Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Stanje u kojem se obično nalazi hrana u frižideru po povratku s odmora - čupava, zelena i samo što ne progovori.

Onaj koji poseduje manire kao da je odrastao na bečkom dvoru. Uvek ima vremena da proćaska sa nekim starijim iz komšiluka,babe i dede ga prosto obožavaju, a majke njegovih devojaka su na ivici samoubistva kada se veza okonča. On pridržava vrata,nosi cegere sa pijace,uvek je nasmejan i spreman da pomogne.

Drevna orijentalna plodilačka veština. U ofanzivnom stavu mungosa, suština je u anderkaver prikradanju mindži s ciljem njene devastacije. U defanzivnom stavu jegulje, ključ je kamuflaža u neprimetnu, naizgled nevinu i naivnu ribicu, spremnu da te zaskoči i proždere kada to najmanje očekuješ.

Seksualno opstenje sa promiskuitetnom zenskom osobom,koja je usled nemarnog koriscenja tvojih prethodnika postala "3 broja veca".

Osoba koja gradi svoj svet. Šetajući odsutno, opijena stvarnošću, ona stapa snove i želje, koje nikada nisu bile moguće, pa po njima kroji neki drugi život. Baš kao što je i Toma lutao kroz svoje pesme, tako su i oni osuđeni na nomadski život, koja ih vodi i goni, sve dok ima cesta. To su osobe koje ne pričaju mnogo, sklone se u stranu poput ranjenog pseta, spremne da pre umru same, nego svojom tugom da razbole druge.
A čudnog su soja. Njima se u očima još vidi zgasnuti žar mladosti, istina tek jedva da tinja, ali tako čisto, odsutno i izvan svega, da bi ga i najmanji dašak vetra, podsticaj, mogao pretvoriti u plamen. Ali nema vetra za njih. Kao da je sve njihovo davno ostalo negde, pa im je sada hladno po Suncem. A Sunce je stara fukara, nije ono isto za sve, sirotinji je hladno pod njim.

Суптилна операција.

Све што је потребно је један човек. Сместимо га у фотељу наспрам кутије која испушта кич и шунд у акустично-визуелном облику, трансформишимо есенцијалне егзистенцијалне проблеме у имагинарне, дајмо му хлеба, игара и слике других људи који грцају у сопственој немаштини на муљу сталешке лествице.
Сад мало музике, зурле и кобаје. Софт порнографију у три часа поподне. Сцену људи који се греју палећи књиге.

Мобилни телефони, плазма телевизори, виле, Дедиње. Модни жири који јавно понижава свеже лоботомисану девојку из провинције. Парче разнетог уда америчког војника. Косово, једноличну хорду парламентарних зомбија огрезлих о новчанице, белог оковратника.

Подигнимо га из фотеље. Напоље да види. Да, нека види да му се не исплати бити другачији. Непрегледна равница истоветне, жигосане марве, која клати својим обешеним звонцетом, обучена по најновијој моди, прикачена на инфузију испреплетену хиљадама каблова.

Посао, нека ради. За минималац. Новац значи комфор.

Назад у фотељу. Нека одмара од рада, па опет назад.

Јебени славуј се цвркутаво посрао на прозор, лепршајући крилима и певушећи Моцартов недовршени реквијем, док је иза њега сунце помешало своју крваву боју са плаветнилом вечерњег неба привидно се комешајући са крошњама занесеног дрвећа. Угледао је човека који се омамљено драо у дрвену кутију и уплашено одлетео.

Узвик при пишању по сиротињи тј. пуњењу бораније. Нешто као опааааа, само што ово не може да се изговори у било којој ситуацији. Само у моментима апсолутне и тоталне доминације, иживљавања и понижења. Може се поливати урином или спермом, у зависности од случаја.

Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …

Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.

Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.

Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...

Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?

A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?

Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.

Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.

* * *

Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.

A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.

Савршено место. Тамо нико нема никаквих брига и све је онако како би требало да буде. Сунце сија, птичице певају, деца се играју, старији играју домине, нико не ради ништа корисно али никога то ни не занима. Све је лаганица.

Bilo koji automobil sa osveživačem vazduha (bilo jelkicom ili nekim drugim) sa aromom vanile, kokosa ili nekog sličnog mirisa nespojivog sa unutrašnjošću normalnog vozila. Vrlo česta pojava kod skorojevića, ali ni prosečan srpski vozač nije imun na tu vrstu ambijentalnog prilagođavanja.

Navođenje nekoga na samoubistvo verbalnom i činjeničnom dominacijom. Objašnjavanje nečega dok se protivnička strana dobro ne zamisli i odluči da je smrt mnogo bolji izbor nego biti predmet ciklonisanja. Ime nastalo po Cajklonu koji je u borbi protiv septičke jame na ovom satu mnoge iscajklonisao te oni nisu imali drugog izbora do da se odvale virtuelnom sačmarom u vugla, takozvano kobejnovanje.

Petnaestogodišnji huligan koji lomi izloge i glave hipsterima, ali ne letvom i kamenjem kao ostali drugovi iz odeljenja, već posebnim tehnikama koje je naučio iz ''Street fighter''-a, ''Krvavog sporta'', ili ''Osvete blizanaca''.

Омиљена реченица моје бабе која кад год кренем негде ме испраћа истом реченицом.

Što ljubaznije, lepše i baršunastije zvuče, to ćeš više najebati. Akcije tipa "Bes Slobode" su rezervisane za racije u komšiluku. Operacija "Kiša Demokratskog Milosrđa" najavljuje tepih-bombardovanje i testiranje novih eksplozivnih gedžeta.

Ријечи које означавају почетак већине старих херцеговачких пјесама. Популарне ганге.

Mesto u kome obitavaju dva ljudska bića koja imaju zajedničku bližu i dalju familiju i kao posledicu toga isti krov nad glavom. U stalnoj borbi ko će biti dominantni mužjak i gazda u tom prostoru zidovi se natapaju testosteronom, svadjama i raspravama.

Stariji smatra da onaj mladji namerno odugovlači apsolventske dane kako bi mu što više sedeo za vratom, a onaj mladji smatra da je starijem već uveliko vreme da napusti stan i ode sa izabranicom svog srca. Činjenica da su odvojeni od roditelja i da koliko toliko imaju svoj prostor u odnosu na druge koji se guraju u gajbama sa sve roditeljima, slabo donosi mir u kući.Svaki od njih hoće svoje i smatra da je baš on taj koji zbog nečega polaze više prava na stan od onog drugog. Obično je jedan od njih higijeničar koji voli da je sve čisto i uredno, a ovaj drugi poštovaoc i uzgajivač raznolikih spodoba iz horor filmova. Neretko se dešava da su te osobine jedan od glavnih razloga svadja. I tako dok hororista spava okruzen prljavim čarapama i pivskim flašama udišući miomirise iz sudopere prepune danima neopranog posudja, higijeničar na rano jutro jurca sa usisivačem i krpama po stanu trazeći Ozija Ozburna, koga je hororista mozda negde zagubio. I dok jedan za drugog tvrdi da je prljava,zarozana stoka, dotle drugi tvrdi da je ovaj prvi nenormalnik i bolesnik.
Mogućnost dogovora svakim danom postaje sve apstraktnija. Kako bi utvrdili koji je kada u stanu,iako obojica uveliko imaju 25+ pribegavaju dečjim trikovima.

Teg koji ljudi vezuju za sebe ne bi li se dokopali bisera sa dna mora života. Mnogi su izabrali pretežak i ostali na dnu grčevito grabeći bisere.

Колоквијум на који си изашао, а да притом ниси такно књигу.
Комедија. Пишање. Лол.
Добијеш папир с питањима, а на њему све енигма до енигме, мађија до мађије, енкриптоване формуле, све уз објашњења на старогрчком. Притом је градиво које си некад, у својој славној прошлости и знао, анатемисано, па су веће шансе да се међу испитним питањима нађе Минимаксов тестамент, годишњи рачун Адвентистичке цркве, сажета биографија Јована Ћирилова или рецепт мелема за чир од гвинејског шипурка.

Мош да се смејеш, ил да плачеш. Боље да се смејеш и дислоцираш са територије надлежног факулета, него да улудо силујеш ганглију и траћиш своје време.

Још једна ствар коју нормални људи могу да имају за разлику од нас студената...