Naziv za devojku čije se manuelne sposobnosti prilikom pružanja handjob-a poistovećuju sa virtuozitetom Paganinija na violini i blagosiljajućom moći Hari Krišne. Objedinjujuća titula u teškoj kategoriji za pružanje ručnog zadovoljstva. Za nju slobodno možemo reći da ima zlatne ruke. Ona ga ne drka, ne šilji, ne maltretira. Ona ga, bre, POŠTUJE. Ali ga i, vala, drži za muda! Posle ''tako'' obavljenog posla, potpuno ćete zaboraviti na reproduktivnu funkciju vašeg cenjenog polnog uda i tako poštedeti sebe neprijatnih i bolnih iskustava sa kojekakvim komplikovanim ženskama i njihovim zahtevnim vaginama. Naime, ta nestvarna kombinacija senzualnog dodira i savršenog osećaja za ritam, nikako vas neće ostaviti ravnodušnim. A ni punog skrotuma, kad smo već kod toga. To se, jednostavno, ne da naučiti. Sa tim se RAĐA.
- E, matori, šta je bilo sinoć sa onom malom...? Jel' si joj čitao Žan-Pol Sartr-a, a...? - Ne, nisam. Još bo... - Uuuuu, pičko, pederu, edipovcu...! Što, bre? Jesi se usr'o ili šta? - Ma 'de, tebra, nego je riba jebena Šiva, ako me razumeš...! - Aha...! Pa, vidim ja da su ti se nešto smanjila jaja, brate... - Taj rad, matori. Istres'o sam se sinoć k'o keva na ćaleta kad se vrati s posla...
Fudbalski nadimci za vrlo iskusne igrače u žnj klubovima međuopštinske lige. Oni su nosioci igre. Bez njih na terenu, utakmica je unapred izgubljena. Oni dele šamare mlađim igračima, treneru i upravnom odboru. Bog i batina. Kapiten i zamenik kapitena (smenjuju se, jer ne mogu istovremeno da budu dva kapitena). Atila i njegov bič. Mirko i Slavko. Era i Milić. Endi Kol i Dvajt Jork... Jin i Jang... Zajedno imaju osamdeset pet godina i pet hektara obradivih površina. Oni jedan drugom oru njive... Ravaneli je onaj (pro)sedi, a Lombardo (pro)ćelavi.
- Šta uradismo juče protiv Levog Mudova? - Ma ćuti...Izgubismo 3-1. Ravaneli napucao sudiju u dva'estom minutu, dobio crveni, opšti haos...milicija dolazila...A Lombardu umrla strina pa nije ni doš'o...
Svetlo plava šulja, odnosno košulja, kratkih rukava. Kao poseban tip šulje se izdvojila zahvaljujući zaštitnom licu dr Vojislavu Šešelju, koji ju je ponosito nosio obarajući rekorde u pičkaranju sa studentima, javnim pretnjama utokom i pozivanju na osvajanje Virovitice.
Danas isti odevni predmet furaju šoferi Ikarbusa na međuseoskim relacijama, matore baje sa brčićima koje još rade u državnim firmama i članovi su nepostojećeg sindikata, plus još po neki primerak ozračenog i izgubljenog omladinca koji se nije izvuk'o.
Sekto, ćemo do ksta na domaćicu? Kumara časti!
- Može brate, samo izađi iz te šešulje, tako nećeš jebati sve da upadnemo u vremenski portal i izletimo u šezdes osmoj.
Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.
Strendžerka: Ekskjuz mi, haj, ken aj baj ju a drink Srbin 1: Brate, šta kaže ova, ’leba ti? Srbin 2: Mislim da hoće da joj platiš piće Srbin 1: Pa i nije neka riba al ajde, oću, prevedi joj... Srbin 2: Maj frend vil baj ju a drink Strendžerka: Nou, nou, aj vont tu baj him a drink Srbin 2: Brate, ova hoće tebi da kupi piće Srbin 1: A? Jel ona bre normalna, što ona meni da kupi? Srbin 2: Sad ću je pitam. Vaj du ju vont tu baj drink for maj frend? Strendžerka: Ajm Ešli from Ju Es Ej, end aj tink det jor frend is kjut Srbin 2: Amerikanka brate, a izgleda da se loži na tebe i da hoće da ti kupi piće kako bi je plodio Srbin 1: Šta bre? E nema šanse, oni misle da sve nas mogu da kupe, e pa ja nisam na prodaju, da je neka pička pa i ajde, da joj kažeš da ide u tu Ameriku i neka kupi nekog crnca ili nek se jebe sama... Srbin 2: Maj frend daznt vont tu hev seks vit ju Strendžerka: Vot? Ar ju krejzi? Fakin S(e)rbs… Srbin 2: Ode brate, naljuti se, rekla nam da smo ludi i da se jebemo Srbin 1: E taj deo sam razumeo. JEBI SE I TI MAMU TI JEBEM AGRESORSKU!
Pitanje muškog roditelja upućeno majci, a koje se direktno odnosi na inteligenciju njihovog sina/kćerke.
(Nedelja ujutro, popravljanje slavine u kući) Ćale: " 'ajde ustaj više iz te fotelje, spavao si celo jutro, došao si u 5 kući, i sad bi još fudbal da gledaš. Brže gore na tavan, i donesi mi okasti ključ, četrn'esticu. (nakon 10-ak minuta preturanja po kutijama sa alatom) Ćale: "Vidi ga. Pa mamlaze jedan, ne imbus, nego okasti! Je l' si ti bio na ispiranju mozga sinoć, dok su ti ispirali želudac, bre? Radice, je l' sam ja za ovo brijao muda pre dva'es godina, da sad ne može ni maticu da odvrne, stoka pijana?" Keva: "Ćuti! Da si ti tad znao da "zašrafiš" kako treba..."
U ekipi osnovno/srednjoškolskih ziljavuša, ona u koju stado gleda kao na hodajuće polubožanstvo, pastiricu i vrhovnog sudiju po pitanjima života, smrti i svega između; analogno matici u mravljoj koloniji.
Lepa, skockana, fino situirana; inteligentna, proračunata, neretko i načitana, sa završenom nižom muzičkom za klavir ili violinu. Priča taman koliko treba. Smeje se taman koliko treba. Uvek u trenutku, savršenog pregleda situacije. Retko gubi nerve, a kada se to desi scene bivaju poprilično ekstremne.
Ne vidiš sebe u nekoj priči sa njom, ali te opet tako jebeno intrigira, udara na tvoj osvajački instinkt. Pokušavaš, ali je ne kapiraš, ne možeš da je obuhvatiš, nedorastao, kao pekinezer koji pokušava da zagrize basketaru. Iz priča palih boraca shvataš da se malo ko tu dobro proveo, ali su je ionako uvek ganjali pajvani -- želiš da veruješ da bi je ti možda shendlovao. Možda. U nekoj paralelno mazohističkoj stvarnosti.
Tip devojke. Nositeljka kikica koja surovo bazdi svojim isturenim patrijahalizmom. Zna da skuva kafu od koje bi da svršiš, umešna je u zapržavanju pasulja. Gledana u očima rodbine kao na pijadestal skromnosti i urođene dobrote. Ne kenja, osim kojeg nevena i ljubičicu ponekad, i kurac neće videti ni prve bračne noći, jer će svom supružniku dozvoliti da je spava samo u mraku. Prvi pik na seoskim provodadžijskim prvenstvima. Usamljena u zatamnjenom uglu svoje sobe prekrivene ručno šivenim miljeima, uči i upija svo znanje ovog sveta, povremeno listajući religiozne spise i nostalgično se igrajući sa svojom krpenom lutkom iz detinjstva.
Kurac moj. Ne leži vraže. Samo delić natprosečnog koeficijenta inteligencije, dao joj je za pravo da manipuliše svojim bližnjima. To blaženo čeljade u sebi nosi samog Belzebuba. Iza maske buduće Majka Tereze leži jedna okorela hard-kor nimfomanka koja bi na kolena bacila i Valueva da je kojim slučajem seksualni manijak. Latentno zlo ogrezlo o blud i razvrat, koje krije erotske priče pažljivo iscepane iz Pan Erotike među stranicama Bukvara, vitlajući u trenucima samoće pobesnelo dildoom kojeg je izvuklo iz međunožja krpene lutke. Lažni moral otelotvoren u svom najgorem obliku.
Izraz je nastao u komparaciji ovog stvora sa antikvitetnom, po starom kalupu pravljenoj mašini za šivenje, sve dok ne zasedneš na nju pa vrteći nožicama ne osetiš jačinu koja bi sve one našminkane, napucane, silikonskim čipom obskrbljene "mašine", poslala na psihijatriju zarad poboljšanja libida.
-E, odakle je ono devojče? -Devojče?!! -Koji ti je kurac, brate, dobro, devojka, samo tako iz milošte kažem, pošto mi je sva ovako simpatična sa onim uvojcima, mirna, fina. -He, je l' se sećaš kad je Dule iš'o kod urologa, jer mu se kapilari na mošnicama uzjebali, pa nije mogao da ide tri dana? -Aham. -E, tad je bio u vezi sa ovom singericom, kaže nije silazila sa kurca ni 'leba da jede, samo sikće, pa ti vidi da l' je devojče, devojka ili pička bez dna. -U, jebote, nisam znao. Odoh da joj priđem sa spikom da sam puritanac, da se dogovorimo za egzorcizam. -E, jesi glup, al' hajde, ta bi se trsila i sa Fapovim menjačem.
Ceđena pomorandža među hranom. Sobranje cigarete su socijala naspram ovog superkul jela. Moderno kao Fajv žvake. Naručuje se sa sladostrašćem u ustima, kao kada izgovaraš "Evian"! Kada bi postojale modne marke u ishrani, ovo bi bila savršena kreacija udruženog tima Gučija, Prade, Kavalija, Galijana i Pako Rabana.
Za pobornice cezarizacije, jela kao što su pljeskavica, pica, sarma, su čist smrtni greh. Sigurna propusnica za deveti krug pakla. One su ekstremniji slučaj "ne jedem jagnjetinu" devojaka. Postoji li zaista nešto tako dobro, kao što je zelena salata ukusa stiropora, piletina teksture sunđera i hleb vrste prošlomesečni? Plus, sve to, po simboličnoj ceni nečije dnevnice. Divno! Jedući ovo, dolaziš do zaključka da Snežana Dakić treba da ti preda pravo na vođenje emisije, a Makica Mateus ni za čet'ri života neće postići tvoj trenutni nivo trendizacije.
Jedeš, osećaš se tako moćno, dok ti se vlakna piletine i salate zabadaju u karijesom pojedene zube, a hleb zauzima mesto gde je nekada bila gornja leva četvorka. Paziš da ne upropastiš sjaj, ili kojim slučajem sa mesta ne poremetiš plave lenjir šiške. Na ovom luksuzu pozavidela bi ti i Paris lično. Posle obimne klope, ispijaš svoju pomorandžicu, plaćaš mesečnim džeparcem i odlaziš srećna, što si celih sat vremena živela na visokoj nozi.
-Meni ćete dati jednu komplet lepinju sa pršutom i molim vas natopite je što više, da curi...i jedno...ma dva kisela mleka uz to!
-Jaoj, kako možeš to da jedeš, fuj, nemam reči! Meni ćete jednu Cezar salatu!
-Jel te malo žulja praziluk u predelu dupeta? Na Zlatiboru smo, ne preseravaj se, nego jedi što i sav normalan svet, kukaćeš mi noćas da si gladna, a u apartmanu imamo samo slaninu.
-Jaoj ne, ne mogu to ni da slušam! Donesite mi i Evian vodu, molim vas!
