Објашњење за свако срање које се дешава.
Као да су деведесетих измишљени криминал, несташице, крађе, убиства. Као да их није било пре и после тога, и овде и на другим просторима.

Poruka iz bus plus automata koja baca prestupnika pod reflektor srama. Kada se začuje, nema te glave u autobusu koja se neće okrenuti da vidi kakav je to šljam i bednik nelegalno u vozilu. Ne samo što nema mesečnu kartu, nego đubre ne prati koliko mu je ostalo na dopunskoj kartici.

Himna naseg naroda čiji bi ceo siže mogao stati u jednu jedinu reč:

Lik koji ima razvijen talenat da pravi odevne kombinacije koje teraju prolaznike da kopaju oči sebi zarđalim kašikama.

Zajedničko ime i prezime svih Srba.

Bus kontrolori u civilu.

Zlatno pravilo domaćeg sporta, kojim se rukovode naši reprezentativci tokom velikih takmičenja i namerno gube od snažnih protivnika u grupnoj fazi, kako bi ih izmalerisali i onemogućili ih da nas kasnije pobede kada je važnije, tokom eliminacija.

Ovo je dokazano i jednostavnom matematičkom formulom ζ=p/π٭(t'+t)٭(k-Ƕ)+1/€.

Vrhunac srpskog optimizma i pobedničke euforije nakon samo jedne, eventualno dve dobre partije.

Место у које женско биће улази искључиво службено.
Објекти у којима ниво тестостерона доминира над свим осталим нивоима.
Играоница, клаџа, па и нека биртија у крају за коју само другари знају. То су та места.
Одатле се не излази ни у лудилу. Осим ако је забрањено букснање унутра. Онда мора да се избоксује склањање забране па може и да се вари унутра.
Седиш, играш, пушиш, коцкаш, радиш шта год радиш али не излазиш.
Тако и остатак екипе. И тако напуните просторију одвратним смрадовима чија симбиоза вашу просторију претвара у - бувару.

Šatro obrazovnog karaktera i edukativan, a ovamo nabija tenziju u dnevnoj sobi ako ga gledaš s matorima. Jeste, radio si pajdo koka ekser trip (tako se samo kaže, he) i boli te kurac za neke tamo ispovesti nekih anonimusa eks štićenika iz Crne Reke pod okriljem oca Branislava Lopate lično i znaš da oni tamo samo jedu pajdo govna preko TV-a.

Niti te dotiče ta njihova priča nit šta, ma ko te jebe matori, pucaš se u venu i meni je to dovoljno da ne obraćam pažnju na tebe, već ću za to vreme da iskucam poruku Marini da kupi kurtone pre nego što odem do nje i da iscima malog Đomlu za bar pola tketa. Pa daću joj kintu kad se budemo videli večeras, opušteno.

Negde na pola drndanja SMS-a čuješ matorog kako mumla nešto o čemu si ti već odavno provukao kroz glavu i provaljuješ samo ono: ''E da ti jebem mater onu narkomansku'', a na televizoru par scena iz Treinspotinga i Gridloka, simultano. Ćale namršten i poluzgađen, a keva ko svačija keva, poluzabrinuta, blago u neverici sa pogledom fazon ''pa zar stvarno to postoji kod nas?!''

''Droga je ono, stvarno baš loša, baš...mmm...hmmmr...droga ti je jedno zlo koje ti krade život i cedi dušu'' - reče neka tamo silueta izmenjenim glasom ko vokal Kenibal Korpsa dok u pozadini piči tema iz Rekvijema za Snove. Sledi malo duži fejdaut efekat dok ekran potpuno ne pocrni, pa kreću krupna bela slova u vidu zahvalnice svih koji su sudelovali u ostvarenju ovog filma*. Kako originalno od reditelja, nema šta.

Uzimaš 500 kinti od matorog i krećeš u grad jer ti je poruka preko moba apruvovana.

Sveto slovo pojašnjenja estradne profuknjače.

Pogledaće vas svojim krupnim očima, duboko udahnuti vazduh i u jednom dahu izdeklamovati objašnjenje koje ima status aksioma.

I time je sve kazano. Nema priče, nema rasprave, nema nevjerice - daleko bilo. Samo jedno veliko indijansko haug! - ja sam svoje rekla.

Најлуђи лик у касарни. Он је на крају каријере, види на шта је страћио живот, зна да је касно, прошао воз, то што није хтео да се гузичи још четири године по Војној академији га је коштало две и по собе при додели стана, упола мање плате, а за годину-две и пензије, и константног зајебавања од стране официра који би могли да му буду синови. Доживљена спознаја изазива различите психичке поремећаје.
За дозволу за излазак, најбоље је ипак питати баш заставника...

višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.

Opaska upućena ortaku zainteresovanom uglavnom za maloletne devojčice, zasnovana na činjenici da navedeni francuski stručnjak u svoj klub nije doveo igrača starijeg od šesnes leta.

*Ova defka mora početi jednim kratkim disklejmerom: kome sve u poslednjih par decenija nije palo na pamet da proglašava nezavisnu državu, gotovo i meni dođe da od ona dva hektara što sam dobio u nasledstvo načinim oberkneževinu. *

Konkretno, u ovom slučaju, reč je o veseloj grupici bradonja naoružanih do zuba, koji su proglasili kalifat (iako to sa linkovanim pojmom nema mnogo veze) i koristeći se opštom tarapanom u islamskom svetu, prigrabili solidnu komadešku teritorije Iraka i Sirije, a tvrde da im pripada sve što se obrezuje. Ove vesele momke, sa izuzetkom švercera, narko-dilera i druge manguparije od Sarajeva do Islamabada, ne priznaje niko na svetu, tako da su protiv sebe uspeli da okupe u istu koaliciju države koje se inače ni u ludilu ne bi udružile- osim možda u slučaju napada malih zelenih: Rusiju, Ameriku, Irak, Iran, Siriju, Izrael i Egipat.
Dakle, kada i ako se kroz nekoliko meseci razreše žarišta oko Ukrajine, Palestine i Libije, ovoj ekipici, kojoj je inače i Al Kaida uskratila saradnju zbog previše ekstremnih stavova, ne piše se nimalo dobro.

Камен спотицања кулинарских почетника. Интерпункција после које се наводи одређена радња коју је требало обавити **претходно**. Пошто нубаре у кујни не узму да прво прочитају цео рецепт, него иду механички редом, овакав склоп уме опако да им запржи чорбу, да се тако гастрономски изразим, те доведе до нових тешкосваривих изума.
Ако је у питању планирани свечани ручак или баш баксузлук типа “маторци у гостима”, нема друге него прећи на план Б: наручити клопу и/или се закључати у шпајз.

Predmet koji je iz najvećih dubina pakla poslat na Zemlju sa samo jednim zadatkom: da zvoni ranom zorom i na taj način budi tebe, koji sinoć baš i nisi legao u vreme koje priliči većem delu ljudskog roda.

Bilo kako bilo, nije mu nepoznato ni da ispusti onaj svoj čuveni zvuk, tutu-tutu, baš u trenutku kada ti, na neki nepoznat način, uspeš da ustaneš iz kreveta, udarajući glavom u dovratak i ubrzanim tempom gubeći sluh od njegove proklete zvonjave, digneš slušalicu.

Pokušaj izvlačenja kada te uhvate dok pričaš sam sa sobom. Ako nisu čuli šta pričaš, imaš šansu da ispadneš koliko-toliko normalan.

Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.

Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.

Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.

И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.
Оћеш да ти полупам главу дећко?
Ало, пићко, теби прићам!
А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.
Хочеш колачич?
Што си се учутао?

И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.

Odlazak preko grane koji se ne može baš nazvati odliv mozgova, jer su u pitanju uglavnom šuplje lobanje sa promajom gorom nego u troli.

Vrlo iritantna pojava da ljudi koji od azbuke znaju 3 slova, odu na velelepni zapad ili u neko odlično uređeno društvo, i onda dođu ovde da prosipaju pamet. Tamo negde ribaju čučavce 12 sati, a 6 sati pisoare, spavaju u šahtu pokriveni novinama, jedu vunu i gumu, a ovde se ponašaju kao da su juče završili ETF, a prekjuče FPN.

Kreneš tako da razmišljaš. Razmišlja ti se. Iz čista mira. Nemaš pametnija posla. Jutro, ti besposlen, majka opet gunđa kako si čarape razbacao po podu i ništa nisi uspremio. Odmahuješ rukom, dok po frižideru tražiš sendvič od juče. Našao si ga, izlaziš iz stana, odmotavaš celofan dok krećeš preko ulice. Dok prelaziš ulicu, auto te zamalo pregazi. Vozač u odijelu kreće da viče na tebe. Ti samo odmahneš i nastavljaš dalje.

Kreneš tako da razmišljaš o današnjoj nadnici. Dobra dana u zla gospodara. Ko će još crnčiti 10 sati danas? Tako ti i treba, kad nisi upisao faks. Ne, žurke su bile bitnije i upravo sada shvataš zašto je sve tako loše ispalo. Nema veze, dobro si se proveo, biće valjda nekad bolje. Pa da, nećeš valjda čitav život da crnčiš na mješalici, zar ne? Dok šetaš ulicom, ugledaš jedan par, srećan par kako šeta.

Kreneš tako da ramišljaš o njoj, i o svemu što nisi rekao. O svemu što si joj rekao. I o njenom šamaru one večeri kad si se pijan ispovraćao na njenu crvenu haljinicu. Put te navede kraj njenog stana, sjetiš se nekih lijepih trenutaka iz srednje. Kreneš da joj pokucaš na vrata i staneš. Eeej, pa ona je udata žena. Ima dvoje djece, muža inžinjera, a i sama je diplomirani ekonomista. Šta ona ima da priča sa glupim fizikalcem. Nastavljaš dalje. Vidiš par beskućnika.

Kreneš tako da misliš o nekim bezveze stvarima i shvatiš da živiš dobro. Moglo je biti i gore. Mogao si da završiš na ulici, ali nisi. Ma... Iz ove perspektive, ulica i nije loša. Ma ko zna. Ko zna kako je sve trebalo da se desi. Ko zna... Staješ.

Kreneš tako i nestane ti zemlja pod nogama dok te u naručje dočeka ledena voda.