Колико год конкретно или очигледно било, због потребе да објасни, критичар апстрактне уметности ће неко дело прогласити сасвим апстрактним. Ако је то једна линија, о њој може причати сатима, а ако је не дај боже троугао или квадрат, о томе ће кењати данима, или написати књигу, три дела.

Када се појаве на ТВ-у, редовно пожелите да их гађате кломпом.

Super je. Izlazi. Pozdravlja se sa devojkama u gradu. Ima jednu majicu koja je pola roze. Nosi je kadgod nije prljava. Šalje poruke. Ljudima. Smeje se dok objašnjava fudbal devojkama. Uživa u filmovima na TV-u. Voli lepe dane i sunce i espreso. Dan je lep i sunce. Super je.

Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.

Prvi komunista u svetu igrica.

Ekstremno zajebana rabota. Uglavnom iz razloga što je voda popijena posle ova 2 artikla za oralnu higijenu najhladnija stvar na svetu. Dobro, nije u stvari hladna, naši receptori za hladno su prevareni, i u stv....ma jebi se moja štreberska podsvesti. Hladna je ko jebeni tečni azot. Ko urin pingvina koji je čuvan u srcu najokorelije pariske kurve. Jednjak i farinks vam se zaledi tako da hokej može da se igra. Hladna je ko libido Tome Nikolića. Kida. Nekima je prijatna, kažu da ih osvežava. Stručno ime za te ljude je mazohisti.

Šta je smešno koju pičku materinu?!!

Jedan od najromanticnijih odevnih predmeta na devojci. Ono u sta se ona moze ususkati i osecati srecno i voljeno. Prosto i jednostavno, dokaz da je veza dozivela jedan novi nivo.
Nakon raskida, to je ono o sta se mogu obrisati suze pre nego sto se pazljivo opere i uz laznu hladnokrvnost vrati vlasniku.

Tip iz kladionice koji na svaki rezultat, gol, koš, crveni, na sve moguće i nemoguće viče "znao sam".
Još ga zovu i prorok.

Мајица супермен. Она са именом ћалетовог/кевиног предузећа која је прошла сито и решето; она коју смо мазнули пре десет година, носили је сваки пут на физичко, вртели се поваздан у њој по кући, у њој кречили собу, исфлекали је толико пута за време јела, опрали је триста пута и јебавали је на све могуће начине.

Онда смо је једног дана извукли из веш-машине и укапирали да има јачу боју и већу чврстину од мајице коју смо пре месец дана платили 2000 динара, а која је већ почела да се излизује и рашива испод мишке.

Kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.

Nije "kliknuto" ni jednom od kada je internet izmišljen

Сизифов посао.
Самодеструкција сопствених неурона.
Свесно прављење будале од самог себе.

Споредни ликови на српским свадбама.

San svakog studenta ekonomije, trgovine, preduzetništva ili nekog poslovnog menadžmenta - napredak, ugled medju kolegama, radnik meseca svakog meseca, šefova desna ruka..Postiže se vrednim radom, sticanjem novih znanja i sposobnosti, odlučnošću, sigurnošću i poštovanjem pravila radnog mesta - dolazak na posao na vreme, ispavan, obrijan, očešljan, ispeglan, ljubazan i nasmejan. Poželjni su prekovremeni sati na poslu, dodatno zalaganje, i stavljanje sebe na raspolaganje nadredjenima kada god je to potrebno. Posao je naporan ali nije prljav, roditelji i preostali prijatelji su ponosni na tebe, a plata pokriva sve tvoje kredite i polako raste : dobijaš povišicu pa unapredjenje, bolja kola od firme i plaćeno letovanje. Stavljaš plazmu i u spavaću sobu, novu kuhinju (mada ni staru nisi koristio), dižeš još jedan kredit za nov nameštaj, svodiš račune i u glavi ti uporno stoji jedna misao - Moram još da napredujem. Radiš još napornije, ubedjen si da živiš srećno, i osetiš se zadovoljnim sobom kada prodješ pored nekog klošara koji se nije trudio dovoljno. Ne razumeš ljude koji nemaju para za račune, i družiš se isključivo sa kolegama sa posla. Polako stiže i trideset peta, već si na dobrom položaju, dosta toga zavisi od tebe, i odavno si radnik za primer u svojoj firmi, nadredjen si sve većem broju ljudi, i osećaš da te ništa ne može zaustaviti. Stiže i četrdeseta. Sediš na sofi u dnevnoj, gledaš sve ono što si radom kupio, persijski tepih, kristal i mecesnu, osećaš se zadovoljno, ali lagana zebnja te proganja već neko vreme, i počinješ da svodiš račune.
Imaš četrdeset, postigao si toliko toga, ali ne i ono najvrednije : nemaš prave prijatelje. Ti i žena ste gradili karijere, za decu niste imali vremena, i sada je već kasno. Možda nikad nećeš čuti reč tata upućenu tebi. Toliko vremena ste proveli na poslovnim putovanjima, da se jedva i vidjate, retko stignete zajedno da spavate, a sve više počinješ da sumnjaš da te vara, da će tražiti razvod i uzeti pola od svega što si radom i zalaganjem stekao. Kod kuće te čekaju pas kojeg ne stižeš ni da vodiš u šetnju, i hladna večera u frižideru. Stvorio si toliko toga, uspeo si u životu, a osećaš se prokleto sam. Srećan?