Simbol nedelje popodne na televiziji, koja je nekada (u vreme kada je ovo prenosila) bila kolko-tolko normalna. Kalčo nas je sve ispunjavao, divili smo se fudbalu na čizmi. Užitak nam je dopunjavao onaj ludi komentator, koji kad god je igrala Roma, on je bio najvatreniji tifoz. Tada je sve bilo normalno u Kalču, bar nam se tako činilo. Pre Serije A, mogli smo da se "vozimo" uživo sa Šumijem, Montojom i ostalim asovima najbržeg cirkusa na svetu.
Kalčo je bio nečiji univerzum. Nakon ručka, lepo pustiš ružičastu i uživaš u majstorijama Del Pjera, Totija, Ševčenka, Kake, Inzagija, Vijerija, Nedveda i ostalim ikonama italijanskog fudbala početkom prve decenije 21. veka. Sve to je nestajalo u zaborav. Polako se čuveni multiprenos (od kojih je Juve uvek bio mejn) menjao za šuntave Engleze. Kalčo je gubio sjaj. Totalno je posrnuo aferom Kalčopoli i mnogi su ostali razočarani. Kalčo je nestao sa Pinka, baš kao i sav sport sa iste. Neki više nisu hteli da čuju za Skudeto i ostala sranja, dok smo neki i dalje tragali za majstorijama Del Pjera i drugara.
Više se ne čuje "aaaa parlamore skomiće tu" ni pred jednu tekmu. Sve je smor danas.
DjoleZemun
Svaka kompjuterska igraonica koja drži do sebe ima jednog ovakvog.
Veoma je iritantan. Popio je svu pamet ovoga sveta i sada je došao da to nesebično podeli sa svima. On dolazi skoro svaki dan, ali retko kad igra. To radi ppod okriljem mraka, te na taj način štiti svoj skil koga ima na pretek. Veteran. Sve to što ti sada igraš, on je igrao jako davno, magistrirao je Kanter 1.6 i doktorirao Dotu, dok WoW više ne igra iz razloga što ga ne ispunjava dovoljno. Sada je učitelj. Obično poznaje gazdu pa uživa posebne privilegije koje obični smrtnici nemaju. Šeta se po igraonici i sve komentariše. Samo ti njega slušaj da bi, možda, jednog dana bio upola kao on. Ponekad dobaci nešto tipa: "Daj meni samo da ubijem jednog, da ti objasnim kako se to radi", nakon čega stane iznad tebe i pruži ruke ka tastaturi, mišu i tada počinje magija. Ako se pak kojim sučajem njegovo pokazivanje apsolutne dominacije izjalovi, okrivi senzitiviti miša ili muke igranja dok stoji. Ne može to tako, mora da oseti igru.
Prilazi i seda pored random lika.
- A što si odma uzeo prvu kod Obsidiana?
- Pa ne zn...
- Ne, ne i ne. Cepaš samo druge dve, prvu tek kasnije.
- Aha, dobro.
- Kako to farmuješ, držiš auto atak, gde je lasthit 'alo! Vidi, ne znaš ni dinaj da uradiš.
- Ka...
- Imaš frifarm, iskoristi to.
- Dob...
- Piši mis mid, vi'iš da je ovaj otišao u gank!
- Evo.
- Beži nazad, trojica ti dolaze od gore!
- Ma opušteno.
- Bež... E jebiga, lepo sam ti rekao. Sad nemaš ni za TP, da si me slušao imao bi.
==============================
- Uzmi AVP da ti pokažem jedan fazon.
- Nemam para, čekaj.
- Imaš, vidi. Znam ti ja cene napamet.
- E sad (uzima žvaku i lepi u centar nišana), sad piči. Ne moraš kliktati da nišaniš, brži si, cepaj.
- (Opšte oduševljenje) KAKO?! Odakle ti to?
- Eh mali, preležao sam boginje, jako davno, dok još nisu ni postojali ti fensi miševi i razna pomagala. Dobar si, samo napred. :tapše ga po glavi i ustaje:
- Hvala ti do neba! Tvoju sliku ima da stavim kao ikonu i da je držim iznad kreveta. Bogoče!
Najviši čin u srpskoj vojsci.
Izraz koji se ponekad koristi za ženku psa.
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.
Objekat za budjenje lažne nade.
U kantici na koju slučajno nabasate ćete možda naći kupus, pršutu, groždje, masline, kikiriki, keks, integralne grisine, leglo mrava, dedin trofejni pištolj, bratov štek kondoma, blago drevnih Maja.... Ali nikad, NIKAD nećete naći sam Eurokrem.
Najjača valuta na svetu.
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali)
on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz…..
vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode …
on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa)
vi – (mahnito mlataranje rukom)
on – …………
(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…)
on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Sprema nas za život
Fizičko – Da uvek ostaneš u kondiciji, da možeš da istrčiš 800 metara za svega 2-3 min, kad otmeš nekoj babi torbu i da možeš da pobegneš panduru na 100 metara i uskočiš u kola posle obijanja trafike.
Hemija - Da ti sve bude mnogo lakše i jasnije dok praviš bombu
Fizika – Masa puta ubrzanje jednaka je činjenici da ako se nagruvaš u teretani, plus vežbaš brzinu na džaku, izlomićeš neke sise po kraju bez kapi znoja!
Matematika - Čuvar banke, puta 2. Šalteruša, puta 3. Civili, puta 12.
To dalje implicira da moram poneti 1 pištolj plus dva šaržera, 1 hekler i 2 kašikare.
Sociologija – Kako da ubediš menadžera banke da otvori sef
Psihologija – Kako da ubediš menadžera banke da otvori sef, a da ne počne da vrišti
Engleski – Jer je sve više stranih banaka
Likovno – Da znaš koja slika vredi na crnom tržištu, a kojom možeš da obrišeš dupe
Biologija – Da znaš gde najviše boli tj gde da udaraš
Informatika – Alarmi, kamere, špijun bube, IP Adrese....
Muzičko - da znaš sta da pevaš ako ti priprete da ćeš propevati.
Filozofija - Da bismo znali ima li smisla pokušavati?
Istorija - Da bismo znali kako su prolazili naši prethodnici
Geografija - Da znaš u koju šumu da bežiš posle.
Veronauka - Da znaš kako da se pomoliš ako ne bude sve išlo po planu
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Žurka na kojoj se većina devojaka ubije od alkohola.
- Čuo sam da je sinoć kod Anje bio opšti pomor ribe?
- Au, jebote. Zvale su me da im donesem još tri litre votke iz dragstora. Kad sam ušao na vrata, one se koprcaju po parketu.
Sinonim za NIKAD.
-'Naš kad ćeš ti da arčiš kao Laki? Kad budemo čekali fudbalere ispred Skupštine!
