- Име?
- Ђоко.
- Презиме?
- Курцагић.
- Образовање?
- Имам.
- Који степен?
- Факултет.
- Који факултет?
- Електротехнички.
- Шта очекујете од посла?
- Плату.
- Зашто баш код нас?
- Бил Гејтс ме још није контактирао. А паре за сопствену фирму немам.
- Искуство?
- 15 до сада.
- Молим?
- Туђе жене не дирам, одма' да се разумемо.
- Мислим на радно искуство.
- Разносач пица у пицерији "Цхина" у Јајцу, вишегодишњи млекар у Власотинцу и шериф у Канзасу.
- Јесте ли икад радили у струци?
- Како да нисам. Мењао сам сијалице по кући, поправљао компјутере.
- Значи разумете се у рачунаре.
- Да претежно у оне рачунаре старијих генерација. Процес поправке је као код ЕИ Ниш телевизора.
- Како то?
- Физичким контактом. Пожељно је да буде јак и брз, као Брус Ли што је својевремено знао.
- Је л' ме ви то зафркавате?
- Не него вас зајебавам.
- Хоћете ли бити озбиљни?
- Све зависи.
- Од чега?
- Питања.
- Па шта фали овим до сада?
- Креативности.
- Добро. Јесте ли верник?
- Не. Али ми је дебели Буда много готиван.
- Имате жену и децу?
- Децу имам. Једно двадесет комада. На сваком континенту по три.
- А жене?
- Дођу и прођу. Другови остају.
- Где себе видите за 5 година.
- Сад је јул?
- Да.
- На Хавајима. Туристички.
- Мислим пословно.
- Знам.
- Па...
- У најмању руку, као директора Мајкрософта.
- Амбициозно, нема шта.
- Па како другачије да скупим паре за Хаваје?
- Живите сами?
- Имам цимера.
- Ваш однос?
- Преговарамо на две недеље, кад понестане чистих гаћа и чарапа. Мора неко да однесе све то на прање.
- Често вам је гужва у стану?
- Не. Само радним данима.
- Значи, немате неке услове за рад код куће?
- Одакле вам то?
- Стално вам је гужва, па сам мислио.
- Лоше сте мислили.
- Имате ли хоби?
- Гледање у плафон.
- Јесте ли тимски играч?
- Све зависи с ким.
- Ваш идеалан партнер.
- Црнка, метар седамдесет, груди јака тројка.
- Мислим на сараднике.
- Ко им јебе матер.
- Имате ли пороке?
- Не.
- Значи не пијете? Не пушите. Не дрогирате се.
- Пијем.
- Редовно?
- Кад ми се пије.
- Водите ли рачуна о исхрани?
- Наравно.
- Па како се храните? Здраво?
- Живо.
- Хвала вам што сте дошли. Зваћемо вас.
- Оћете курац.
- Молим?
- Нећете звати.
- Зашто тако мислите?
- Нема теорије да добијем овај посао.
- Што то мислите?
- Зајебавам вас све време.
- Добили сте посао.
- Фала.
- Видимо се сутра у 8.
- Ваљда нећемо.
- Што?
- Јесте се погледали у огледало? Довиђења.

U autobusu. Lik A seda do lika B. Spontano se započinje razgovor, prežvakavaju se stoput ispričane priče. Ustanovivši da je vreme grozno i sunce prejako, da je politički vrh Srbije najkorumpiraniji u Evropi, da Sašu Popovića treba ubiti, da je Pink i Veliki Brat sranje, diskutanti prilaze temama o poročnosti današnje mladeži, koje su i sami deo.

- Pušim, čoveče, dve pakle dnevno, moraću da smanjim.
- Ja sam ostavio, ali sam se ugojio kao prasac. Duvam samo travu sad.
- A ja gandžu nikad, samo alkohol. Gandža me nekako spusti, ubedači, isparanoiše.
- Ma sve je bolje nego da blejiš pred TV-om.
- Hahaha, da da, brate, totalno si u pravu, TV je otrov, brate.
- Jeste. TV i fejs upropastiše sve živo.
- Ma, fejs je užas. Ja ću morati da ugasim to, mnogo vremena tako trošim.
- Ja to nikad nisam ni otvarao.
- Zezaš???
- Ne, brate. Na Vuki se ja zezam.
- Gde???
- Vuka, brate. Vukajlija.
- Šta, ti si tu član?
- Da, autor, brate. Ktitor. Pročitaj moje defk....
- More mrš, mamicu ti jebem!
- Molim???
- Mrš, pička ti materina. Mrš!!!

- Браво бре!
- Идемо!
- Штакојепичкематерине!?
- ТОООООО! Јееееби!!!!
---------------
- Шако Полумента! Штакојепичкематерине!? :цепа плакат:

- Eno je ona rospija Nataša.
- Što tako kažeš? Ona je baš slatka i fina.
- Slatka je k'o šećerna bolest.
- Ma daj, šta ti je ?! Ona je uvek tako nežna i ljubazna prema svima.
- To ti je pica sa dva lica. Meko priča, tvrdo uteruje. Videćeš već ...

New text message
To: Ivana Bivša
Text:
Ivana, konačno je gotovo! Zaboravljena si! Ne zamišljam više ni tebe ni tvoju lepu kosu, mirišljavu vulvu, seksi podbradak! Ni o lepo oblikovanim grudima ne razmišljam! Može se reći da sam te predrkao! PREDRKANA si devojko, da znaš samo!
SADA SAM SLOBODNI DRKADŽIJA!
Send.

1 message received
Open
From: Ivana Bivša
Text:
Hej, sori, nemam identifikaciju, ko si ti?

- Fuksa.

08:20 Fensika pušta Blek adj Pis na razglasu jačem od od Hitlerovog iz četres' treće: oooooo aj gat a filing, det tunajt is gona be a gud naaaaaajt
Staramajka: E dabogda ti se sjeme zatrlo', utuli ta govna, sta si to pusćila vako' sabajle !
Fensika naravno kulira staramajku pojačava volume na 40 i pravi prelaz u muzici. Na repertoaru Beni Benasi: Džžžžžž žžžžžžž Džžžžžž žžžžžžž satisfekšn'
Ludi komšija: šta je ovo baba, kakvi su ovo jadi u pet zora'?
Ma nemo' ja mog malog da joj zovem da joj pušći muziku.
Zveroljube ode vamo sine, de pušći Rada Petrovića na ono tvoje sokoćalo.
Turbo narodnjak: Eve ga tajo: Jaaa sam seljak veseljak al' u duši tugu skrivam kraj Morave odrast'o sam al' ne znam da plivaaaaaam
Narodnjaci i staramajka vode sve do 08:35 kada fensika uzvraća udarac.
Pušta Lejdi Gagu,pojačava volume na 67 od cega pucaju bubne opne limaru udaljenom 49 kilometara: Dont kol maj nejm, dont kol maj nejm Roberto, aljehandro, aljehandro, alje aljehandro, alje aljehandro.
Kulminacija, 08:58. Izlazi ćale koji je došao iz treće smene pre sat vremena. Nosi pradjedovu tandžaru i u gaćama galami na terasi: Milosnu vam mamicu hoštaplersku, džebalebarosku, neradničku, da se nosite u kurac svi redom. Nemo' municiju da tražim.
09:00 fensika gasi hitlerov razglas, staramajka se povlači u jazbinu, a ludi komšija zbunjen zvera u prazno.
Tada kada pomislite da pakao prestaje i raj počinje, pokusavate ponovo da utonete u slatki san a pred krevetom se pojavljuje do pojasa go debeli stric sa radosnim vestima: Stigla drva, haj da istovaraš.
Jedino sto vam preostaje je da izvršite harakiri ili da se povinujete naredjenju.

30. октобар 2001. (око 16:30) Школско двориште.

:фиииијуууу... Туп!:
(кроз маглу допиру спољашња дешавања)
Неколико клинаца дотрчава... Јеботе, пао је! ... Сереш да је пао?! ... Ко је пао??? ... Који дебил! Попео се на платан, пао, ударио о зид... Јеботе зовите неког! ...
:мрак:
Крв му цури из носа! ... Стево? ! ? ... Си жив...
:мрак:
Кревет. Човек у белом. Сат на зиду. Магла.
:мрак:
"Стојим. Не зна где сам. Постоји нека гравитација која ме вуче ка тачци. У ствари тачки. Како ли се каже? Тачка или тачца? Постер на зиду... НЕ постер, Телевизор. Јеботе јел сам оно ја? Милион телевизора по ивицама овог ходника. На сваком сам ја. Ево овде једем бананицу и смејем се, а ћале ми држи портиклу, овде гађам комшијину мачку пиштољем на куглице, овде ме ћале бије са варјачом, овде чекам ред за ужину, овде возим бајс... Бомбардовање, Лом руке, све је ту... Тачка је све већа и већа, излазим...
:мрак:
Просторија 5 са 5 метара. Два реда кревета. На једном лежим ја у врло јадном стању. Лекар нешто пише у бележницу.
- Сестро, када дођу његови родитељи причајте им о времену. Кажите да сам ја надлежан овде. Дајте му инфузију.
Лекар вата сестру за дупе а она се у пролазу насмеје.
- Блуд разврат! Болнице пропадају! Са таквим докторима брзо ћу ја на онај свет! - чује се из суседне собе.
Прилазим кревету... Покушавам да пипнем себе...
:мрак:
Пип-пип-пип-пип
Јеботе ћале опет не чујеш сат! Устајем из кревета и... Курац устанем! Не могу главу да дигнем... Везана ми је рука. И друга. И нога. Не нога није, нога ми је утрнула. Боли ме глава. Пиша ми се.
- Докторе, буди се!!!! - Раздрагана медицинска сестра поломи штиклу и угане чланак и то зато што се ја будим.
Око мене се створи 7 људи од којих је један са завијеном главом.
- Како се зовеш?
- Стеван.
- Презиме?
- Јесен
- Зашто си овде?
- А где сам то? У боници? Аха да.... Признајем све!.
- Младићу, пали сте са висине од 8 метара, ударили главом о зид, пали у несвест а касније и кому. Да ли знате који је данас датум?
- Пали смо? Ко је још био са мном?
- Да ли знате који је датум?
(Ја тада пун ентузијазма) - Да није 20. август 2560? И ми смо сада на Марсу? И ја сам све ово време био у несвести????
- НЕ
(Разочарење) - А који је датум?
- Трећи новембар. Ускоро ће доћи ваш отац. Морате сада да мирујете.
- Пиша ми се!
- За то су предвиђене гуска и лопата.

И поред присуства гуске и лопате, сачекао сам вече па сам пишао кроз прозор. Касније у лавабо. Отпустили су ме за три дана. Уживао сам у бурецима и витаминима док су остали из собе јели супу из шоље. Сада морам једном годишње на контролу.

~ Што те нема на Вуки?

~ Ма, бановали ме модератори до 2657-ме...

~ Па добро, издржаћеш... Али због чега?

~ Рекли ми да сам двострука личност. Jедан пис'о дефку а други луп'о крс'.

Uvijek u sebi pomislim ''Bože što nisam zakucao na sporedna vrata''!

Марко: Матори, види која распала блеја, да узмемо пар литара неког алкохола и можда неку траву, да се усвињимо и да се сутра не сећамо ничега и да нас боли к...?
Ненад: Ма јооок, купимо 2 пакета Вуди виршли, јефтиније је, а и неће нас сутра болети глава.
Марко: Ууууу може, значи у најави пада неки секс вечерас!

Scena 1:
:Vruć koktel znoja, ti na svojoj ribi Mariji:
Ti: To, još malo, to! Aaaaaaaaaa..........Smiljkaaaaaaaaa!
Marija: Kakva, bre, Smiljka, mamu ti jebem?

Scena 2:
:Riba na tebi jaše kao one kaubojke onog bika za fejk rodeo:
Ti: Pa ti si bre boginja seksa.
Riba: Mhm, super, nego zaveštavamo tvoje organe na donaciju kada ripneš, m?
Ti: Aha, da, da....Aaa nastavi!