A zašto ga tako zovete?
Pitanje koje pokreće priču o nekome ko trenutno nije tu, ali je pomenut, a ima nadimak koji je dovoljno intrigantan za onog ko ne zna priču kako je do tog nadimka došlo.
Nije to neki Sale, Đole, Peca, Igi, Džoni ili Miha, jer zna se da je to uglavnom izvučeno iz imena ili prezimena lika, nego je to neki Bojler, Drvoseča, Govno, Ljakse, Klingonac ili Ustaša, što jasno implicira da se iza toga krije neka priča.
- Dobro, znači sve smo se dogovorili.
- Jesmo. Kod mene u kolima smo ti, Sale, Đole, Peca i ja, a kod Banjca idu Pera, Marko, Sava i Žile Jebač.
- Da.
- A usput, zašto ga tako zovete? Ne deluje mi baš kao da je neki jebač.
- Žile ti je jebač par ekselans. Jebe, jebe, pa promeni ruku.
- Pa otkud da ga zovete tako onda?
- Ma bio Peca u Rumuniji nešto poslom. I mi tu zaboli kod Žileta, nas par, blejimo, gledamo TV i tako to. Žile sedi za kompom, nešto kucka po fejsu i priča nam kako je sinoć jeb'o Zlatu iz njegove zgrade. A ta Zlata, to ti je jedna zlo pička. Najjača na svetu. Znači toliko je dobra da mislim kako nema šanse da to neko jebe. Barem ne neko ljudsko biće. Puca riba.
- I šta, Žile je jeb'o?
- Ma slušaj. Mi tu sad ono, ne verujemo mu, ali kako da proverimo to. Nema šanse. Mi ga iscimali da laže, a on se zakleo u kevu i istrajava u priči da je jeb'o Zlatu. Još nam neke masne detalje tu baca, kao zvizn'o je u dvojku, tibegov'o je i tako to. U sred priče Žile se nasmeje i pročita status što je Peca okačio na fejs. Ko sinoć nije jeb'o nek' mu crkne televizor. Svi se tu nasmejali, Peca sigurno opleo neku kuravu u Rumuniji, kad ojednom nešto puče i mi se okrenemo, a ono puši se Žiletov televizor sve u šesnaest. Rikn'o. Mi svi u komu i krenemo da ga punimo kako je lagao i on šta će jebiga, prizna da nije opizdio Zlatu.
- Au al' se potrefilo to, nevera.
- Kako misliš potrefilo?
- Pa ono, baš ovaj kad napiše taj status, ovom se slučajno pokvario TV.
- Nije to slučajno.
- Ajde sad, hoćeš da mi kažeš da može tako da se prokune i tako bude?
- Taj dan je nas troje bilo kod Žileta. Žile, Sale i ja. Sale je kresno svoju ribu veče pre toga i sve je bilo OK. Žiletu je riknuo TV, a ja dolazim kući posle, oba TV-a mi riknula. Nije to slučajno. Apstinarao sam tada duže vreme.
Kad me već nudite
Alkoholičarska kurtoazija.
- Znate, ja nikad ne pijem, ali kad me već nudite ne mogu da vas odbijem...
- Rakija, pivo?
- Može, može.
Kengurka
Jakna sa velikim džepom preko stomaka.
- Daj upaljač.
- *:vadi iz džepa, daje:*
- Zaboravih tablete za smirenje!
- *:vadi iz džepa, daje:*
- Hvala, al ne mogu bez vode, jebiga.
- *:vadi iz džepa, daje:*
- Opa, zahvaljujem, buraz! Korisna ta kengurka, a?
- Kako ne, o'š da vidiš babu kako se smestila?
Oblači se k'o super heroj
Каже се за неког ко се сваки дан облачи исто. Постоје и варијације овог израза где се уместо "супер херој" може ставити и "стрип јунак" или "лик из цртаног филма".
-Брате, јуче си носио ту кошуљу... и фармерице... и мајицу...
-Па брате...
-И прекјуче си такав био, и прошле недеље...
-Ма пресвачио сам се ја у међувремену.
-Ма јесте, облачиш се к'о супер херој, сваки дан исто.
Tenkovska podrška
Jedna ili više visoko-gabaritnih osoba ženskog pola, koje imaju običaj da se "šlepuju" uz dobre ribe.
Ponašaju se zaštitnički prema svojim lepim drugaricama.
Tu su da nas mrze.
Tu su da im kazu - "Previše si popila, pokušava da te iskoristi, hajmo kući."
Tu su da nam sjebu koncepciju u svakom smislu.
Žurka tek počinje, i lagano dolaze zvanice i nezvanice.
Očekujete neke kvalitetne ribe koje ste upoznali ovog leta na moru. One ulaze.
Njih dve sijaju.
Za njima ulaze tri "tenka".
Mrze vas. Vi već to vidite. Niste ih ni upoznali još, ali vas one već gledaju svojim sitnim očima pakosno.
Zamisljate sebe kao veliko prase na poslužavniku sa sve jabukom u ustima.
One zadovoljno oštre noževe o viljuške.
---flash forward--
Žurka se lagano, ali sigurno raspada.
Vas dvojica sedite sa te dve divne devojke sa mora.
TENKOVSKA PODRŠKA za to vreme trpa ostatke hrane u sebe kao municiju, koju će pre ili kasnije ispaliti na vas i sjebati vam veče.
Konačno jedan od vas preduzima nešto i kreće da se ljubi sa jednom od dve lepe devojke.
TENK oznake 187-52 (obraća se devojci koja se ljubi): "ANA!! Ti si definitivno previše popila! Hajmo lagano, vidiš da hoće da vas iskoriste, sad kad su sve devojke izgustirali!
TENK oznake 162-55 (ispada joj hrana iz usta, ali podržava koleginicu klimanjem glave)
TREĆI TENK je zakazao, vaš mnogo dobar drugar koji nema ni grama probirljivosti kad popije se žrtvovao za ekipu.
Tenkovi to uviđaju i povlače se.
Ovo je izgleda bilo vaše srećno veče.
Kirbi prezentacija
"...Ко удара тако позно у дубини ноћног мира?"
а) Поштар б) Свети Сава в) Јеховин сведок
Кхммм... Ни један од понуђених. Постоји још једна сорта ненајављених посетилаца, то су свакако промотери Кирбија. Омиљени су до неке мере, све зависно од чистоће куће илити саме просторије у којој боравите. Наравно ако је дошао ред за велико спремање, зашто не пустити друге да то обаве уместо вас? Они су увек спремни за такве акције, и такође су спремни на све да би исти тај производ продали за добре паре.
♪♪♫ Маршала Тита јуначкога сина.. ♪♪♫ :клик:
- Хало!
- Добар дан..!
- Добра ти срећа, ко је то?
- Зовем из Рајхфајзен банке, у обавези сам да вас обавестим да сте требали да уплатите једанаесту рату још...
- Шупичку материну, јебо те онај ко те постави ту.. :клик:
...
♪♪♫ Маршала Тита јуначкога сина.. ♪♪♫ :клик:
- Ма се тераш у курац и ти и банка јес чуо,.. јеб... А ти си ћале! Кажи?
- Маринко, изроде један! Како то разговараш с'оцем!?
- Ма неке будале зајебавају ћале,.. :динг донг: Е матори, неко ми на вратима зовем те касније! :клик: :троје људи на вратима: Добар дан, изволите?
- Добар дан, ми смо дошли да извршимо једну презентацију, наравно ако допустите... Апарат за негу вашег дома где чишћење добија потпуно ново значење са Кирби Сентриа системом и додатном опремом...
- Жао ми је али...
- Маринко, сине... па пусти госте да уђу. Какав је то начин!?
- Да, да.. Изволите, уђите! Ваш апарат је увек добродошао, поготово кад је у вашим рукама... Хехехе!
- Духовити сте, да се приметити... Али не брините овај производ може бити ваш за само..
- Ајде ајде... Не одуговлачи, соба је тамо напред.
- Доброоо.. Ево извешћемо малу проверу, само посматрајте...
Маринка тачно боли курац за презентацију, стара мајка кува каве, сече колаче... како ли то већ приличи једној домаћинској кући. А промотери чисте ли чисте, нека и треба. Након обављене презентације следи смарање о куповини...
- И, надам се да сте задовољни нашим производом...?
- А да јесам свакако, само...
- Па драго нам је да то чујемо, сада имамо специјалну понуду за вас... Овај фантастични усисивач можете добити за само 2200 еура са све додацима.
- Не'ам ја те паре...
- Знате да имате право на 12 месечних рата...?
- Ма џаба све то..
- Ево ако вам се баш свиђа, даћемо вам и на 24 рате. Видим да сте добар човек и желимо да вам помогнемо, ипак ником до сада то нисмо нудили. А и значило би много вашој мајци и супрузи...
- Желите да ми помогнете, да ли заиста желите да ми помогнете..? Пођите са мном! Ево овако. Ово вам је мој фрижидер, празан је ко што видите, ако заиста оћете да нам помогнете, ви га напуните! А има и испред куће три метра дрва, ако вас не мрзи исеците и сложите у шупи, бићу вам јако захвалан!
- Али господине,... знате, мииии.... ипак радимо... за озбиљну фирму...иии..
- Ма терајте се у пичку материну сви одреда, марш напоље!!!
- Их какви сте...
- Марш, кад кажем! :залупи вратима:
....
:динг донг:
- Ко је сада мајке му га спалим? Ко си сад па ти?
- Мир са тобом. Ако умрете за пријатеља, то онда није грех, учинићете добро и себи и њему...
- МАРШ БРЕ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ!
Dvadeset ćevapa iz studentskih dana
Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!
Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.
Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.
Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.
Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.
Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.
Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.
Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.
И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.
Све у своје време, рођени. Све у своје време...
Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...
Seoska kafana Monako
Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.
Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.
Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...
Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.
Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.
Tastov humor na upoznavanju
Са тачке гледишта потенцијалног зета, укопаног у месту као млади лос којег је пресрео чопор гладних курјака, свесног на чијој се територији налази, ствар која је у рангу црног хумора.
Обећао је тата својој мезимици да ће бити пријатан према теби, те ће се суздржати од класичних и помало архаичних "Које су твоје намере?" типа питања. Али није матори лисац сисао весла, зна он кога ти натежеш кад год ти се штрокави мишко дигне, па ће ти зато оружјем у виду подјебавања вратити мило за драго, сладећи се док од тебе, наизглед опуштеног лика, трема прави обичну сојку.
Она: Тата, мама, ово је мој дечко.
Он: Драго ми је господине, госпођо...
Ташта: Добродошао! Можеш слободно да ме ословљаваш по имену.
Таст: Мене можеш слободно да ословљаваш "Господине".
Она: Тата!
Ташта: 'Ајде идите вас двојица у собу док ми поставимо вечеру.
- Значи ти си тај због којег сам ја морао данас да пропустим лов.
- Жао ми је ако сте због мене...
- Па што си дошао ако ти је жао?
- Па ја...
- Хахахах... Шалим се бре, ионако ми се није устајало јутрос. Синоћ сам се запио са неким пријатељима.
- Хахах...
- Шта је смешно?
- Ништа.
- Па шта се смејеш онда? Је л' ти смешно то што ми се сад цео дан повраћа или што нећу бити у прилици да скинем капиталца?
- Ништа, ништа.
- Зезам се бре, шта си се укрутио? Него, је л' чуваш ти ову моју малу? Да је чуваш сад, касније кад остарите и кад теби дође из гузице и главу можда буде касно па ти оде код комшије. Хахахахаха...
- Надам се да неће.
- Што си тако озбиљан, нису ти смешне моје шале?
- Па јесу, него...
- Што се не смејеш онда? Шта, ти само волиш да се смејеш другима, је ли?
- Па не, ја само...
- Опусти се бре, момак, не уједам ја. Идемо да једемо.
Starija (neuspela) deca
Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat
A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*
A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*
A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*
B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?
*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)
Ne pratim fudbal
Efikasan način za muvanje riba, u vreme održavanja Svetskog Prvenstva u fudbalu.
Sale:”Ne znam da li ti smeta, ali ja ne pratim fudbal…”
Jovana, misli: NAJZAD JEDAN!: ”Ne smeta mi, zaista. ”
Sale:”Hoćeš da se nađemo večeras?”
Jovana:“Može oko 21h.“
Sale (grozničavo računa: Poslednja tekma počinje oko pola devet, plus oko 2 sata...):”Bolje u 23h, vidi kakve su vrućine.”
Jovana:”Važi, u 23h!”, misli: Kako je pažljiv, pa on je ostvarenje mojih snova.
Mutagen
Оно зелено из студентске мензе што кажу да је много здраво и има чудотворна дејства. Постоји легенда да су четири корњачице упале у ову супстанцу пре него што су постале Нинџа Корњаче (зверке најјаче), да Морнар Попај пије овакав шејк директно из блендера кад 'оће да се допингује, а међу студентаријом круже гласине да се конзумирањем бар два пута недељно развија способност обављања фотосинтезе на светлост из сијалице.
-Сипајте мени само пире и бечку, без овог мутагена, молим.
-Ех, сине, никад од тебе Моћни Ренџер неће бити...
Usisivači SLOBODA ™ Čačak
Vrsta usisivača poznata po tome što sa njima osim što možeš da usisavaš, možeš i da pucaš, bacaš plamen i obaraš avione. Kese za njega se kupuju u prodavnici lakog naoružanja. Generalni sponzor ghostbustersa.
Za njega je Kirby pičkin dim.
Rodeo poza
Poza koju zauzima putnik, u metalnom krugu na sredini zglobnog autobusa GSP, držeći se jednom rukom gore, a drugom sa strane, u pokušaju da ostane na nogama, dok majstor "kroti opasne krivine".
Ženski mozak
Čudna neka stvar. Čudan pojam. Neshvativ! Stvrha mu je da zakomplikuje živote muškarcima, a posebno ženama, vlasnicama pomenutih. Pojam koji je zaslužan za žensko 'Jedno misli, drugo govori, treće radi. ' Služi za sagledavanje svih detalja i mogućnosti u cilju još većeg komplikovanja već dovoljno zakomplikovanih situacija i odnosa najčešće između muškarca i žene. Pojedinim damama služi i kao 'polni organ' kojim 'prave decu' . Često se koristi u pogrešne svrhe, a u stadiumu zaljubljenosti redovno gubi od Ženskog Srca. Ali, što više pokušavate da ga koristite- situacija je sve gora.
( Show messagesRemove chat history)
21:36 XXX : '' Ej . . ''
U sebi: (J**ote, ON. Što li mi piše? Možda mu treba nešto. . Možda je ljut na mene. . Mislim, napisao je samo Ej. Šta treba da mu napišem sad? Razmišljaj brzo. Ne sme da čeka. . Ili bolje da sačeka tri minuta. Nek' misli da sam zauzeta. Ustvari, ne, glupo je. Jel' ovo znači da se ipak još loži na mene? Ma, možda mu je samo smor. Ipak, dobro je što mi je pisao, tako? Mislim, boli mene za njega, ono baš me briga što mi je pisao i šta 'oće od mene. Mene on svakako više ne zanima. Jel' sad da mu odgovorim nešto? Nek' čeka još malo, taman da javim Mariji. Jao,ona ćurka od njegove bivše mu je pre 15 minuta lajkovala pesmu. Možda je i njoj pisao! E, ako je i njoj pisao neću ništa da mu odgovorim. Da, sigurno traži neku za večeras pa piše svim bivšim u krug. Aaa, nije Mila od juče. E, a možda se ona samo još loži na njega pa mu je namerno lajkovala da bi se on njoj javio pošto nije u skorije vreme. Pa da, možda je i to. Ipak ću da mu odgovorim. Da mu stavim smajli samo?! Ma ne, glupo je, pomisliće da sam hepi zato što mi je upao na čet. A da mu napišem 'Ej' i ja njemu, a? Ili 'Hej' ? Ili 'Eeej' sa tri E ? Ne, ne to, bedno je. Al' sa dve E može. Da , to je kul. Neće da zna dal' sam napisala dva E slučajno ili namerno. Dobro je tako. Jaoo, a šta da obučem ako me zove da se vidimo? A ni kosu nisam još ispeglala. Ma, ako me bude zvao za večeras rećiću da sam zauzeta i da ću da se javim ja njemu. He- he. Aj sad da mu odgovorim, dosta je čekao. )
21:53 Mila: ''Eej. .''
XXX went offline. Your messages will be sent to his inbox.