Psovka iz predkosovskog ciklusa, dakle dok je Kosovo imalo prefiks pokrajna i sufiks Metohija sa sve veznikom, iz okoline Orahovca. Predanje kaže da su šiptarske matorke psovale svoju žensku čeljad i njihove neobrezane ljubavnike, što u senjaku ih zatekoše, baš ovim rečima:

Симболичан отклон од свега. Зидање баријере од свијета који те је упропастио. Потез којим дајеш до знања свом уму да си се предао. Склопићеш очи и чекати да се деси оно што мора. Сам. Помирен. Тих... Склопљених очију.

Зашто мртвацу затварају очи? Јер му је све једно. Тамо гдје он путује, ништа се не добија на лијепе очи. Мада, мање је језив са капцима преко јабучица. Нама. Њему је све једно, рекох.

Онај ко те гони не хаје за твоје муке. Било да је у питању жив човјек, било да је у питању онај у твојој глави. Борићеш се дакако. Сви се боримо. Неко до краја живота. И онда изгубиш. Од кога? Лоше мислиш. Смрт је побједа. Нема мука јел де?

Склапање очију је побједа. Симболична смрт. Само, склопљених очију можеш умријети милион пута. И сваки пут побиједити. Оног тренутка кад докажеш себи да више ништа није важно, да могу да ти ураде шта пожеле, побиједићеш. Себе. Њих. Постаће небитан онај коме дугујеш. Нека дође, нек ти поломи прсте. Може. Нећеш марити за звјери које ти походе снове. Нека дођу, нек те престраве. На крају крајева, умро си. Шта могу да ураде мртвом човјеку?

Умро си. Склопио очи. Сад иде финта. Научена из видео игрица. Проста. Отвори очи. Прогледај. Родио си се. По милионити пут рођен опет видиш свјетлост. Чујеш звук. Осјећаш мирис. Умро си а ниси сатрунуо, родио си се а не ниси усрао пелене.
Видиш, магија.

А сад склопи очи, предај им се. Па се опет роди и радуј се, јер живот је радост. Дар. Само је некада тешко, зато учи финте да га зајебеш. Као Џорџ Бест мутаве бекове.
Бест је јебао живот.

Fetiš u nekih žemski. I još jedna od laži kojom hrane mušku sujetu.
Kao, one jako žele da ih baš ti isprskaš i ulepiš im i kosu i lice i posteljinu.
Perfidan način izbegavanja da zakeve, a da nam pri tom ego poraste do plafona.
Uglavnom im prolazi...

Najslađa kazna. San svakog od nas. Situacija koja od stipse izvuče i cenera za kafu šalteruši kad joj bude plaćao kaznu.

Facu drota koji ti napiše potvrdu da si imao pablik pamtiš čitav svoj život. Ne zbog para, ponavljam, nego zbog toga što je to možda i prva osoba koja te vidi kako jebeš, još te uz to nagrađuje. Car si pube, svaka ti čast. Nakon toga ti dani bivaju popunjeni sa jedno desetak ''Jebote, koliko sam ja moćan!'' momenata.

Ćale je prvi put sretan što ti daje veću svotu novca. Opsuje mamu drotovsku par puta, ali iz (vidljivo niskog) poštovanja prema tom ološu i iz navike, ništa strašno.

U očima svoje ekipe si veći nego u svojim u trenutku primanja kazne. Telefon ti neprestano zvoni, piješ više kafa nego u završnici ispitnog roka.

Uvođenje u svijet odraslih. U mom selu, muškarac si tek kad nešto prikolješ, a s obzirom na kultni status krmadi u našem narodu izbor je jednostavan. U Americi npr. ponosni otac svom sinu plati kurvu kad vrši inicijaciju u svijet odraslih. Jebi ga, kod nas su teška vremena, pa ako platiš da jebeš, nećeš da jedeš, a ti vidi jel' ti milije da ga umačeš koliko god, ili da cijelu zimu tvoji bližnji ršću čvarke i tove se slaninom.

Raskid veze, odjeb, korpa, peruška, pedala...
Starija fraza, 80'-90' godina veoma popularna kod tinejdžera. Prati je pokret rukom u stilu odmahivanja i prstima raširenim u V (Viktory). Omiljenija je bila kod lepšeg pola, jer su obično lošije vladale teškim uličnim slengom...

Najgore moguće stanje pijanstva. Gore i od pola-pola. Tačnije, faza između pola-pola i totalnog pijanstva. Moć rasuđivanja svedena na minimum, a motorne funkcije još u normali.
U toj fazi se čine najveće budaleštine, pazari robija, zaprosi šoder, posvađa sa naj ortakom, pljuju panduri, piješ bez kinte, a i boli te kurac šta piješ ili čije piće si uzeo.
''Na tričetvrt'' je stanje koje će te sprečiti da uradiš nešto normalno, a na glupost uvek i bez blama podstaknuti.

Један од најзанимљивијих обичаја смишљен да би се алкохолисало. Када се купи крава/ауто/стан/бицикл/мотор/овца/спејсшатл, када се добије ћерка/унук/возачка дозвола/диплома/буџет, када се уради било шта што за собом повлачи робно-новчану или робно-робну размену, па чак и када се свињче коље, српски сељак, домаћин или узорни грађанин мора да за комшије, рођаке, познанике, пријатеље, локалне политичаре и припаднике јавног реда и мира припреми најмање 5 литара жестине и 50 литара вина да би измирио потребе Алвалука. Иначе, Србин поштује алвалук! Све чини за Алвалук!

Јесте, роде, опустио си се ти много. Отаџбина те тражи. Већ више од 10 година живиш у благостању, мало ли је? Требаш држави. Не може она само да даје, мораш нешто и да вратиш. Да се разумемо, свака држава даје, али наша је посебно издашна.
Јел те је увек саслушала кад ти је нешто требало - јесте. Ако си бесан - демонстрираш, по киши, зими, врућини. Држава те пусти та се изакаш, а и здраво је бити на отвореном простору, она брине за твоје здравље.
Ако си се којим случајем разболео, ништа не брини, држава ти да твог личног доктора, дотуриш 300-400 еврића, бог да те види. Лекови обашка. Па где то још има?
Требају ти исправе? Никаквих проблема нема, једне ноћи чекаш за број на листи чекања, друге ноћи чекаш да те пронађу на листи чекања и већ следеће четири ноћи уредно чекаш. Шта, ти би то као боље организовао?
Хоћеш да се образујеш? Изволи синко, негде скупо, негде мало скупље, али зато ће диплома имати дупли рам да боље скупља прашину.
Посао ти треба, кажеш? Све у своје време, синовче, проживи док си млад, да те не пита старост где ти је била младост.
Имаш децу? Па чувај их онда. Јел треба држава да ти прави обданиште само зато што је теби било лепо, па ниси хтео да га вадиш?
Радиш, а мала ти плата или је нередовна? Једно по једно, важно је да ти имаш посао. Јел знаш бре ти која је криза? Мислим, нека јесте, зар не?
Касне пензије, деко? А где, па ти, журиш, да те пита човек? Да нећеш у гроб да однесеш?
Још увек ниси задовољан? Па јеси гласао? А, јеси? А што се мешаш у оно што не знаш? Чика Сима то свакако зна боље. Земљу треба да воде људи искусни, са резултатима. Јок, ајде да доведемо неке штребере и пицопевце који не знају ни где има добра јаретина под сачем? Не иде то тако, земљаче.
Не ваља ти овде? Молим, широко ти поље, тамо само тебе чекају. А иако успеш, опет ћеш требати чика Сими, јер он воли своју дијаспору, мада су ови шкрти за кинту, не питај. Као да су ови овде сви луди што плаћају акцизе, порезе, прирезе, ТВ претплате, камате на камате и слично, па они треба да дођу из белог света да нам соле памет. Батали те приче, такав нам ни не требаш. Не разумеш, а? Uncle Sam needs you, шта се правиш блесав!
Е, тако. Зато се никада не питај ште је Отаџбина теби дала, већ колико си ти дао њој.

Дакле, синко, спремај се. Не треба да те занима где и за шта ратујемо, твоје је само да погинеш к'о човек. Јер, за који мој, и живиш?

Valkire, kaže wikipedija, nije da sam stvarno obrazovan, da su to neke premoćne ribe što vode pale ratnike u Valhalu da tamo loču, žderu i jebu uz jednookog Odina sve dok vuk ne uđe međ' ovce i dođe sudnji dan. Ragnarok se to zove, valjda.

E sad, te Valkire imaju poseban modus operandi, kad neki delija zagine u svijetlome boju sa mačem u ruci one siđu sa neba u vatrenim kočijama i obrati pažnju sad, ZASENE sve ostalo svojom moći i lepotom. Natovare rahmetli vojnika i odvezu ga na bahanalije sa Torom i ekipom.

Ako si obratio pažnju skapirao si poentu, Valkire zasenjuju. Objasne sve samom svojom pojavom, nije da moraju da pevaju i pokazuju sise kao sirene da bi navukle zagorele mornare na stenje. One dođu, kobjasne i odu.

Da se manem mitologije i jednoroga, sine, ima i takvih žena. I to kakvih sunce ti jebem. One ne da poseduju "ono nešto", faktor iks ili koji kurac već, nego ga imaju na tone. Unajmljuju kamion sa prikolicom da im ga vuče koliko je masivan. Nije to lepota, nije ni inteligencija, ma ne pomaže tu ni guzice i čmara ni diploma filozofskog fakulteta, jednostavno takve su. Dođu tako, ozrače te tim Valkira sindromom i ostave te rastegnute vilice do poda, onda ti se obrate pa na pitanje "Imaš upaljač?" ti odgovoriš "Imam tri 'ektara njive".

U stanju su da najmoderniju, po svim sadašnjim standardima "prepičku" spuste na nivo ovce oguljare tipe Suzane Mančić samo svojim prisustvom. Kao što pre rekoh, prepička se lomata, maše pičkom k'o Titov pionir zastavom 76', slomi se da pokaže kako se na nju svršava, onda dođe Valkira, kobjasni šarm i seksipil i ode kući da zavija sarmu, ili da gleda Žikinu šarenicu.

Koji je taj faktor iks ne znam, nisam pismen da to objasnim ali zato znam da ću zdušno da balavim po podu na ovakve pojave dok sam živ.

Onih par ortaka koji čine glavinu neke ekipe. Po snegu, kiši, vetru ili košavi oni neće propustiti kvalitetnu blejažu, pa da ih jebeš. Ni jedan od njih nije papučar, jerbo je njihova životna svrha, njihova sudbina da uvek i svagda provode vreme sa svojim društvom. Ne moraju da budu organizatori tih socijalnih aktivnosti, samo ih jednostavno ne preskaču. Takvi su.

Брзо и прагматично одрађивање нечега, без обзира на могуће негативне последице или сметње у извршењу. Име добила по краљу Стефану Урошу II Милутину Немањићи (у народу познатом као, јелте, краљ Милутин), који је био први заступник ове методе, подигавши четрдесет цркава од Далмације до Јерусалима, трсивши пет жена, пустивши муда толико да је једини у Европи победио татарску хорду кана Ногаја, ослепевши сина који се курчио да му узме трон. Вероватно већи баја и од цара Душана.

Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.

Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.

Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.

Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...

Jedan od boljih načina da iole mudar čovek stavi do znanja svojim sagovornicima da su ispod njega po nivou inteligencije.

Нека круже приче, мени шиште јајца.

Уз значајан призвук пуцања оне ствари, мишљење самосталне јединке која помодарске феномене малограђанштине и приче типа „чула баба на бунару“ не јебе ни пет посто. Боли уво за све, јер како год да се окрене, хејтерс гона хејт, бабе ће да причају, клинци да верују у све што чују а истина ће се губити негде између глувих телефона. Шта год да се деси, околина ће да лаје, људи ће испирати уста, те стога само лаганица, прст у уво, лагани звиждук и ето им га на, нек се наслађују док не нађу нову занимацију.

Добар глас далеко се чује, зао још даље, али и негативна реклама је добра реклама. Ако ништа друго, "бар знам да нисам бескористан – увек могу да послужим као лош пример".

Ili kako ispaliti dosadnog čoveka i nezanimljivu situaciju.
To jest: "Apsolutno me boli kurac za sve, imam bolja posla"...

P.S. Prvi izrekao Paja Vujisić...

Kako tvrde mnogi internet entuzijasti, u skoroj nam budućnosti nestaće potreba za štampanjem novina, jer, Bože moj, sve vesti i informacije možete naći na netu. E sad, imam ja par pitanja za njih:

1) Da l' mogu u internet da uviju mas'an burek?
2) Da l' mogu internetom da ubiju muvu?
3) Da l' mogu preciznim hicem interneta da zauzmu mesto u busu?
4) Da l' mogu internet da poture pod dupe na ladan beton?
5) Možete li internetom da lupite kera, tako da ga ne boli, a da se usere od zvuka?
6) Možete li u internet da umotate krhke predmete da se ne polome pri prenošenju?
7) Možete li u parce interneta da zarolate kad nestane rizli?
8) Čitate internet i krenete desnom rukom kad ono nema toal. papira, može li internet tu pomoći?
9) Da li možete internetom da prekrijete parket dok krečite?

Predstavlja višeminutni deo dnevnika, neposredno pre sportskog bloka, u kome ženski glas vrši analizu (kritiku) nekog skorašnjeg kulturnog događaja (izložbe, pozorišne predstave, opere,...). Ako ste samo običan smrtnik i građanin, nakon izlaganja ove gospođe nemo ćete neko vreme blenuti u TV i pokušavati da sastavite nešto smisleno od one 3 reči koje ste razumeli u njenom celokupnom petominutnom izlaganju..

Porodili ste četvorke, doživeli dvostruki prelom noge, bili na gastroskopiji, pažljivo odslušali celokupno predavanje profesora na času Ustav i Prava građana. U prevodu mislili ste da ste spoznali pojam bol u svim njegovim modalitetima. A onda ste otišli kod zubara da vam izvadi živac.

Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).