neko baš voza mnogo, gore nego vola.
- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu.
- Šalter 9.
- Ali čekam ovde već sat vremena jer su mi oni sa šaltera 5 rekli da dođem ovde.
- Pa takva je procedura, dođete prvo ovde da vas mi pogledamo, pa onda šalter 9.
- Dobro.
Sat vreman kasnije. Šalter 9.
- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu.
- Jel imate sve papire?
- Da, bio sam na vašem sajtu i sve sam prikupio kako piše.
- Onda vam sigurno fali dozvola od građevinske inspekcije prvo, jer nismo to stavili na sajt. Ovih dana ćemo. Idite na šalter 6.
- Pa kako možete da ne stavite....
- Šalter 6!
Dva sata kasnije. Šalter 6.
- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu, ali mi rekoše da moram prvo da dobijem dozvolu od vas a to nije, ponavljam nije navedeno na vašem sajtu.
- Ih, sajt. Samo kompjuteri, internet i te gluposti. Lepo uzmeš telefon u ruke i proveriš a vi bi sve na gotovo. E nema toga. Evo vam molba, popunite je, overite i predajte na šalter 11. Oni će je pregledati i onda poslati nama. Ako je molba u redu, poslaćemo jednog našeg inspektora da pogleda terasu i najkasnije za 15 dana ćemo rešiti vaš zahtev.
- Ma kakvih 15 dana, jeste noramlni....
- Molim vas, ne pravite gužvu. Sledeći.
Još sat vremena kasnije.
- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu. Evo popunio sam molbu.
- A-ha. Dobro. A jel imate potvrdu iz SUP-a da niste privođeni ili osuđivani? Ona je obavezna uz ovu molbu.
- Pa šta će mi to. Samo hoću da pregradim terasu.
- Samo da pregraditie terasu! Samo da pregradite terasu! Mislite da je to tek tako, pregraditi terasu. Mora da se utvrdi da niste kriminalac i da kriminalno stečeni novac ulažete u pregrađivanje terase. Idite prvo do SUP-a, pa potvrdu odatle overite u sudu i onda donesite tu potvrdu uz ovu molbu i razmotrićemo vaš zahtev.
- Ma sa'ću ja vas malo da jebem k'o taoce, RUKE GORE SVI DA VAM NE BI JEBO MAMU! Jebale vas potvrde, molbe i pregrađivanje terase. Ajde svi ovde i da ste legli na pod. JASNO BRE!
Vesti B92.
Živana Šaponja Ilić: Dobar dan, moje ime je Živana Šaponja Ilić a ovo su najvažnije vesti dana.
Živorad P. metalostrugar iz Batajnice već tri sata u opštini Žemun, drži desetak šalterskih službenika kao taoce. Postoje izvesne sumnje da je Živorad mentalno obolela osoba, kao i pripadnik neke desničarske organizacije i policija strahuje da može doći do tragdeije, ali čini sve napore da do najgoreg ne dođe.
Napad na šalterske službenike je isto što i napad na državu. Poručio je ministar policije, zamenik premijera i dobitnik nagrade najevropljanin tri godine za redom, Ivica Dačić.
Klima uređaj
Novine koje postaviš ispod one kraće noge od stola da prestane da se klima.
- E brate ajde stavi neki klima uređaj ispod ove nogice osećam se kao da sam u čamcu.
Jel ona Muslimanka?
Pitanje koje je moja keva pet godina za redom postavljala, za svaku slavu, kada ponudi pečenje mojoj drugarici koja je vegetarijanac, a ova kaže da ne jede meso.
- Uzmi dušo ovo parče. Krtina sama.
- Ne mogu, znate ne jedem meso. Ja sam vegetarijanac.
- Sine dođi do kuhinje da mi pomogneš nešto.
- Evo me. Šta treba?
- Ma da te pitam jel Svetlana Muslimanka?
- Odakle ti to?
- Pa neće pečenje.
- Ne jede meso.
- Pa reče da je muslimanka.
- Ne, rekla je da je vegetarijanac kevo.
- A to nisu Muslimani?
- Ne kevo. Zove se Svetlana Petrović inače i to znaš isto.
- Ma nema veze i da jeste, ne smeta to meni, nego vidim čudno mi, ne jede pečenje a ono dobro, topi se u ustima.
Srbi u crtanim filmovima
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
Dozvoli
Апокалипса у најави. Реч која индикује седам пошасти. Треба напоменути да се изговара готово увек од стране субјекта који се спрема да са самопоуздањем еквивалентном Калигули у походу на удате слузолучиве грађанке са либидом великим као Емпајер Стејт Билдинг, направи срање идентично епик фејлу групице лакомислених туриста у Тајланду који су грешком платили за колективну баханалију са шимејловима.
Помоћ понуђену увертиром са овом речју треба избегавати у широком луку.
-Сјебао ми се Виндовс нешто батице, ај да зовем Бркицу, он ће то да ми среди за јефтине паре, па кад он дође да кувам кафу за сву тројицу.
-Ма јок, бре, не бацај паре, ја ћу да ти средим то, дозволи.
:5 минута касније:
-Е, ипак га зови нешто неће ово, избацило ми на екрану 'морон тријед то реинстал ме, со ај шат мајселф перманентли', јебем ли га шта је.
.................................................
-Ћале, зови мајстора, пукла цев у купатилу.
-Какав бре, мајстор, :заврће рукаве:, дозволи.
-Ћале, а што ово сад из три цеви шикља вода, а малопре само из једне?
-Не прави се паметан, него дај именик, да те не форхендујем.
................................................
-Јебем ли ти, ко ће да шутира овај пенал?
:Предраг Мијатовић успорено прилази док зализује косу:
-Дозволите.
Kad si došla kući sinoć?
Pitanje koje će ženskoj osobi biti postavljeno zilion puta u toku života. Nebitno da li ona ima 15, 25 ili 45 godina. Prvo će je ispitivati ćale, onda dečko, pa muž, a ponekad i sin.
Ćale: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 5.
Ćale: U 5?! Pa ti skroz ludo dete. Ne priliči to jednoj mladoj dami. Mogla si bar hleb da kupiš.
--------
Dečko: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 3.
Dečko: Ne laži, video sam te tada kod Ranka, jela si pljesku.
Una: Pa? Ranko je na 2 minuta od mene. Eventualno sam došla oko 3 i 15.
Dečko: Pa, tako reci, znaš ti šta može da se uradi za 15 minuta?!
--------
Muž: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 12.
Muž: Znaš ljubavi, ja volim kad izađeš, ali jedva sam smirio malog. Mislim da je bolje da ne izlaziš.
Una: Pa, nisam ga sama pravila, ne žali se.
--------
Sin: Kevo, kad si došla kući sinoć?
Una: Oko 11.
Sin: Aman, ja te ček'o kintu da mi daš. Znaš da izlazim u to doba. Dođi pre sledeći put.
Žrtvuj se za ekipu
Budi naše zamorče. Učini da nam svima bude lepo, kad ti se već može. Ne mora da uživaš, ali član si ekipe, i kad-tad ćeš morati da uradiš nešto za nju. Možda se nećeš ponositi, možda će te od toga boleti glava danima, ali to ti je što ti je.
Laza: Tebra, kako mi se izlazi, a imam samo 300 kinti u džepu.
Mika: Ti si dobar, ja nemam ni to. Sve puk'o na kladži. Jeb'o me Šahtjor, da me jeb'o.
Laza: Ej, pa Žile, ti si primio platu danas.
Žika: E, jesam.
Laza: Pa, eto, možeš da nam budeš sponzor.
Žika: Jao, nemoj me, trebaju mi pare, znaš već.
Mika: A daj, žrtvuj se za ekipu, vidiš da umiremo ovde.
Žika: 'Ajde, al' bez proseravanja. Nema skivija i tih fora, samo vops.
------
Lana: Gledaj onog kako te gleda. Aman, poslao nam je već dve ture pića.
Una: A daj, Lana, fosil je, ženo.
Lana: Hajde, nasmeši mu se par puta, žrtvuj se za ekipu.
Una: Jeste, pa da posle ne smem do wc-a da odem sama.
Lana: Ne kenjaj, hoćemo da pijemo na tuđ račun! Smeškaj se.
Jedriličari
Deo posade đubretarskog kamiona koji visi na šipci pozadi.
-Kume, nema te u kraju, da nisi avanzovao?
-Nisam, dobio sam unapredženje. Ne ćistim više, sad sam jedrilićar. Visim na šipku ceo dan, priteram kontinjer i ona elektrija sve radi sama.
Pesma na koži
У питању је виши облик комуникације између 2 бића.
Када шврћа прође фазу аутољубљења, пиркања и тарења, почиње да жуди за нечим смисленим, што ће га, бар на тренутак, извести из тела.
Прстима се може писати песма. По кожи.
Фокус је увек на лицу, обрвама, врату, раменима, бради (не бркатој бради, него бради као делу лица).
Неки сматрају ово манифестом такозване "Љубави", али ко би то знао.
Када комуницирате прстима и очима, време се зауставља.
Тело престаје да постоји. Остану само 2 бића, сама на свету.
Нема прошлости, нема будућности. Само тај један тренутак.
То је у ствари ситуација када вам Бог понуди да окусите Вечност.
Да осетите Спокој.
Особе које овако комуницирају нису сексуално узбуђене.
Јер секс је само небитна ставка у животу малих слепих људи.
Додирните вољену прстима. Гледајте је у очи ако нисте лицимУри.
Пиркајте јој у обнажене Уши, али је не целивајте.
Примите Вечност у своја грешна плућа.
Обуставите Разум, обнажите Душу.
Дишите своју Вољену.
Амин +
Obrve
Патња остављеног мужјака се углавном своди на чежњу за измаклим сисама и гузовима.
Ја то наравно разумем, нећу овде да глумим лажног моралисту.
Имао сам и ја једном нечије сисе, увече сам се успављивао уз њих, јутрима сам им то компензовао кувањем кафе, писањем слова на папиру или куповином ситних потрепштина.
Такво понашање се обично обије о главу.
Рецимо- идеализујеш те сисе и онда дође тренутак кад ти се оне покажу.
Схватиш да си се социјализовао уз к.
Све се сруши, а ти проклињеш себе због незахвалности.
Тако да, у реду је, патим и ја за таквим стварима из прошлости.
Људи смо, волимо да се трљамо, волимо меко под прстима и нормално да недостаје.
Али, постоје и неке специфичне фазе у осећању одсуства.
Сетиш се неких ситних навика, тикова, сетиш се необичног изговарања појединих комбинација слова.
Сетиш се обрва ...
То мене растура.
Ткиво стари, атрофира, губи вредност под туђим прстима, и онда лакше подностиш његово одсуство.
Али обрве, то су ти чувари планета.
Оно о чему си маштао док није постало телесно.
Тако и ја мислим на те дивно груписане длаке.
Гледао сам је у обрве, нисам имао храбрости да понудим свој поглед њеним очима.
Онда сам почео да их уходим.
Углавном у сновима.
Пизда не сме да излаже лице људима.
Причао сам са њима о снегу, или о неким нотама ...
Маштао о промењеном себи.
О бићу које има пут али не и трајање.
Било је лепо, веруј ми.
Лепо је кад се постидиш пред неким.
Пред нечијим обрвама.
Кад знаш да би се распао од једног покрета тих дивних малих становника лица.
И да ништа не би остало од тебе ... Од оне одвратне сујете која те целог живота закуцава ...
Да, то је кад двоје имају један пулс.
Једну перцепцију стварности, један страх од буђења.
И ништа се не дешава ...
Ћутао сам јој у обрве, није се бунила ...
Оно што је било после припада логици пропасти.
Неумитности једног процеса који тече паралелно са временом у теби.
Не желим да причам о томе.
То мора да се плати.
Свака радост се плаћа.
Само желим да размислиш следећи пут кад те ухвати жал за сисама ...