Indijski okršaj
Veoma učestala i iritantna pojava u indijskim serijama.
Naime, da bi se pokazala dramatičnost situacije, koja je pritom sve samo ne to a u kojoj se dva ili više šokiranih aktera nalaze, kamera zumira lica jednog po jednog iz više navrata u trajanju između 30 sekundi i 2 minuta.
U toku cijelog ovog čina, piči dramatična indijska muzika
Anandi: (*šokirana*)
Baba: (*vata se za glavu*)
Jagdiš: (*zinuo ka' tele*)
Anandi: (*počinje da plače i klima glavom lijevo desno*)
Baba: (*zinula i podiže pogled naviše*)
Jagdiš: (*zinuo još više*)
Anandi: (*vata se za glavu i počinje da vrišti*)
Baba: (*spušta glavu i kreće da plače*)
Jagdiš: (*sada već zinuo ka' pička i naziru mu se prve suze*)
Šiv: Da, dobro ste vidjeli... Prosuo sam punjene paprike u kantu za smeće.
HD spotovi domaće produkcije
Uvod: Plačem, plačeš, sama sam u hodniku, glumim Toni Brexton (ona je bila riba dok je to radila), masnica mi na oku, gledam kroz zamagljen prozor, plačem i dalje sa masnicom na drugom oku, podižem haljinu - masnica mi i na nozi, na sisi mi tetovaža sa tvojim imenom (imam dobre sise), ti si Vuk Kostić, želim te, svarovski luster, ikona plače, rotvajler trči, valjam se po podu.
Zaplet: U pozorištu - ti sa njom, ljuta sam što su za spot izabrali statistkinju lepšu od mene, razbijam masku o zid, staje muzika, trenutak napetosti, slow motion maska se raspada, ja padam sa balkona, čuju se otkucaji srca.
Kulminacija: Nisam pala, premam omču od platine, dolaziš da me tražiš, bežim od tebe kroz šljivike i livade. Teleportovala sam se, opet sam u kući, držim omču, milujem masnicu na nozi i na sisi tetovažu sa imenom tvojim, pevam nešto nepovezano, riba sam. Šalju te u zatvor jer si Vuk Kostić.
Rasplet: Zajebala sam i Sindi Šeldona sad, opet stade muzika, otkucaji srca, sprema se sahrana - a meni srce kuca, došao si na moju sahranu, moram ja da umirem u spotu jer jebiga ti si Vuk Kostić. Držiš je za ruku a ja u sanduku. Opet teleport, ja te držim za ruku ona je u sanduku, nemam masnicu, ona ima tetovažu na sisi. Kraj spota. Otvara oči.
Aorist
Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.
Oh, sapletoh se.
Šta to uradiste ?
Igrah igrice, blejah na internetu.
Da li sve naučiste kolege moje omiljene ?
Desetku dobih dragi roditelji.
Dobru ribu opalih prijatelji moji.
Upropastih se od vinjaka policijo moja lepa.
Kako Tanjug javlja
Nekada polu-šaljivi uvod u tvrdnju koja se može smatrati proverenom, a danas, zahvaljujući domaćoj kinematografiji, sintagma koja je prevazišla flafičasti stadijum, zatim se spotakla i upala u septičku jamu u kojoj se udavila. Ne može se više nazvati ni über-gej, jer se ovoga čak i homoseksualci gnušaju. Danas je valja koristiti samo kao eventualnu sprdnju.
- Milane, želim nešto da znaš.
- Kaži, Slavko.
- Kako Tanjug javlja, ja te...
- Ma bežibreupičkumaterinu sa tim pederizmima. Da sam hteo da budem sa ženom, ne bih bio gej!
--------------------------------------------------
- Gospodine? Gospodine, ne možete sada ustati.
- Samo bih želeo nešto da poručim putnicima.
- Ali avion upravo poleće, nije trenutak.
- Ma kratko ću samo... Dragi putnici, kako Al Kaida javlja, JAHILIYYAHHHH!
--------------------------------------------------
- Vašu dozvolu, molim.
- Izvolite. Mogu li pitati zbog čega ste me zaustavili?
- Prekoračili ste brzinu. Vozili ste šezdeset u gradu, a dozvoljeno je pedeset.
- Druže pozorniče, moram vam reći nešto.
- Da?
- Kako Tanjug javlja, jedeš govna.
Akteri reklama za smoki, čokoladice i tako neke tinejdž grickalice
Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.
Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.
Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.
Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.
Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.
Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.
Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.
Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.
Smoki, ne da ti d’odrasteš.
Ruska tehnologija
Уређај сделан в СССР-а који има две намене. Мирнодопску и ратну.
Син : - Ћале, ајд у гаражу ако можеш ?
Отац : - Шта је било ?
Син : - Онај топ за кобасице што си донео из Русије...
Отац : - Шта са њим ? Шта си радио, сунце ти балаво пољубим?!
Син : - Ништа, само сам стиснуо оно црвено дугме, а он почео да испаљује сигналне ракете. Једна пала на чика Перину кућу.
Отац : - Па, не црвено дугме. Јебо матер ако си ти нормалан. Лепо пише оволиким словима, ћирилицом, НЕ ДИРАЈ!
Син : - Учио сам енглески у школи.
Отац : - Зато и јесмо у курцу, што учите енглески...
Син : - А да одем до чика Пере да помогнем да угасе пожар ?
Отац : - Иди, јебо ти чика Пера матер! Где ја да сада нађем те ракете ? Сутра да запуца, ја голорук.
- Idi u svoju sobu! -
' Go to your room! '
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem...
- Reci Džesika, dušo. Slušamo te...
- Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca.
- Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...!
- Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...?
- Zvaćemo te da siđeš, Dži...
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj...
- Šta je, bre, džukelo...?!
- Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm...
- 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?!
- Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...!
- Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!
Iz Hrvatske
Patriotski odgovor srpskih turista kada prave sranja u inostranstvu i pitaju ih odakle su.
Putin
Мерна јединица за архимужјака.
Он има своју категорију, он је изнад свих категорија, за њега су ствари попут изгледа, пара, висине, косе, небитности резервисане за алфа мужјаке, педере, и остале сисице.
Он прича тихо, јер нема потребе да повиси тон, сви га случају и када шапуће. Он само покаже прстом и његово је.
Када ћути, највише га се плаше, јер мисле да смишља како да им ради о глави.
- Брате, си чуо шта је Света урадио? Ушо ладно код Миткета у радњу и натерао га да купи празну паклицу за 200 евра !
- Какав је он Путин!
......................................
- Срце, ево ти две хиљаде евра да купиш себи неку гардеробицу. Али да узмеш рачуне од свега, да уградим то у цену овог новог моста!
- Путине мој! Кад се вратим, хоћу твоју децу!
.....................................
- Господине Путин, шта мислите о тренутној светској кризи и о монетарном систему Америке?
- Америка је светски паразит који се храни благом целог света и треба нам резервна валута као замена за долар!
- Какав сте Ви Путин, господине Путин!
B92
Телевизија о којој се много полемише. Док једни мисле да је то најдемократскија телевизија, други би најрадије ушли у њихове просторије и вежбали "средњи век" на гузицама уредника и запослених.
Релативно нова телевизија, иако стичемо утисак да су одувек са нама
14. februara 1804 godine
Добро вече, гледате ванредне вести телевизије Б92, ја сам Горан Димитријевић, добро вече, ја сам Ивана Константиновић.
Kako televizija B92 nezvanično saznaje danas 14. februara 1804 godine, grupa huligana na čelu sa nacionalistom Đorđem Petrovićem, zvani Karađorđe, krenuli su u terorističku akciju razbijanja Osmanlijskog Carstva podstaknuti pogubljenjem njihovih nacionalističkih istomišljenika koji su pogubljeni pre izvesnog vremena pravosnažnom presudom odsecanjem glava, takozvanom: „sečom knezova”.
Đorđe Petrović – zvani KARAĐORĐE, ekstremni srpski nacionalista, vođa huligana, imenovan je za nacionalističkog komadanta, i huligani su ove 1804 godine uspostavili „Praviteljstvujući sovjet” (ustanovu koja je u direktnoj vezi sa ruskim nacionalističkim liderima„), dok je ustavni akt čija je svečana dekleracija pod naslovom ”Srpska sloboda„ koja predstavlja neprijateljski akt prema mirnom Osmanlijskom Carstvu.
Blasfemija
Vređanje nečega prema čemu se sagovornik ophodi kao prema božanstvu tj. onoga što sagovornik preterano uzdiže. Ironija, koja bi trebalo da stavi do znanja određenoj osobi da preteruje u obažavanju nečega i da joj se suptilno napomene da je debil.
(U originalnom značenju: blasfemija - bogohuljenje, obesvećivanje.)
-Brate, jesi primetio kako su tekstovi EKV-a prepuni dubine, simbola i metafora? Toliko su mistični da ne može svako da ih shvati.
-Da bre, da. U njima je skirvena tajna večnog života i postojanja Atlantide. Zapravo, ja ne vidim zašto bih tumačio njihove tekstove, a ne tekstove pesama Haustora, Željka Joksimovića ili Mitra Mirića.
-Kako te nije sramota?! Je l znaš ti šta pričaš? Si normalan? Nemaš ti pojma o muzici i poeziji!
-Izvini. Jebiga, ja pa stalno blasfemišem...
...................................................................
-Koj kurac više smarate sa Zoranom Đinđićem? Svaku reč i delo mu dižete u nebesa. A zapravo, da ga nisu ubi...
-SPALITE GA NA LOMAČI!!!
Jučenje
Učenje sa danom zakašnjenja (u najboljem slučaju). Danas učite ono što je trebalo juče.
Sirotom studentu uvek fale ta dva dana.
Studentski sms
Pred svaki vazan kolokvijum/test nastaje pravo bombardovanje sms porukama,a svaka precizno govori o licnosti osobe koja je salje.
Od drugarice ŠTREBERKE:" Jel si ti učila i ovo sto ne treba? Ja jesam i to i ono što ćemo raditi sledeci čas, šta ja znam,za svaki slucaj!"
Od drugarice NEUPUĆENE:" Oćemo sutra na pivo?"
Od drugarice VEČITOG STUDENTA:"E,ja ne izlazim sutra na kolokvijum,nesto mi nije dobro,al idem u šoping,'oces sa mnom?"
Od drugarice NEZAINTERESOVANE:"Iz čega je ono beše sutra kolokvijum?"
Od drugarice SNALAZLjIVE:"Ja sam onih 500 strana sazela na 5,i to odštampala na jedan papirić,pa ću da uzmem dedine naočare ili neku lupu,i to sve ću da sakrijem pod suknju!"
Od drugarice PESIMISTE: "Aaaaaa,ne znaaam šta da radim učim ovo ko debil,al neee ulaaaziii miii u glavuuuu,ja koo da saaam reeetaardiiiiranaaaa,evo plačem ceo daaan,pašću godinu!"
Od drugarice IZGUBLjENE:"E gde to ono beše?Која zgrada?Koја grupa?Jel to kod asistenta Voje?A jel treba indeks?A vežbanka?Ko sam ja?"
Lolokvijum
Колоквијум на који си изашао, а да притом ниси такно књигу.
Комедија. Пишање. Лол.
Добијеш папир с питањима, а на њему све енигма до енигме, мађија до мађије, енкриптоване формуле, све уз објашњења на старогрчком. Притом је градиво које си некад, у својој славној прошлости и знао, анатемисано, па су веће шансе да се међу испитним питањима нађе Минимаксов тестамент, годишњи рачун Адвентистичке цркве, сажета биографија Јована Ћирилова или рецепт мелема за чир од гвинејског шипурка.
Мош да се смејеш, ил да плачеш. Боље да се смејеш и дислоцираш са територије надлежног факулета, него да улудо силујеш ганглију и траћиш своје време.
-Поштовани студенти, с обзиром да пратите веб страницу овог предмета, познато вам је да је на данашњем испиту дозвољена употреба једино хемијске оловке и абакуса са жигом антикварнице "Петровац". Шести задатак је, као што је најављено, насумично извучен из збирке Аркадија Јевнушенка, издање Краснојарск 1936. Са срећом, и не заборавите да на полеђини вежбанке испишете основна начела неоплатонске филозофије представљене у енциклопедији Иквана ал-Сафе.
Redundantno
Ono što je nepotrebno, nebitno, izlišno, suvišno i prekomerno. U jeziku, usmenom i pismenom izražavanju, govoru i pisanju redundantnost se dobija i postiže korišćenjem, tj. upotrebom reči, sintagmi i jezičkih sklopova koji imaju i poseduju isto, tj. istovetno i identično značenje i smisao, kao i ponavljanjem i repeticijom misli i ideja koje su već iznete i ispoljene prethodno odnosno ranije. Takođe osim toga, čestim, učestalim i frekventnim pisanjem, beleženjem, izgovaranjem i kazivanjem sinonima nastaje i stvara se efekat, tj. dejstvo i učinak redundantnosti.
Pogledati, videti ili obratiti pažnju na pleonazam.
Balkanski rulet
Nositi zastavu svoje zemlje pet minuta po centru glavnog grada većine balkanskih zemalja.
Čast izuzecima
Јефтин покушај да не надркамо баш свакога.
Знате, ја мислим да сте сви фолиранти. Не могу да причам као човек са вама јер споменем ли нешто што је моје лично мишљење, проспете ми хиљаду лажних моралистичких гована из ваших прљавих уста и хиљаду ноблес погледа из тих одвратних очију. Гоните се у три пичке материне ти, ти, ти, ти, ти и ти, онај тамо је педер, она се пуца у вену, онога кева још увек купа јер је алфа едиповац, а ви кучке, по вашим кварцованим чировитим телима је више флека од ејакулата него по целој сценографији Бразерса. Не могу очима да вас гледам, идете ми на триста курчева и не обраћајте ми се више до краја мог живота или још боље, до краја ваших живота! Шу. Пичку. Материну. Част изузецима.