Traktor na magistralnom putu, iza koga se načička pedeset automobila, a ne mogu da ga preteknu zbog pune linije.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Jedna od omiljenih pesama svih navijackih grupa sirom Srbije, svi je znaju...donekle.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Strah od zatvorenih prostora. Krenuli ste u kafanu, ali vas je strah da je zatvorena...

Pored aktuelnih prepaid tarifa mts-a: TIPI, TOKI & NETI, je veoma popularna i četrvta TUKI tarifa, u koju prelazite kada vam iznos kredita padne ispod 10din i nemate ni za cim.

Internet explorer је један једноставан програм који се добија уз Windows а који омогућава да се са интернета скину web browseri као што су Mozilla Firefox или Opera.

Izraz, koji se koristi kada neko "odvali" glupost.

Prirodni saveznik ortodoksnih Srba u borbi protiv velikih sila.

Најбољи назив за наставак порнића чије је снимање било лоше организовано, тачније заборављена је једна реквизита.

Можеш ти да учиш осам сати, али кева ће ући у собу оног тренутка кад оставиш књигу (макар то било и на трен).

Кад се вратиш у пола 5 из града, упалиш ТВ и ухватиш репризу емисије Лее Киш.

Jedan od dokaza bliskosti između dve osobe.

Izraz kojim se jasno ističe prednost kvantiteta nad kvalitetom.

Osoba ženskog pola, koja se za razliku od kurve (koja se daje svima), daje svima osim tebi.

Човек који, у складу са својим занимањем, прави провидну децу. Вероватно, нека врста професионалне деформације.

Pitanja koje vam postavlja apotekarka ne bi li joj konkretizovali zahtev koji ste pročitali sa papirića. Kod većine muškaraca ova pitanja izazivaju povećanu vlažnost čela, grčenja u digestivnom traktu i kuršlus u svim organima za razmišljanje.

Сигнализација пристижућег аутобуса на аутобуским станицама. "Нешто" је удаљени аутобус коме се још не види ознака али који није онај који ви чекате.

Izraz, kojim se opisuje manjak potencijalnih kupaca u nekom maloprodajnom objektu.

Pitanje koje žena postavi mužu kada ga vidi da je samoinicijativno uzeo usisivač u ruke