Безуспешан покушај надоградње васпитања. Зашто безуспешан? Па док си био крезубави клинац подложан учењу, маторци су били заузети трпањем, а сад кад се више не диже јебига, ''хајде да васпитавамо дете'' у двадесетој.
А под ''васпитањем'' се подразумева само прихватање конвенционалог, одређеног калупа и стапања са околином, јер побогу ако се из твоје куће уместо српске мајке чује андерграунд звук, зрео си за боравак у Црној Реци. А да не помињем то да живот твоје мајке у потпуности зависи од твог друштвеног деловања и морала, и сад, како она да поднесе твоју дугу косу и констатацију комшија да си постао дрогераш? КАКО?

Period kojeg se rado *sjećaju* djeca rođena poslije 2000-te godine.

To je lik ili životinja koja žešće smara, povede nam đecu u drugu dimenziju i misli da je faca.
Biju se tamo sa nekakvim likovima, dok nam đeca gladuju. Zapuštili su se, porasla im kosa, dugi nokti, smrde im noge iz patika... a najgore je to što nemaju đe da se okupaju, pa nam se smrdljivi vraćaju kući. Naša đeca kao budale trče za njim. A što ću ja ako mi se dijete preladi, oće li ga jebeni Digimon vodit kod jebenog doktora, opet Digimona. E jebem ti državu!

Godina kad se zabelezi dosta kriminalnih dela.

Све чешћа појава у српскоме језику.
Изазива повишени крвни притисак код Књигохранитељки.
Учите децу нашој историји и нашем језику, молимо вас.

Situacija kada žena popije batine od muža.

Ненормалан народ. Док цео свет има стандардизован начин климања главом, они су морали да га учине другачијим. Климање главом горе-доле значи: НЕ, док лево-десно значи: ДА, подржавам, потпуно се слажем са тобом.

Рјешење енигме екстремно жутих палачинака.

Једна од нижих лествица у медијском систему Србије. Мало изнад новинарске секције у локалној основној школи. Њена сврха је да извештава о дешавањама у месту у којем се налази, као и да једном недељно репрезентује ретроспективу догађања из оближњих села и месних заједница. Егзистенцију тих телевизија омогућава пар реклама које плаћају власници локалних угоститељских објекта или занатских радњи, као и део општинског буџета, углавном онај намењен за културу. С обзиром на квалитет програма, који је раван квалитету хоуммејд индијског порнића, не привлачи велики број гледалаца. На тај начин је детерминисан профил људи који ради на овим станицама- незаинтересовани или луди. Ако ниси луд или незаинтересован, временом постанеш.

Посни курац.

Jedan od retkih sindikata koji ovih dana ne štrajkuje.

Finalni dokaz da je americka omladina potpuno retardirana i zato je razumljivo sto moraju da uvoze pametne pojedince,jer bi u suprotnom americka nacija postala zemlja retardiranih idiota.
Radnja je uvek ista...bas kao i u nasim turbo folk pesmama,tj,ona bi da se jebe,a glavi baja ,vec ima ribu ili je peder,pa ona mnogo pati,ili on bi da jebe najbolju picku u skoli,ali ima problem to sto je najveci jadnik u skoli....
U svim filmovima,glavna fora je tranformacija glavnih likova iz jadnika u u face,pri cemu moraju da dozive niz komicnih situacija i jos kad se u sve to ubaci i pevanje,dobija se sjajan recept za povracanje!

Razvlačenje kora za gibanicu.

Ljudi zbog kojih je nemoguće na miru odigrati basket ispred zgrade u poslepodnevnim časovima.

Čuveni CD. Nekada je bio veoma popularan jer smo imali slabe mašine a ove igrice je mogao pokrenuti svaki računar jer su se na njima zapravo nalazili emulatori za konzole. U folderu G1 su bile Segine igrice, u folderu G2 Nintendove, a folder G3 je bio pun jednostavnih PC igara (DOS) od kojih mnoge nisu radile. Deca su bila oduševljena ovim diskom zato što su obično na kompu imali najviše 2-3 igre jer im memorija nije dozvoljavala više, a sa ovim CD-om su dobili 256 igara koje nisu uopšte zauzimale prostor jer su se igrale sa diska. Svaka PC radnja i svaka ulična tezga sa diskovima je imala ovaj CD koji se najviše prodavao. Isti klinac je i po nekoliko puta kupovao isti disk jer bi mu se posle nekog vremena izgrebao i pokvario od konstantnog korišćenja (tada je retko ko imao rezač). U to vreme je postalo aktuelno igranje u dvoje uz neibežno ukrštanje ruku na tastaturi.

Radnja koja možda kvari vid, ali definitivno popravi vidike.

Veština izvlačenja poslednjih kapi majoneza iz pakovanja od 100 grama.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Sve je to od lošeg vina.

A u zadnjih par godina, treba mu i dozvola da uđe.