Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.

То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.

Vojvodina iz profila

sinonim za apsolutni haos.
U istom trenutku aktivno je pola gostiju u studiju. Kate radi škola karatea iz Lazarevca, manekenke pokazuju najnovije šik-modele iz domaće modne industrije, voditelj Žika intervjuiše eminentnog privrednika iz Bele Palanke i tamburaški orkestar iz Kanjiže izvodi obradu ''Smoke on the water''. Svoj nastup čeka politički analitičar i prijatelj Srbije iz Belorusije, dobitnik nagrade ''najbolji uzgajivač krava u Srbiji''(naravno, sa svojim uzgojom), primadona Beogradske opere, folklorna sekcija iz Kusadka i glumačka sekcija O.Š.''Dimitrije Tucović'' iz Čajetine sa šaljivim skečom.
A ostalo je još 2 minuta do probijanja termina.

Biće koje će vam dati nesebično svoje srce, ljubav pa čak i kost, ako mu to tražite. Izvanredni primerak psećeg roda. Oči su mu uvek tople i mile. A kao što je poznato: Sve se može kupiti sem mahanja psećeg repića.

Када можеш на канал број један да ставиш "Discovery" умјесто "РТС",
тада си сам свој човјек.

Kad ti jaja na oko upute jedini topli pogled u toku dana.

Komad fekalije koji odbija da napusti WC šolju, čak i posle nekoliko povlačenja vode. Ime dobio po poznatom holivudskom glumcu koji je iritirao gledaoce odbijanjem da potone u filmskom spektaklu Titanik.

Veoma bitan deo slenga, zabeležen samo na našim prostorima. Uz to veoma koristan i pogodan za opis mnogih situacija.

Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).

Zemlja u kojoj su većina političara kriminalci.
Zemlja u kojoj se kriminalci zovu “Biznismeni”.
Zemlja u kojoj kriminalci sede u zatvoru iz “političke osvete”.
Zemlja koju najlakše prepoznamo po “kvalitetnim” putevima.
Zemlja sa nepismenim novinarima i kupljenim medijima.
Zemlja koja se ni u 21. veku nije rešila komunjara.
Zemlja u kojoj se još uvek nalazi grobnica zlikovca Tita.
Zemlja po kojoj slobodno gaze upravnici “Golog otoka” I komunistički oficiri i hvale se svojim nedelama već pomenutim novinarima (nepismenim)
Zemlja u kojoj 17-togodišnjakinje imaju izlaz do 5h, i dozvolu roditelja da se oblače kao kurve.
Zemlja sa najviše namrgođenih lica na ulici. Ako se nasmeješ, misliće da si lud (ili peder)
Zemlja sa kamikazama na drumovima.
Zemlja u kojoj se niko ne pita odakle nekom ćelavom, kockastoglavom dripcu u crnoj kožnoj jakni kuća na Dedinju od 3.000.000 evrića.
Zemlja u kojoj se busaju pravoslavci, a slušaju džihad muziku.
Zemlja u kojoj mladi jazavci misle da su modu izmislili crnci-klošari.
Zemlja gde je svaki patriota žigosan kao “nacionalista”.
Zemlja koja je sahranila reč “Ponos” pošto je isti obred izvršen nad reči “moral”.
Zemlja sa mnogo “vernika” koji nemaju pojma o svojoj rodjenoj veri. (I npr. misle da je Sveti Nikola bio Srbin)
Zemlja gde bi vlasnika psa odveli u ludnicu ako bi počistio za njim na ulici.
Zemlja sa najviše javnih klozeta. (liftovi)
Zemlja sa najviše deponija. Zovu se “gradske ulice”.
Zemlja koja voli da slavi sve sportske uspehe, ali najveće slavlje biva kada se fudbaleri samo I plasiraju na svetsko prvenstvo. Kada bi ti glupanderosi osvojili pomenuto, bilo bi na hiljade srčanih udara.
Zemlja u kojoj se doček Nove godine provodi na zemlji (da vas ne pogodi neki metak zalutali)

Prva stvar koju vanzemaljci vide na prilazu Zemlji.

Zato Ameri uvek prvi dobiju po nosu prilikom neke filmske invazije.
Ko ih jebe kad se kurče.

Kaze se cesto kad se vodi razgovor o nekoj mrak ribi,uglavnom nedostupnoj nama sirotinji i uglavnom nekoj poznatoj licnosti.

Када је вода за купање превише хладна.

Објаснио бих вам шта је ал' ме мрзи...

Novine koje vest o porodjaju prodaju pod naslovom "Pokazala pičku doktoru".

Dede i babe, barem ovi moji, su bili ljudi na samoj granici ekstremne vidovitosti. Gotovo uvek su nas čekali na kapiji kada naš “kec” pun kao autobus pridje njihovoj kući. A možda i nisu bili vidoviti nego su nas tamo čekali satima dok ne stignemo. Svejedno, oni su čekali na kapiji, a mi smo konačno stigli. Onda bi usledilo 4-5 dana urnebesnog provoda koji bi započeo vožnjom prastarog Opel kadeta po dvorištu na užas svega što je pernato. Izazivali smo takvu paniku medju kokoškama i ćurkama da je panika posle zemljotresa u Kobeu prava zajebancija u odnosu na ovo. Usledilo bi jahanje prasića, kupanje u blatu, branje ISKLJUČIVO ZELENOG paradajza i utvrdjivanje da li je Sava Savanović još uvek u ambaru ili se siroma negde preselio. Ni danas ne mogu da odgovorim sebi zbog čega je branje crvenog paradjza tako dosadno i neprivlačno.

Dok je naš pir trajao baka je servirala na stotine djakonija, poslastica i starinskih kulinarskih čudesa za koje, i dan danas, tvrdim da vrede milione dolara. Vatromet boja, ukusa i mirisa. Jeli smo do pred samu granicu pucanja naših malih stomaka. Ni danas mi nije jasno kako preživesmo to prežderavanje.

Mali popodnevni predah, dan u smiraju, pa pošto je deda završio ozbiljne razgovore sa matorcima, započinjao je sve one istinite i izmišljene priče namenjene nama. Nije da je dedina priča bila nezanimljiva, ali posle onog jurcanja i one hrane, neko odozgo sa nebesa je sišao i uzeo naše male mozgove i odložio ih negde na 14-16 sati, a posle toga nam ih tiho i uredno vratio kako ništa ne bi smo primetili kad se probudimo. Spavali smo i ništa nismo sanjali. Svaki sledeći dan se ponavljao već opisanim sledom dogadjaja, ali je uvek bilo podjednako zanimljivo kao da se prvi put dešava, sve do povratka u moj mali provincijski grad.

Kad sam pre nekog vremena prolazio tim putem nisam baš očekivao da me na kapiji čekaju baba i deda jer su oboje odavno mrtvi ali se jesam nadao da ću videti istu onu kuću i dvorište sa nekim drugim starim parom. Sigurno bih svratio kod njih da popričam o uspomenama i da mi dozvole da mi budu baba i deda bar na jedan dan, ali ništa od toga. Čak sam imao problem da tačno lociram mesto gde sam provodio sve te lepe trenutke. Kada sam konačno uspeo da se dobro i precizno orjentišem shvatio sam da je na mestu gde smo jurili kokoške i ćurke sada benzinska pumpa. E do kurca, pomislih i dodadoh gas.

A Sava Savanović se definitivno negde premestio i sada nikako ne možemo da mu udjemo u trag. Nije valjda lud da sedi u rezervoaru za eurodizel.

Mnogi uživaju u dokumentarcima o životinjama. Tu ubrajam i moju malenkost.
Najčešće su omiljeni dokumentarci o odrastanju malih lavica, geparda, majmunčića i ostalih stanovnika savane.
Međutim, mnogi od istinskih ljubitelja životinja bivaju šokirani pojedinim scenama, a dešava se da mlađani naraštaji povuku i traume posle gledanja pojedinih dokumentaraca.
A predatore, koji su im u početku simpatični, počinju da mrze...

Кад заспиш на Егзиту, а пробудиш се на Зигету.

Kada beskućnik spava na klupi u parku pokriven časopisom "Moj dom"

Stvari koje na podsecaju na staru Srbiju...a malo i da danasnju...