je (ne)znanje koje se vremenom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE!
Blaženo neznanje nam pruža osećaj unutrašnje topline, sigurnosti, samopouzdanja i, tako neophodne, hrabrosti za učestvovanjem u životnom nadmetanju. Blaženo neznanje je ishodište većine naših eksperimenata i avantura, bilo da se radi o isprobavanju novog deterdženta, bilo da se radi o seksu bez kondoma ili plovidbi Titanikom. U blaženom neznanju smo srećniji, vedriji i zdraviji. Ovom obliku duhovne levitacije se lako prepuštamo kako bi smo brzo i lako obezbedili, baš izvikanu ali genijalnu kovanicu, LAKOĆU ŽIVLJENJA. Kako uopšte upadamo u katarzu blaženog neznanja ne znamo ni sami, inače nam se to ne bi ni događalo.
Sve ima svoj kraj pa i blaženo neznanje. Ljudi su blagosloveni darom da uče i da ZNAJU. Onog momenta kada se hipnotička magija blaženog neznanja raspukne pred očima blaženo-neznanjem-usnulog čoveka ona se eksplozivnom brzinom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE.
Prva reakcija na UŽASAVAJUĆE SAZNANJE je da ne znate šta ćete sa njim. Najradije bi se vratili u sobu sa blaženim neznanjem i tamo proveli ostatak života, ali potpuno izbezumljujuće po nas zaključujemo da blaženo neznanje više ne stanuje na toj adresi! Posledica svega ovoga je da moramo prihvatiti UŽASAVAJUĆE SAZNANJE kao ZNANJE i pronaći način da nas opsedne neko novo blaženo neznanje i pruži nam neophodni spokoj u ostatku života.
U blaženom neznanju ljudi su pravili uranijumske paste za zube i kreme za lice, stavljali olovo u benzin i pili vodu iz vodovoda sa olovnim cevima. U blaženom neznanju su medicinski časopisi (bilo je to davno) tvrdili da je pušenje zdravo. U tom istom neznanju su u prodavnice obuće instalirani Roentdgen aparati kako bi mušterija slikala stopala i u milimetar odredila odgovarajuću veličinu obuće. U blaženom neznanju su ljudi išli na turističke ture posmatranja nuklearnih eksplozija, kampovali u pustinjama Nevade, a neki su čak (sa optimalne udaljenosti) izlagali svoje genitalije blastu nuklearne pečurke kako bi poboljšali izglede za potomstvo ili dobili “kvalitetnije” potomstvo (usput su to debelo plaćali). Ima bezbroj ovih priča o blaženom neznanju koje ubrzo postade UŽASAVAJUĆE ZNANJE.
To je bilo nekada.
A šta je danas naše aktuelno blaženo neznanje?
Pa, užasnuli bi smo se kada bi saznali. Čak i da nas takva saznanja ostave hladnokrvnim, arheologe koji će uredno slagati naše kosti sigurno neće.
Blaženi su oni koji ne znaju, a oni koji znaju lakoću postojanja čine nepodnošljivom ili barem manje podnošljivom.
- Šta misliš, je l' nevina ona komša Canetova ćerka? - Sti normalan, ta se jebe i u razmak između nožnih prstiju. Možda je u levo koleno i desno rame nevina.
Vrsta prodavačica u fensi, markiranim, extremno skupim buticima. Uvek su isfenirane, namirisane i doterane. One će vas po ulasku u butik odmeriti od glave do pete. Njihova ljubaznost prema vama zavisi od utiska koji ste ostavili na nju. Ako zaključi da imate dovoljno dubok džep da kupite nešto u njihovom butiku obasipaće vas pažnjom i biće veoma srdačne i uslužne. Ukoliko na osnovu vaše odeće, koja očigledno nije brendirana, utvrdi vaš osrednji finansijski status automatski vas stavlja pod ignore ili čisto-radi-reda uslužnost. Pri tom će kolutati očima kada je pitate za cenu nekog extremno skupog artikla. Takvim svojim stavom omalovažavanja namera joj je da vam da do znanja da trošite njeno dragoceno vreme. Ironija svega ovoga je u tome što je plata te iste butikašice srazmerno proporcionalna vrednosti jednog artikla u tom butiku.
Skiptar vladavine nad kraljevstvom dnevne sobe. Vlasniku daje kolosalne moći izbora programa, diktiranja atmosfere u kući i odmah ga stavlja na pijedestal zapovesti.
Kod sina je daljinski.
-Mama: Ajde dušo mamina prebaci mami Leu Kiš pa će mama da ti napravi palačinke večeras. Kreće da prebaci ali stiže bolja ponuda.
-Tata: Ma daj sine da gledamo fudbal pa će ćale da ti da kola večeras. Sin kreće da prebaci kada se ubacuje baba.
-Daj zlato babino seriju pa će baba da ti da neke pare. Taman da krene Kasandra kad utrčava deda.
-Daj oko dedino skupštinu da vidimo kako će Velja da im pokaže. -A šta dobijem za to? -Ma tebi će deda da kupi stan. U roku od pola nanosekunde počinje skupština a daljinskom se vade baterije.
-Deda car si. Ćale uzeo sam kola odo napolje, baba uz'o sam ti pare iz tašne, vraćam se oko 11, kevo da me čekaju palačinke...
E sad da je sestra ušla sa predlogom upoznavanja sa nekom njenom drugaricom, bila bi mrtva trka...
Psihički polu-poremećaj u našem narodu opšte poznat kao "bubice". Manifestuje se kroz niz karakteristika, najčešće u vidu potrebe da se nešto uradi bez svesne želje za tim ili putem repetitivnog ponašanja. Znate ono kad vidite sliku na zidu koja visi pomalo ukrivo i popizdite zato što ne možete da je ispravite iako nema neke preke potrebe za tim? To je kompulsivnost. Ako ne možete da zaspite zbog toga, to je onda opsesivnost. Njihova kombinacija ponekad može dati veoma interesantne obrasce ponašanja koje će okolina prihvatiti kao jezive, iritantne ili zanimljive.
(U autobusu) - Izvini, šta to radiš? - Pa, ovaj, jedan pramen kose vam je malo, uh, štrčao, pa sam ga, znate, ispravio... - Bože me sačuvaj! MANIJAK!!! MANIJAK!!! -------------------------------------------- (U toku seksa) - Čekaj, čekaj, stani. - Šta je sad?! - Iskočili smo iz ritma. - Molim?! - Pa išli smo tap-tap-tap, a ti si u poslednjih trideset sekundi napravila dve pauze. - E, hvataj ti ritam sa svojom rukom, ja odoh! -------------------------------------------- (U kafani) - Šta ćete da popijete, momci? - Ja ću jednu dunju i jedno točeno. - Meni ćete dati tri dunje i tri točena. - Što tri? - Brate, moram sve u trojkama. - Koji sti car!
Ustaneš, umiješ se, odbaciš se do Marsa na burek, popiješ kafu s pokojnom tetkom pa u Tokio na tekmu, večiti derbi - roboti protiv holograma, nerešeno. Izađeš sa ekipom, ludilo, Pink Flojd lajv, akceleratori štrikaju antimateriju, piješ k'o stoka, baljezgaš sa ribama, ispovraćaš se i pališ kući. Strovališ se u krevet i zaspiš snom pravednika. U pola 5 ti komšijski klinac pozvoni na intefon, zakači čačkalicu i pobegne. Živiš na 1346. spratu i nemaš jebeno dugme da ugasiš zvono!
- primer svi imamo predsoblju, sem onih što žive u kući
Najveći vernik među fudbalerima, ujedno i najveći fudbaler među vernicima. Podigao Đurđeve Stupove, uveo wireless internet na Hilandar, anonimni mecena, ktitor, tutor, donator izgradnje hrama Sv. Save...
Pjer Luiđi Kolina: Kežman, broj 7, crveni karton.. protojerej Mateja: Ali Kolina, ja sam podig'o Stupove!.. Pjer Luiđi Kolina: Ma podig'o si ti moj kurac..
Oružje, koje u pomenutim obrazovnim centrima, poseduje veću snagu od iranskog nuklearnog projekta. Ima moć da od totalnog idiota napravi idola banderaško /mašinskog okruženja, ili pak nekoga ko je spreman da radi popularnosti i stabilne egzistencije, spusti sebe na nivo totalnog idiota. Kako se u tehnikajama skuplja po vrednosti ocena sortirana poslednja stranica dnevnika, ili pak ljudi nadprosečne inteligencije, koju bi mogli da iskoriste jedino ukoliko bi svet bio sastavljen u binarnom kodu, formula je jednostavna "budi šaban". Osoba, bar za nijansu jača na jeziku, na kontu "Bagzijevoj kevi smrde čarape" ili "kako sam prdno, k'o kad ćelavi Kinez udari u gong" fazona, može sebi stvoriti hordu pobornika, koji bi za njega izginuli k'o Spartak za slobodu robova. Osnovna pravila za zabavljanje okruženja su: gledaj da što više prozivaš druge, pogotovu one koje okruženje ne vari, ne pominji ništa što je normalnom svetu smešno, jer ćeš navući mržnju na sebe, i osnovno, što debilnije i banalnije to bolje.
Na račun opaski " Došina keva u prkno se seva" ili "Gle Žigu, ladno ima rupu na bulji", trošenje sopstvenog novca na cigarete je nepotrebno, biće ih u izobilju, na svakom odmoru, u svakoj prilici, jer ljudi ne vole filozofe, ljudi vole Čkalje, lude i klovnove, a iza maske klovna, tuđi žetoni su na strani stola, onoga ko se dobro pretvara.
Luda: E, brate, imaš nešto belo na kapuljači. E, gle, ladno mu neko svršio na kapuljaču! Lik: Beži bre, koji ti kurac? Banderaši: HAHAHAHAHA, svršio mu neko na kapuljaču. LOOOL tebra, hahahah, zovi Gojka Sisu da vidi, hahahha.
Istoričarka: Dakle, šta se to desilo nakon Dušanove smrti? Klovn: Pa sa'rana, pevala Vesna Zmijanac umesto popa. Banderaši u glas: Hahahah, Pero care! LOLČINA, hahahaha... NAPRED RAD, JUNAJTED FORS!!!
Razredni: Biće ipak ekskurzija, otišao sam do agencije. Bio sam kod Kaće, i rekla je... Klovn: BIO SAM KOD KAĆE, I REKLA JE DAĆE!!! Banderaši: Ahahahahaha (pada oluk od količine buke) HAHAHAHAHAHHA, Pero legendo! Hahaha, koji kralj ovaj Pera. Evo brate cigara, evo nemoj Fast, evo Davidof. Hahaha (tapšanje po ramenu).
