Vrh vrhčine. Jebeno objašnjavanje pobede. Pandan jebanju tri crvenokoso-plave melezijske polutamnopute emo cave sa pirsom na pupku, jeziku i sisama i tetovažom zmaja na levom guzu, dok azerbejdžanski kamiondžija tarzan indijanac pornićar amater na džungli snima amaterskom porno verzijom nubarske Sony kamere for dummes za studente arheologije sa Vidikovca ili Žarkova, dok mu blajvi palamaru gotik fuksa sa Jogurtovog ili Mrmunovog izvračanog skrinsejvera sa Deviant Arta prokletog, taj rad.

Koristi Windows i Mozilu bez bagova, virusa i sklerozičnog kočenja. Cepa sa Trojanom. Arči.

Suprotno od deja vu-a. Osećaj da nikad nisi bio na mestu na kom se nalaziš u tom trenutku.

Moderna verzija izraza čuo i video.

Poznatiji kao "Onaj što prevozi klavire". Preko dana, Ostoja je tihi čukarički preduzetnik. Noću, postaje dobrodušna zver, koja se bori protiv kriminala na ulicama Beograda.

Ostoja zapravo nije čovek, on je ideal, on je heroj kakvog Beograd zaslužuje, ali koji nam sada nije potreban. I zato ćemo ga loviti, jer on to može da podnese. On nije heroj, on je tihi branilac, bdijući zaštitnik. Klavirski vitez. Snovidjenje koje ti kaže - "Raduj se".

Misterija ovog heroja decenijama muči Beograđane: Zašto Ostoja ne prevozi trombone, sofe ili aligatore, nego baš klavire?

Tipična rečenica svakog prosečnog gradskog baje koji ima veze u sup-u, opštini, pošti i zdravstvu.

Легендарне папуче, мултифункционалне, може се рећи - вечне. У њима се иде у продавницу, на базен / плажу, на пецање, у њима се током лета залива трава (неизоставан је и купаћи шортс током заливања), са њима је могуће убити муву, комарца, у њима се чисти кокошињац, јер имају ребраст ђон, па се може лако и брзо очистити. Раније су се на пијаци могли наћи оригинални, наравно шверцовани примерци, који су били прављени од чврсте пене, а каиш преко ноге је био од платна, а унутрашњост од неке перфориране коже. Данас се не могу нигде наћи праве Фила папуче, већ копије којима је промењено једно слово, и које су за једнократну употребу.

Stoperi. Ima ih svuda. Nikad ne znaš kad može u stilu poskoka da ti izleti pred haubu i dovoljan je samo mali trenutak nepažnje da dođe do tragedije.
Veruje se da su opasni koliko i Avatari koji kidišu na semaforu da ti operu šajb'u sunđerom natopljenim kišnicom iz bare pored puta.

To je sviranje violine, ali ne gudalom, već trzanjem žica. Ali, picikato se u srba koristi za sasvim druge pojmove:
- lepo, sređeno, doterano, picnuto

Omiljena zanimacija klinčadije u kraju.
Još omiljenija zanimacija neklinčadije u svim krajevima, sveta.

Starogrčki istoričar koji je napisao Istoriju Peloponeskog rata. Zahvaljujući svojoj slavi, stekao je i tu čast da njegovo ime postane još jedna u nizu reči srpskog jezika kojima se označava muški polni organ.

Пуши курац, у црквеном сленгу.

Mnogi ga ne vole, ali nisu svesni svih prednosti ovog vremena. Ližeš sladoled bez brige da će se otopiti. Ljudi u gradskom prevozu manje smrde. Manje su šanse da će te udariti auto dok zevaš za nekim minićem dok prelaziš pešački prelaz, jer ih skoro nema. Mada to i nije neka prednost, ali bitni su životi. Više slobodnih košarkaških i fudbalskih terena jer samo najhrabriji idu da se čeliče. Govanca kučića se stegnu pa je manja verovatnoća da ćeš umuljati patiku ako staneš na neku od prirodnih nagaznih mina.

Natpis koji nikada nije stajao ni na jednom poznatom albumu u muzičkoj istoriji, ali je pripisivan Nirvani, Eminemu i mnogim drugim grupama čiji članovi nikad nisu čuli za Srbiju.
Proizvod iluzije svakog Srbina da ostatak sveta ima mišljenje o njemu.

Сленг за рибу која на себи има све од неке животиње. Деле се на "ориђинал" буржујке и јефтине кураве:

Ориђинал буржујке:
Госпоџе које имају крзно од бизона које кошта Бога оца, илити 6 плата њеног јадног мужа који је некако скупио паре за 8. март, или ако јој је муж буржуј или ако је спонзоруша онда се спрда са бундама. Око врата има лисицу, мунгоса, феретку или неку тако живуљку коју носи као "шал" и држи се за њене мртве ногице. Чизме, ташна и каиш су од праве змијске или крокодилске коже. Евентуално има и шубару од ракуна.

Јефтине кураве:
Оне на себи такође имају све од живуљки али је то све копија. Наравно, то изазива посебне комплексе. Има "тиграсте" хеланке (зову се тиграсте, али шаре су ретко од тигра, већ је то чешће јагуар, леопард или гепард, шта већ, али се све заједно зову "тиграсте") и зебрасту мајицу. Има и огромне чизме са крзном од неке неиндетификоване крзнате животиње. По могућству има и неку јакну која треба да преставља неко крзно или кожу од јелена, а то обично носе када иду на нека "фенси" места.

Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.

Kaže se za lika koji se znoji kao svinja. Pri samom kontaktu sa njim ljudi se zalepe za njega kao mokra jaja za led.

Огуљена етикета са пивске флаше, силовање телефона, грицкање заноктица, пљување у исту тачку непрестано, или нека пета рандом активност, због којих ће неко сигурно извалити да си се сморио као на Цукићевом церту.

Popušiti kurac. Flautati džombonju. Tomflati. Paliti bakalara. Svirati kožnu frulicu. Blajviti kočić. Davati zmiji usta na usta. Celivati bludišu.

Univerzalni odgovor na sva pitanja kontrole u vozilima GSP-a.

За Србе, земља у којој апсолутно ништа не ваља - власт, опозиција, животни стандард, инфраструктура, школски систем, тајкуни, криминалци. Једино што вреди јесу спортисти и спортски успеси за које сви живе и које прате са невероватном харизмом.
За странце, Србија је земља феномен. У Србији су људи од 1389. доживели више ратова него преступних година. Инфраструктура се сруши пре него што успе да буде изграђена и опет се иде даље. Наше музичаре готово да не слушају, али у јулу и августу пола Европе дође све скупа са својим музичарима на Егзит, Гучу и Бир фест.
Упркос томе што у последњих двадесет година фудбалски клубови служе за поправљање гол-разлике, кад год постоји прилика, стадиони су пуни, горе и импресионирају цео свет.
Спортисти су већ посебна прича. Са својих пар милиона становника, Срби редовно објашњавају неке ствари онима са Запада. Кошаркаши добијају Американце у сред њихове Америке. Након неколико слабијих година, долази сребро на ЕП-у, са све Костом Перовићем у екипи. Одбојкаши већ двадесет година доминирају. Други мењају тимове, селекторе, позивају странце, али не вреди. Где год оде, Србија је у врху, било да су у тиму биле легенде, Вања, Никола, Квиско, Герић и остали или клинци попут Митића и Старовића. Слично је и са одбојкашицама.
Посебна прича су ватерполисти и тенисери.Тенисери су тренирајући у празним базенима напредовали, а данас су у врху светског тениса. Узимају титуле где стигну и терају остатак света да се озбиљно запита шта то Срби имају, а они не. Па једна Америка, неких 50-ак пута већа од нас не може да избаци тенисера у првих 15, а ми их имамо тројицу.
Ватерполисти су већ феномен. Да ли због тога што су им тенисери заузели базен, не знам, али они већ по правилу немају где да тренирају. Иду по комшијским земљама, спремају се, а онда оду на такмичење и почисте све. И доведу остатак света до тога да стави прст на чело и запита се шта ови имају у себи, па без мора и базена у држави деценијама деру све остале као волове у купусу.
И онда дођемо до оне чувене урбане легенде, која се протеклих месеци провлачи кроз медије, што електронске, што штампане. Србин је: најбољи тенисер света, најбољи одбрамбени фудбалер света, најбољи кошаркаш Европе, најбољи одбојкаш Европе, најбољи ватерполиста света. Да не помињемо ко је измислио струју, добио Нобела за књижевност, усавршио телефонске везе крајем 19.века. И како све то?
Па, једноставно, сви су Срби, другог разлога нема!