Тренутак када женска особа замени пажњу свих мушкараца за непажњу једног.

Put na koji krećeš prilikom vađenja bilo koje lične isprave. Kad se vratiš, kroz maglu te se seća bračni drug, eventualno jedan prijatelj i pas, ako ga nije skroz izjela pantljičara.

Sve učestalija pojava u noćnim klubovima. Izađu drugarice sve skockane, napucane, nosem paraju oblake, djuskaju uz šank, piju piće, prevrću oči na lošu ponudu muškaraca, a ti isti muškarci, isto piju piće, bulje u te ziljave pičke, poziraju i oni, jer pobogu i oni imaju novo fancy perje, i mogle i bi i njih ribe za promenu da muvaju. I tako, glavna stvar oko koje bi izazak trebalo da se vrti biva zapostavljena i zaboravljena. I svi se vraćaju kući bez jebanja, sa izgovorima:

Definitivno, ovo nijedno dete ne bi trebalo da se pita, jer se kod nas ne zna ni šta će biti za 5 minuta, a kamoli za ko zna koliko godina. Sećam se kad su nas u osnovnoj školi pitali šta ćemo da budemo kad porastemo, i neko je rekao da će biti sportista, neko profesor, neko doktor... pa, kako to da niko nije rekao da će biti siromašan? I posle neko nešto kaže za nas. Srbi su takvi optimisti da bi i za običan prdež pomislili da je grom.

Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.

Мала количина снега која се ухвати на вашој обући. Ако сте сељак. А ако нисте, само мислите да нисте. Преци вам се преврћу у гробу кад вас виде у тим ер максерицама и осталим креацијама модерног друштва.

Подигао се човек на две ноге и престао да кења поред дрвета. Не скроз, и даље му је лишће било најближе на том месту. А лишће је махом било употребљавано за брисање дупета. Руке су му биле мало закржљале, имао је две леве, док их мозак није прихватио. Почео онда човек да прави неки заклон од кише за жену и бројну дечицу. Тад нису знали шта је контрацепција. Морали су добро да се заврну рукави да би се нахранила толика гладна уста. Додуше нису још могли да заврну рукаве, касније су жене почеле да шију и да схватају ко је ту главни. Чим су мужу ојачале руке толико да њима може да комуницира, све је било у савршеном реду. Прави патријархат. Ал зато је муж ишао у лов, и радио све послове у шуми, женино је било само да причува децу и да им спреми нешто да поједу. Отишао муж један дан у лов, направио ново копље, кад испред њега велики дивљи вепар. Није знао шта је, али је знао да је за јело, видео слику у пећини, кад га је тата тамо водио као малог. Шикне он оно копље, убије га на место, звиждукне, дођу његови саплеменици и одвуку тело до насеља. Како ће, шта ће, распоре ти они оног вепра. Кад из њега изађу прасићи. Курац, није вепар, но крмача, још увек нису добро знали да процене пол. Би ово први царски рез у исторји. Разбацаше се они прасићи по дворишту, кренуше деца да их јуре и да се играју са њима. Поглавица схватио да може то добро да се искористи. Нареди својим подређенима да им направе неки примитивни обор и да их сместе тамо. Припитомише они ове прасиће, изгубише они оне кљове и смеђу длаку, постадоше бре праве свиње. Ухвати човек једну највећу да закоље, не зна како ће. Нема струју да је успава. Узе онај камени нож и пререза јој гркљан. Некако га је узбудио тај звук, а и цело племе се моментално окупи. Већаше, већаше и извећаше. Да се свиња ошури, распори и очисти. Бацише они кожу са стране. Једна жена би докона и проши ону кожу, обликова је према стопалу свог мужа, знала је добро тај облик, стално ју је шутирао. Остави она ту креацију да се осуши. Сутрадан муж узе оно, обу и изађе међу народ. Био је толко зајебан да су одма` њега прогласили за поглавицу уместо поглавице. Ето, тако ти настаде опанак.

Definicija koju su izmislili muškarci, jer im je bilo krivo kako žena može stalno, a oni ne.

Kad Srbija vodi protiv hrvatske, a ti prebaciš na HRT da se naslađuješ.

Одакле Дове купка на ободу твоје туш кабине немаш појма, али добро знаш да имаш судар за 15 минута и да уколико желиш да Бобан буде успешан рудар вечерас, мораш се упристојити.
Остајеш под тушем преко пола сата, али не због тога што ниси штрокавац чије би телесне излучевине појеле Хорешијеву апаратуру за узорковање, нити због тога што желиш да спереш душевне немире млазом воде, већ зато што све време имаш осећај да се ниси довољно запрао и да ти је кожа још увек исувише масна, чак и за твоје критеријуме. У тим тренуцима се упознајеш са Дове ефектом. Схваташ да ти кожа није масна, већ хидрирана. Први пут у животу изистински разумеш придев баршунаст. Опет се опипаваш и не верујеш како за само пар минута Дове од рендаљке за пармезан прави гузу 12-огодишње девојчице. Јебао би самог себе, а то је признаћете не само нарцисоидно, већ и помало педерски. Тад ти се кроз главу врзма мисао да хомосексуалци нису педери, већ једноставно геј. Да те неко упита како се тренутно осећаш, као из топа би му одговорио „Осећам се углађено.“.

Sponzoruša nakon raskida sa dečkom.

Kada čačkaš nešto oko struje i u džepu ti zazvoni telefon uključen na vibraciju.

Девојка са већом, или бар приближном, количином препарата на лицу од египатских фараона. Доказ да се мумификација примењује више хиљада година. Углавном их одликује бронзана боја лица, и велика количина накита, аналогно египатским владарима.

Kad neko tolko dobro spremi klopu da ti se NE DIŽE od stola dok na njemu ima hrane...

Инстант усер на непознату, а задату тему. Употребљава се у свим животним добима од стране специфично интелигентног лика који стоји са стране и ретко се оглашава, а коме је то испричао један што је гледао. Има сличан ефекат као читао сам.

Lizneš vegetu, tresneš rakiju na eks i zagrizeš beli luk.

Obrazloženje molbe konobaru da ne odnosi prazne flaše sa astala.

Licemer nad licemerima.
Osoba koja se pravi da je fina i slatka a ustvari je iskonsko zlo.
Nastupa sa tunjavim glasićem i lažnim osmehom dok potajno radi na tome da vas sjebe.

Тренутак помешаних осећања. Као секс са кабастом женом. Трчи горе љуби, трчи доле јеби, развучен ко шифонске гаће. Све би, ал не може у исто време. Добио сам је, а ко да сам добио рак.
Јебига, од нечег мора да се рикне.

Особа која поседује академско знање, иако нема диплому.

Nositi zastavu svoje zemlje pet minuta po centru glavnog grada većine balkanskih zemalja.