Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.

Krilo protivničkog tima.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Gojazna riba koja preskače doručak i večeru radi dijete.

Opis žurke/svirke na koju niko nije došao.

U prodavnici si. Dolaziš pred kasu. Bucmasta, ali simpatična cura, plavih očiju, na kasi kuca hleb, pavlaku i čips, ti ležerno zavlačiš ruku u džep i daješ joj novčanicu od 500 din. Tada te kao grom iz vedra neba, kao kada te vrana posere posred čela dok mirno šetaš pored reke, preseče rečenica:
"Ne mogu ovo da primim! Neće je prihvatiti u banci."
Pogledaš, pa zar je moguće da zbog tog jebenog parčeta selotejpa moraš da se cimaš ponovo do kuće, da donosiš novu novčanicu, a majka već sve postavila na sto i samo se vruć lebac čeka? A ne, ne, pametniji si ti, znaš da se snađeš... Izlaziš iz radnje, okrećeš se ka obližnjoj trafici i smišljaš koje je najmanje sranje koje možeš da kupiš, a da ne bude sumnjivo zašto daješ 500 dindži. Pažljivo, pazeći da te ne vidi kroz šalter, presavijaš novčanicu tako da prokleti selotejp bude unutra, prilaziš, uzimaš neke novine koje ti prve iskaču pred oči i ne deluju previše glupave. Pokušavaš da smirš srce, fokusiraš pogled, daješ pare, grabiš kusur i brzinom munje bežiš sa mesta zločina. Kada si uveren da te niko ne juri, lagano obrišeš znoj sa čela i nastaviš dalje do debele kravetine zbog koje se supa već sigurno o'ladila, da platiš robu.

Kada vam neko prepričava svadju sa osobom s kojom ima konflikt, ima težnju da sebe predstavlja u lepšem svetlu. Ništa čudno. Ono što stvarno iritira je dočaravanje svađe u upravnom govoru, pri čemu ta osoba ima glas filmskog junaka iz tridesetih godina, dok njegov protivnik, glasić neke nabeđene kučkice.

Treca osoba u vasoj vezi. Uzasno te nervira, ludis svaki put kada ga devojka spomene, direktno ga ponizavas, I svaki put kada ga vidis imas zelju da ga udaris.

Dobre strane:
1. On je taj s kojim ona svakodnevno provodi sate I sate na fiksnom telefonu, sve do kasno u noc, dok ti mirno gledas pornice na internetu.
2. On je taj koji ide s njom da isprobava hiljadu I jednu majcicu/haljinicu, dok ne odabere jednu da kupi. I koji na sve sto proba mora da da kompliment, I objasnjava da nije debela I da ne mora vise da smrsa. Ti za to vreme pijes pivo sa ortacima I gledate utakmicu, ili pikas mini fudbal u parkicu ispred zgrade.
3. On je taj koga ona odmah zove da mu isprica sta joj se desilo ili sta je videla u skoli/faksu/poslu, kupatilu, prodavnici, liftu, kozmetickom salonu, na ulici itd… Tebe ne davi time. Tebi samo kaze kako je I da je dan bio dobar/los, nema potrebu da ti prica zasto. Fala Bogu.
4. On je taj od koga trazi savet. Znas I sam da je to samo trosenje reci, jer uvek bude po njenom. A ako joj se tvoje misljenje ili tvoj savet ne svidja, ume da posizi.
5. On je taj koji ide s njom da joj pravi drustvo kada ode na manikir/pedikir/depilaciju/kod frizera. Takodje on ide da joj drzi ruku kod zubara. I sve prodje oke.
A kako bi ti reagovao?
“Nikola, oce da me boli kod cika Zuba!?”
-“Naravno.”
A nakon toga sledi njeni napadi panike I histerija !

Lose strane:
1. To je jedan od onih “muskih drugarica” koji su uglavnom ruzni, debeli, bubuljicavi, femi, I koji ne mogu da nadju devojku, sto mu dodje bolje nego da je lepotan. Iako su ovi gadniji, jebi ga, I oni ce da ti masturbiraju na ribu kada napokon zavrse razgovor u 5 ujutru I ostanu sami.
2. Upravo zbog toga sto se lozi na tvoju ribu, zloupotrebice svoju moc, I kada ona bude trazila savet od njega u vezi tebe, najeb’o si. Nemoj da se iznenadis ako bude imala nagle promene ponasanja/razmisljanja, ako je nikada ne kresnes, a ako se bas toliko zaljubila u tebe I dala ti, nemoj da se cudis ako ti u krevet dodje glatka ko vukodlak.

Manje – vise su “muske drugarice” bezopasne, uglavnom te se boje, I sve sto ti rade, rade ti iza ledja, zapravo kod tvoje ribe, jer imaju njeno poverenje. Tako da nema puno cega da se bojis. Ako se vec stvari iskomplikuju, jedini nacin na koji ces ga se otarasiti, jeste da ti postanes najbolji drug svoje devojke.
Po pravilu tako bi i trebalo da bude, ali...
Ipak ti razmisli sta sve stavljas na kocku.

Prava rečenica za vas ukoliko vam treba tretman razbijanja kamena u bubregu u klinici "29. novembar"

Osoba koju navodimo kao primer kada želimo nekome da kažemo da o određenoj temi nemamo apsolutno nikakvo mišljenje.

Ovo je izraz koji je moja baba koristila svaki put kad deda nožem sece zicu i kanap za vezivanje paradajza, i onda ga, naravski, istupi, taman toliko da baba popizdi.

Opasna podvrsta ljudi u Srbiji.Žena koja smatra da zbog činjenice da je iznela devet meseci trudnoće i na svet donela jedno novo biće ima pravo da Boga uhvati za muda.ŽSMDIB deluje na više načina ali je najopasnija na svom terenu,trotoaru,poželjno dovoljno uskom da na njega mogu stati samo ona i njeno voljeno dete.Ako kojim slučajem treba da se mimoidjete sa ŽSMDIB pripremite se za tešku i uzaludnu borbu.Prvo joj neće pasti na pamet da pomeri svoj i produkt automehaničara Miće da bi i vi mogli da prodjete već će ga pustiti da vam se uplete u noge.Zatim će da usledi odvratno *vidi ga baaaataaaa* ali vama je i dalje prolaz zakrčen.Ako ste dovoljno hrabri ljubazno ćete zamoliti da se pomeri malo da svako može proći svojim putem.Zbog toga ćete zaraditi u blažem slučaju samo pogled koji će vam govoriti da ste fašistička svinja koja podržava belu kugu a u težem slučaju to i neki odvratni komentar tipa *Ajde sine pomeri se vidiš da nekima ni ceo put nije dovoljan*.Situacija se pogoršava ako je razvijen embrion muško i ako je prisutan i automehaničar Mića.Oni koji idu linijom manjeg otpora mogu uvek preći preko hauba parkiranih automobila(gradska varijanta) ili pasti u jendek(prigradska varijanta),Razvijena verzija ŽSMDIB ima kolica i za trotoar predstavlja isto što i kombajn za polje.

Sve popularnija sportska disciplina u Beogradu.
Upražnjavaju je osobe od 7 do 77 godina oba pola.
Posebna čar je u tome što gledati u patike (u daljem tekstu *gup*) možete bilo kad ili bilo gde:
kad udje 75+ osoba ili osoba sa detetom u bus a vama se baš sedi,kada Ciganin pušta muziku sa kasetofona u busu i puši,kad siluju devojku u Deligradskoj u 5 popodne (širi centar grada za ljude van Bg-a),kada Englez sat vremena umire na Terazijama,kada vidite štrajkače iz ko zna odakle koji nisu primili platu godinu dana,opet na Terazijama.
Motivi za bavljene ovim sportom variraju.Mogući podstreci ljudi su:
-bole ih kurac,u situaciji kada se nešto gadno ne dešava tebi direktno gup je sjajna opcija (dominantnan motiv)
-stanje duha poznato kao *biti pička*
-prevelika frka u glavi oko mogućeg pobednika Farme
Fanatici gup-a vole i druge sportove poput odlazaka na patrijarške sahrane recimo.

Neželjeni susreti u autobusima GSP-a.Ali malo je reći neželjeni,u autobusu srećemo ljude koje nismo videli više godina i to od 1)od male mature i 2) velike mature,a što se nas tiče slobodno smo mogli da umremo bez dodatnih vizuelnih kontakata sa tim osobama.U busu nećete sresti vrh facu iz odeljenja koji vam je nedostajao ili neku slatku,simpatičnu bivšu drugaricu već lika koji se u 7-om razredu usrao u gaće na času a sada je vodja navijača lokalnog kluba ili lika koji je u medjuvremenu postao desno krilo Sindjelića a žestoko ga zanima da li i vi kao i on karate svako veče drugu ribu i uzimate 10000 na ruletu.Rizik od autobuskih susreta raste ako bus nije dupli i ako nemate neke novine da se zabuljite u njih.U tom slučaju će vam preostati jedino silazak na pola puta pod izgovorom da hoćete da pogledate neke motorne testere u radnji na Zrenjaninskom putu.

Nova pošast srpskog novinarstva.Pišu ih najgori novinari sledbenici maksime *O mrtvima sve najbolje*.Po njima umiru i bivaju ubijeni i izbodeni samo oni koji su na mestu zločina bili slučajno a ustvari su išli po jogurt i pavlaku,samo dobroćudni,oni koji su išli u muzičku školu i imali lep rukopis posle ih društvo malo iskvarilo ali bilo je teško vreme šta ćeš...takodje su svi bili dobri drugovi,uvek spremni da pomognu prijatelju u nevolji.

Za razliku od konkurentskih kompanija koje sa ponosom ističu da u njihovim sokovima ima 5,6,10 pa i 12 vitamina,Fruvita se može pohvaliti da u svakom Hello soku ima najmanje 50 članova periodnog sistema elemenata.Ova činjenica donela je Hello sokovima popularan naziv *domestos* a istinitost poredjenja su dokazale mnogobrojne domaćice koje Hello od zelene jabuke uveliko koriste za dezinfekciju wc šolje.

Stvorenje koje na pobedničkom postolju iritantnosti stoji na trećem stepeniku ispod Roma na semaforu i šalteruše u glavnoj pošti.No iako bronza ne sija kao zlato ipak je u pitanju gadna sorta...Obično je to ziljava pička iz 70-ih koja je otišla da vidi drugaricu koja je uspela na radnom mestu.Svojom guzicom blokira ceo pult i upravo onda kada vi trebate da kupite orbit i kartu za prevoz jer ste videli autobus niz ulicu,ona priča drugarici kako joj je odbijeno od plate u Maksiju to što je krala rinfuz bananice i kako je Mikica pravila svom malom ispraćaj u vojsku.

Vrlo bitna stavka u životu svakog srednjoškolca u Srbiji i uopšte svakog muškarca vernog Nišu,Leskovcu,Banjaluci i Sarajevu.Smatra se da izbor priloga više uposli vijuge omladine nego celokupan fond časova filozofije u četvrtoj godini.Tajna prave kombinacije priloga je drevnija i mističnija od pretvaranja olova u zlato.Takodje se šupka da je Koeljo umesto *Alhemičara* hteo da napiše *Urnebes i ljutenica* ali se plašio reakcije iluminata i malteških vitezova.

Real-time vikipedija.
Garant da će vam svako pišanje ili u nedajbožejebote situaciji kenjanje,biti zanimljivo i živopisno jer se svaki dan pojavi neka nova parola ili se nastavi početo prepucavanje na vodokotliću.
Za razliku od srednje škole gde dominiraju jeftine fore tipa *Ovde su se i najhrabriji usrali*,navijački pokliči (Ne bi je jeb'o ja jer je kurva ciganska! Miki Dorćol konza) ili brojevi telefona devojaka propraćeni didaskalijama tipa *volim u čmar*,na vodokotlićima i vratima fakultetskog wc-a dominatna su političko-ideološka prepucavanja.
Obično ih započinje neki student iz lijevo od Drine područja koji smatra da je wc pravo mesto da tu izrazi svoju ljubav prema zavičaju i komandantima VRS (mada će tu ljubav smestiti u skladište još dok bude sušio ruke,ako ima aparata naravno) ili neki njegov beogradski ekvivalent,a odgovaraju mu ostrašćeni članovi omladine LDP-a ili neko koga bole kurac za priču pa potpaljuje apsurdno humorističnim komentarima,pozivima na nezavisnost Srednjeg Banata ili pitanjima gde je nestala droga iz Okružnog suda u Zaječaru.
Likovi koji najčešće figuriraju u ovim raspravama su Sloba,Djindjić,Djindjić Zoran,Milošević,Slobi,Kiza,Čeda,Čeda Narkos,ustaše,Solana ,skice kurca,skice pičke, opcionalno sise i kurčevi koji štrcaju.
Ultimativni dokaz nepresušne kreativnosti i lucidnosti srpske omladine.

Fantom iz sudopere. Pohodi kuhinje u kojima se danima sprema i ždere, a ne pere, što će reći mahom studentske kuhinje.
Sudovište ne smrdi. Bar ne dok ne podigneš poklopac šerpe sa podvarkom od pre tri dana, ili ne skloniš tanjir ispod koga se nalazi činija prljava od umućenih jaja, a onda ti se sve vrati: i onaj dan kad si se probudio u bolnici okružen belim manti(ja/li)ma, te pomislio da si u raju; i onaj košmar u kom te jurio Merilin Menson, a nisi mogao od njega da pobegneš jer je bio hiperelastičan i stvorljiv tačno ispred tebe; i onaj trenutak u kom si saznao da Harison Ford ipak nije američki predsednik... a onda zasučeš rukave, cvrcneš kap Ferija na sunđer i započneš borbu protiv Sudovišta, pokušavajući da oboriš lični rekord u zadržavanju vazduha.